SRBI NA SVOJU RUKU IDU NA DVE ANALIZE I TU PRAVE OGROMNU GREŠKU: Dr Vladimir objasnio KOLIKO JE TO OPASNO!

U Srbiji se ni pre pandemije nije vodila evidencija o dozama zračenja kojima se pacijenti izlažu na nekom od medicinskih aparata. Taj podatak se ne unosi ni u medicinski izveštaj, ni u istoriju bolesti. S pojavom korona virusa, sve je više onih koji na svoju ruku odlaze da provere pluća na rentgenu ili čak skeneru. Koliko je to opasno i da li su lekari dužni da nas odvrate od toga ako procene da nam nije neophodno.

Brinemo za svoje zdravlje, pa neretko i bez znanja lekara kontrolišemo određene parametre u laboratorijama. Od vađenja krvi i nema toliko štete, ali u želji da saznamo da li smo inficirani ili kako bolest napreduje, na svoju ruku zakazujemo i rendgen ili skener pluća.

- Da ne trče svaki čas na to snimanje jer ovo je jonizujuće zračenje, ono je prilično opasno, ono ne ispari posle tog snimanja, ono se samo nadovezuje, sabira se. Jednostavno, stavovi su za sada pre tri meseca ne raditi kontrolu na skeneru ili rendgenu. U svakom slučaju, ukoliko klinička slika zahteva potrebno je raditi i ranije naravno, ali ako sve ide nekim dobrim tokom onda ne pre tri meseca, kaže dr Vladimir Debeljković, specijalista radilogije MR "Čukarica".

Postoje protokoli i lekari znaju kada koji od ovih pregleda treba raditi.

- Ono što je greška što smo mi primetili da ljudi idu već prvog drugog dana na ta radiografska ispitivanja ali to nema nikakve svrhe jer nalaz je obično negativan u to vreme. Uvek se prvo uradi rendgen pluća, skener se radi uglavnom kod pacijenata koji su hospitalizovani, koji se leče u bolnici. Mi u toku hospitalizacije radimo taj skener na prijemu, jer to su uglavnom pacijenti sa srednje teškom i teškom kliničkom slikom. U toku samog lečenja radimo skener ukoliko dođe do nekog naglog pogoršanja. Ne treba raditi tako često jer promene se sporo povlače nisu iz dana u dan nego treba nek duži vremenski period, ističe dr Tatjana Milošević, načelnica Odeljenja pulmologije KBC "Dr Dragiša Mišović".

I stručnjaci za jonizujuće zračenje smatraju da su lekari ti koji procenjuju rizik.

- Lekar mora biti obučen i jeste obučen da stavi na tas dve stvari , rizik loše dijagnostike, ako nemamo podatak o tome šta se dešava u organizmu, koji može direktno i momentalno uticati na ishod lečenja pacijenta i rizika koji možda nekad u nekoj dalekoj budućnosti može da dovede do malignog oboljenja, navodi prof. dr Miloš Vićić, sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ne postoji registar o tome kada smo i na kakva sve snimanja išli, zato lekaru treba prijaviti kada je određena dijagnostička metoda rađena.

- Ono što bi bio možda neki praktičan savet za nekog ko je zabrinut za svoje zdravlje kada ga šalju na CT jeste dva CT-a ne morate se uopšte brinuti o posledicama, ako vas šalju treći put podsetite lekara da ste već dva puta bili i on će onda vrlo stručno i meritorno odlučiti šta prevaže, rizik od dodatne radijacije ili dobrobit te dijagnostike koju izvede, objašnjava Vićić.

Inače, jedan RTG pluća će nas ozračiti 0,2 milisiverta, CT pluća - 7, a poređenja radi, sa oko 2 milisiverta bude ozračena posada u avionu za godinu dana prosečnog letenja.

(Espreso / RTS)