PITALI SMO LJUDE DA LI SU GLEDALI DARU IZ JASENOVCA: Bilo je suza, ali i potomaka ubijenih od strane ustaša (VIDEO)

Nakon premijere filma "Dara iz Jasenovca" koju su gledaoci imali prilike da vide u subotu na programu RTS 1 i emotivnih, burnih, žustrih i onih manje ljudskih reakcija na strahote kroz koje su Srbi, Jevreji i Romi prošli u najmonstruoznijem logoru, ekipa portala Espreso izašla je na beogradske ulice da sazna iz prve ruke da li su naši sugrađani gledali film i kakav je utisak "Dara iz Jasenovc ostavila na njih".

Kao što se i očekivalo film nikog nije ostavio ravndošnim, dovoljno je bilo da pogledamo u oči sagovornika i da znamo kakve emocije je probudila surova istina prikazana na malim ekranima. Čak četvoro ljudi očiju punih suza stalo je pred kamere Espresa, a da je film o Jasenovcu NIJE samo "srpska propaganda" kako su ga američki mediji nazvali, govori činjenica da su nam dva slučajna, rendom, prolaznika ispričala o zverstvima ustaša nad njihovim najmilijima, tako da možemo samo da poručimo Amerikancima i jednom delu Hrvatske da mogu da osporavaju mrtvo slovo na papiru i istorijske činjenice, ali ne i živu reč predaka i prijatelja ljudi ubijenih u logoru od strane ustaša.

Odavno nisam gledao tako dobar film, koji ima svoju širinu, dubinu, ozbiljnost, a pritom nikog ne vređa, tako je lepo urađen, ali teđa, rekao nam je jedan od sugrađana sa očima punim suzama

Na sam pomen "Dara iz Jasenovca", mnogi su samo odmahnuli rukom uz uzdah i jednu rečenicu: Nemojte, mnogo mi je teško da pričam o tome, to je strašno šta su radili.

Jedan od anketiranih unuk Mike Skenderije čoveka koji je ubijen u logoru Jasenovac, rekao je za naš portal da je film jedva uspeo da odgleda do kraja iz ličnih razloga.

"Jeste strašan i potresan film, ali pouzdano znam da je to delić onoga što se tamo dešavalo, praktično je samo mali deo prikazano i jedna sudbina, teško je za dva sata sve prikazati", rekao nam je on.

S druge strane gospođa Mirjana Š. rekla nam je da je previše takvih filmova i da oni još više stvaraju mržnju među ljudima.

"Mislim da je previše takvih filmova, užasan je kao i ono što se dešavalo, ali to još više stvara mržnju. Potresao me je film, nisam mogla da spavam celu noć", rekla je Mirjana.

"Ostavio je utisak svakako, težak zbog same teme, ostao sam zamišljen posle toga, da je jedno takvo zverstvo moglo da se počini u 20 veku od koga smo očekivali mnogo više i da se čitava tema tako brzo zaboravi i ranije sam čitao o Jasenovcu, ne kažem da sam pristrasan i drugi su istraživali Jasenovac ne samo mi Srbi", rekao nam je jedan od sugrađana

Na ulicama prestonice susreli smo se i sa onima koji se nisu usudili uopšte da pogledaju film, a bilo je i onih koji su mislili da je Dara iz Jasenovca ublažena varijanta stvarnog događaja.

"Nisam baš oduševljena, produkcija je malo siromašna, moglo je to mnogo bolje, ako smo hteli da pričamo o tome šta se stvarno dešavalo, znam da je grozno, činjenica je da ljudi treba da znaju da udaranje maljem je bilo najbezbolnija smrt, bilo je mnogo gore, dobro je da imamo ovakav film", rekla nam je jedna od anketiranih gospođa.

Sugrađanka Nevenka K. takođe nam je podelila svoje utiske:

"Nije baš prikazano kako je bilo, bilo mi je stresno da gledam", rekla nam je ona.

Na ulicama Beograda sasvim slučajno ili možda ne, sreli smo rođaku pisca Dragoja Lukića koji je napisao knjigu "Rat i djeca Kozare", nažalost on je preminuo.

"Naš Drago je bio u logoru, našao je i brata u Zagrebu posle toliko godina, film je mnogo težak, ali je jedan delić svega toga", ispričala nam je ova gospođa.

Pogledajte kako su Beograđani reagovali na film "Dara iz Jasenovca".

(Espreso)