POMOZIMO VANDI! Hrvatska je donirala važnu ogrlicu, a sada je vreme da se vrati DUG! OVO JE VAŽNA STVAR ZA SRBIJU

Udruženje građana "Jadovnik" iz Prijepolja formirano je pre svega kako bi se napravila hranilišta za beloglave supove.

Hranilište za belogavog supa i druge divlje životinje, formirano je 2009. godine, kada je formirano i samo udruženje.

U toku 2010. godine, formirano je posebno hranilište za mrkog medveda na kojem se iznosila hrana biljnog porekla. Nakon tri godine, hranilište za mrkog medveda koje je u početku bilo udaljeno jedan kilometar, premešteno je neposredno uz hranilište za beloglavog supa.

Udruženje je uspelo da markira i dva medveda, Miloša i Boru, ali je pravo iznenađenje bila vučica Vanda koja se sasvim neočekivano pojavila u oktobru 2020. godine.

Naime, dok se u čeki na planini Jadovnik očekivao medved, na obeleženo mesto potpuno neplanirano ušetala je vučica.

Stručnjaci su iskoristili ovaj neobičan dolazak i po prvi put u Srbiji markirali ovu životinju. Dobila je ime Vanda i satelitsku elektronsku ogrlicu koja je stigla iz Hrvatske.

Vanda trenutno ima 2 ipo godine, i veoma je važno da ovaj projekat istraje.

- Dali smo joj ime Vanda po mom nemačkom ovčaru koga obožavam, a koji je nažalost star, pa smo želeli da sačuvamo upomenu na njega. U planu je prvobitno bio monotoring medveda, ali sasvim slučajno smo uhvatili vučicu, pošto je bilo neplanirano, ogrlica za nju stigla je iz Zagreba, koju su nam posudile kolege. Nakon što smo je markirali, pustili smo je da ide dalje u svoje prirodno stanište, priča za Espreso Vjekoslav Joksimović, policajac iz Prijepolja i osnivač udruženja "Jadovnik - oaza netaknute prirode".

Kako je dodao, ogrlica im je data iz Hrvatske između ostalog jer nisu imali sredstava, a ni pomoći, a prilika nije smela da se propusti.

- Moramo da platimo 2703 evra jer smo satelitsku ogrlicu dobili na korišćenje iz Hrvatske. Želimo da je zadržimo, Vanda je već puštena u prirodu, ali nam je neophodan novac. Mi sve dajemo od sopstvenih prihoda, imali smo pomoć ove godine od "Srbijašume", ali su time pokriveni samo neki troškovi oko beloglavih supova, napominje Vjekoslav.

Kretanje Vande se prati od oktobra, a informacije koje se na ovaj način dobijaju, mnogo pomažu u istraživanju samih vukova.

- Mi na ovaj način možemo da saznamo koje Vanda teritorije preferira, da li je kotila i ima li mladunce, ako da li je samica, živi u paru ili u čoporu, objašnjava Vjekoslav.

"Vukovi su na Jadovniku u velikom problemu zbog nekontrolisanog izlova. Na mrcilište odavno dolaze samo dva mužijaka zbog čega prošle godine nije bilo podmlatka. Jedan od naših ciljeva je upravo da sačuvamo vukove od istrebljenja, ali to nećemo moći bez ozbiljne pomoći države. Meni je lično životna želja da se sprijateljim sa vukom. Da mu pokažem da nije svaki čovek zver, ali i da pokažem da vuka ne doživljvaju svi kao krvožednika i lovinu. Da budemo toliko bliski i da ima toliko poverenja da ne beži dok mu na hranilištu serviramo obrok," dodaje Joksimović.

U ceo projekat je uključen i profesor Biološkog fakulteta dr Ćirović koji je nedavno ocenio kako je teren na planini kod Prijpolja bio pun pogodak za petočlani tim sa Biološkog fakultata, jer su pored Vande, praćeni i medvedi.

Među njima je i mrki medved, jedan od najkrupnijih primeraka ikada zabeležen u ovom delu Srbije koji je takođe uspavan na kratko kako bi bio markiran i dobio je svoju ogrlicu.

Novom medvedu tada je dato ime Bora, a na ovoj teritoriji bio je markiran samo još jedan, po imenu Miloš i on je do sada poslao preko dvadest hiljada bitnih podataka o svom kretanju.

Na planini Jadovnik već nekoliko godina postoji hranilište na koje je postavljen video-nadzor uz pomoć kojih se prati dolazak svih divljih životinja.

Nele Joksimović, predsednik udruženja "Jadovnik" kaže kako se udruženje uglavnom bavilo beloglavim supovima, ali da da su nakon toga proširili svoju delatnost.

- Sada pored Vande, imamo u planu da označimo bar još jednog vuka, ali su nam neophodna sredstva za to. Sami plaćamo gorivo, hranu, izlazimo na teren, ali je neke troškove nemoguće podmiriti, priča Nele za Espreso.

Jadovnik, sa svojih 1.734 metra nadmorske visine i surovom klimom, jedna je od najlepših planina Srbije. Prostrani planinski pašnjaci, guste četinarske i bukove šume, staništa su mnogih retkih biljnih i životnjskih vrsta. Ali u planinskim selima sve je manje življa.

U potrazi za boljim životom mladi se sele u grad, a na porodičnim imanjima ostaju uglavnom stari.

Brinući o životinjama, zaljubljenici u prirodne lepote Jadovnika brinu i o ljudima, stanovnicima planine. Formiranjem hranilišta smanjena je šteta koju predatori čine gorštacima. Zbog redovnih obroka koje dobijaju, vukovi sve ređe kidišu na stada, a medvedi ne upadaju u pčelinjake i lome košnice.

Bonus video: