POSETILI SMO MESTO GDE ŽIVE SUNĐER BOB I PATRIK: Nalazi se u Beogradu, a prava je OAZA MIRA I DOBRE ENERGIJE (FOTO)

Posetili smo Javni Akvarijum i Tropikarijum u Beogradu, pravu oazu mira. Veličanstven muzej riba, gmizavaca i bonsai biljaka.

Dočekao nas je menadžer i pokretač ovog azila Branislav Jakovljević.

Na pitanje kako su došli na ideju za pokretanje ovakvog projekta, objašnjava da su pravili i da još uvek prave akvarijume i vodene zidove koje prodaju trećim licima. Ovo je pre svega azil u kom je 80% životinja udomljeno i ovo što danas vidimo je rezultat tridesetogodišnjeg rada.

Akvarijum i tropikarijum otvoren je krajem 2013. godine, a za posetioce je dostupan od 2016. Na samom početku ulaz je bio besplatan i to je trajalo do 2018. godine, jer kako kažu nisu ušli u program finansiranja iz budžeta grada Beograda, iako je to svakako bilo očekivano, pa je cena ulaza sada simbolična - 300 dinara za odrasle i 150 dinara za decu.

Ali usled nedostatka donatora, moraćemo da podignemo cenu ulaza kada budemo završili priču sa domaćim vrstama i to će biti kraj podizanju cena, dodaje Branislav.

U delu gde stanuju ribe nalaze se akvarijumi koji su stari oko 20 godina, a koje Branislav pravi sam. Pa tako imaju Amazonski deo, sa zverima iz Amazona, krvoželjne pirane, i one malo manje krvoželjne, ali isto tako opasne.

Do njih su i feng šui ribe koje donose sreću i blagostanje. Razne varijante zlatnih ribica, nekoliko koralnih akvarijuma, Jadransko more akvarijum, Azijski akvarijum u kome su veliki Gurami i Pangazijusi, Akvarijum jezera Malavi i Tanjganika, a tu je i deo sa domaćim vrstama riba i ribe iz brzaka, naših brzih voda.

Izdvojen je i prostor sa gmizavcima, gde su škorpioni, zmije i tarantule.

U saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode i Prirodnjačkim muzejom, predviđeno je da napune deo sa našim domaćim vrstama (žabama, gušterima i zmijama), pa će i to biti jedinstvena kolekcija u ovom delu Evrope.

U jednom delu, na ulazu u Akvarijum, nalazi se i bašta biljki mesožderki.

Danas u ovom azilu živi oko 3.000 stanovnika, od čega preko 200 različitih vrsta riba, biljaka, korala i gmizavaca.

U okviru javnog akvarijuma i tropikarijuma nalazi se i mini filmska sala, gde se tokom poseta puštaju kratki filmovi, usnimani na velikim dubinama mora. Bioskop radi smanjenim kapacitetom uz poštovanje svih epidemioloških mera.

Svake godine, u saradnji sa Asocijacijom ronilačkih instruktora organizujemo međunarodni festival kratkog podvodnog filma i podvodne fotografije, koji nosi naziv Nečujno.

Uskoro potpisujemo ugovor sa jednom francuskom firmom, pa ćemo ovde imati 3D filmove. Nadam se da će biti realizovano za dva meseca. Suorganizatori smo sajma akvaristike i teroristike AquaTerra Srbija i stalna smo postavka Noći muzeja i Noći istraživača, mada je prethodne godine zbog epidemiološke situacije sve organizovano onlajn.

Takođe, ovde se nalazi i mini biblioteka, kao i biološki kabinet koji je donirala Roma Company gde se održavaju radionice sa decu, a svi eksponati prikupljeni su u samom azilu.

U organizovanim dečjim posetama do sada je azil posetilo oko 25.000 dece do marta prošle godine. Zbog epidemiološke situacije, organizovane posete iz škola trenutno su obustavljene.

Dori, Nemo, Patrik, Sunđer Bob, samo su neki od likova iz omiljenih crtaća koji ovde žive.

Imaju i bašticu, bonsai korner, udomljene kornjače, domaće vrste riba i Japanski šarani, čine ovaj kutak mestom za dodatnim uživanjem svih posetilaca.

Sve ovo što vidite izdržavamo od ulaznica i sitnih donacija. Za vreme vanrednog stanja imali smo problem sa nabavljanjem hrane jer nismo imali prihode. Išli smo da pecamo ribice da bismo nahranili naše velike, inače ih hranimo papalinama i morskim plodovima. Preko Fejsbuka i Instagrama zamolio sam ljude da nam pomognu i oni su se na našu sreću odazvali, ovim putem im se i zahvaljujem. Ali tu se ne završava naš apel na ljude koji su u mogućnosti da nam pomognu. Potrebni su nam stalni donatori. Na mesečnom nivou potrebno nam je oko 4.000 evra da bismo pokrili sve troškove. Stalno sam na televizijama, pričam o problemima, ali i dalje se ništa ne dešava.

Da li imate pomoć veterinara i da li Vam izlaze u susret sa obavljanjem besplatnih pregleda?

-Imamo nekoliko drugara koji nam pomažu, jedna od njih je Jelena Terzin kojoj se beskrajno zahvaljujem. Jednom godišnje dođe i odradi sve preglede.

Imamo saradnju i sa Zavodom za zaštitu prirode, sa Biološkim fakultetom, Prirodnjačkim muzejom, a planu je i saradnja sa Veterinarskim fakultetom.

Koje životinje su najzahvalnije, a koje najzahtevnije za održavanje?

-Koralni akvarijumi su najzahtevniji i akvarijumi sa nežnim ribama iz Amazona, zovu se Diskusi. Takođe i akvarijumi sa nežnim ribama iz Afričkih jezera Tanganjika koje se zovu Trofelus. Mora mnogo češće da im se menja voda, da se vodi računa oko hrane, koja mora biti baš sofisticirana. Sve ostale jesu zahtevne, ali ne toliko. Gmizavci ne zahtevaju previše, angažovanje oko njih je jedanput dnevno, jednom nedeljno čišćenje, ali tu nam mnogo pomažu volonteri.

Šta je to što najviše privlaši posetioce, u kom delu se najviše zadržavaju?

-Korali, pirane i zmije, to je ono što ljude najviše privlači.

U svakom slučaju apelujemo na ljude koji misle da je nama ovo potrebno da nam pomognu, da nam se jave, da pokušamo redovnost da napravimo, da bi ovo bilo još lepše i još bolje. Uskoro moramo da uradimo kućice za gmizavce, za reptile i to je ono što je najhitnije. Dotrajali su, lome se, ali nam treba donacija drvenih pločastih materijala. Potrebna su nam i stakla za velike akvarijume. Svaka pomoć je dobrodošla, a kontakt možete pronaći na našem sajtu javniakvarijum.rs

- Želim da najavim i druženja koja planiramo u narednom periodu, a to su pre svega osmomartovsko bonsaisanje na kom ćemo pričati o bonsai biljkama i prvomajsko gušterisanje kada na Sunce iznosimo gmizavce i vodozemce. Građani će moći da dođu, da budu sa životinjama napolju i da razbiju strahove ako ih imaju.

(Espreso / Tamara Dragićević)