"DARA" PADA U ONOM NAJBITNIJEM! Hrvati odgledali "Daru iz Jasnovca", sami procenite jel reakcija LJUDSKA!

Film Predraga Antonijevića "Dara iz Jasenovca" prikazan je u subotu uveče na RTS-u i dok je jedna hrabra devojčica rasplakala celu Srbiju zbog užasa kroz koje je prošla u najozloglašenijem logoru, Hrvati su brže bolje našli za shodno da ospore istorijske činjenice za koje postoje jasni dokazi, ali i živi svedoci užasa. Tako je hrvatski portal "Večernji list" ocenio da je potez da se film emituje prvo na televiziji, a ne u bioskopu bio "poprilično čudan", i dodaje u recenziji da "Dara iz Jasenovca" pretenduje "da bude svojevrsna srpska 'Šindlerova lista', film koji će govoriti o patnjama jednog naroda i fašističkim zločinima".

U tekstu objavljenom na ovom portalu konstatuje se da je "očigledna namera radnje da prikaže ustaše što krvoločnijima i nehumanijima", a mi vam ga prenosimo u celosti pa procenite sami da li je ova reakcija ljudska:

"Naravno, niko ne može da porekne da su se u Jasenovcu događali strašni zločini, da su deca gušena plinom, ljudi ubijani maljem i klani velikim noževima, ali to ne znači da je trebalo od tih likova da se prave karikature", dodaje se u tekstu Samira Mile.

Mora se priznati da je to bio poprilično čudan i dosad nezabeležen potez, jer je uobičajeno pravilo da se filmovi prvo emitiraju u bioskopu, a tek onda na televiziji. Državna televizija tako je očigledno izbila novac distributerima i pokazala da je ovaj film bitan državni projekt. Podsetimo, prve recenzije u američkim medijima film su pokopale ističući kako se radi o jeftinoj srpskoj propagandi usmerenoj protiv Hrvata i katoličke crkve. Je li zaista tako? I jest i nije. Naime, "Dara iz Jasenovca" očigledno pretenduje da bude svojevrsna srpska "Schindlerova lista", film koji će govoriti o patnjama jednog naroda i fašističkim zlodelima. No, "Dara" pada u onom najbitnijem - glavnoj radnji i napisanim likovima.

" Neposredno pre odlaska u Staru Gradišku Dari ubiju starijeg brata i majku i ona se sama mora brinuti za dvogodišnjeg brata u paklu logora. Nakon toga počinje nabacivanje radnje kojoj je očigledna namera da prikaže ustaše što krvoločnijima i nehumanijima. Naravno, niko ne može poreći da su se u Jasenovcu događali strašni zločini, da je Ante Vrban ubijao decu u podrumu plinom, ljudi ubijani maljem i klani velikim noževima, no to ne znači da su se od tih likova trebale napraviti karikature. Osim toga, Antonijević je napravio nekoliko faktografskih grešaka. Naime, ustaše u filmu redom nose crne uniforme, premda je dobro poznato kako je službena uniforma bila svetlozelene boje, a crne su uniforme nosili samo pripadnici Crne legije. Valjda je tako hteo da dočara dodatno zlo. U Staru je Gradišku ubacio i časne sestre, premda one tamo nisu nikad bile. A te časne sestre izgledaju kao iz horor filmova, plavih očiju i prodornog pogleda. U jednoj sceni glavna časna sestra indoktrinira decu u učionici, dok su na zidu fotografije Ante Pavelića i Alojzija Stepinca, koje je posebno spomenula kao njihove vođe. Poznato je da je Stepinac tokom rata i sam spasio puno dece i osuđivao ono što se događalo u Jasenovcu, tako da je malo teže očekivati njegovu sliku na zidu tog logora. Takođe, po ovom filmu ispada kako su u Jasenovcu bili samo Srbi, Jevreji i Romi, te da nije bilo Hrvata. Jedina Hrvatica koja osuđuje ustaše pojavljuje se na početku filma. Posebna je priča sa sad već čuvenom scenom slavlja u kojoj za stolom sede Nemci i ustaše, a mladi nacist nakon prikazanog zlodela povraća. Dok ustaše i Nemci jedu, Srbi moraju plesati kolo oko stolica. Kad muzika stane, onaj ko ne sedne ubijen je od strane Ante Vrbana (Igor Đorđević), koji istim nožem kida jabuku i kolje ljude. To sve iz automobila prate Dinko i Nada Šakić kojima se čin klanja toliko svidi da se upuste u sladostrasni koitus. Naravno, da su se to američki recenzenti zbunili, jer su pomislili kako se radi o incestu između brata i sestre Luburić. Naime, likovi Nade i Dinka su potpuno marginalni, ne progovore niti jednu reč, osim što ih se spomene, i jasno je kako su to samo zbog te šokantne scene.

Antonijevićevi likovi tako su većinom nabacani za potrebe pojedinih scena, a prosečni gledaoc će se verovatno i zabuniti, pogotovo kod ženskih uloga, jer sve zatvorenice imaju marame na glavi, pa se može dogoditi da se zamislite ko je od njih majka dece koju smo upravo videli, a ko nova zatvorenica. Osim Hrvatice na početku valja spomenuti i ubacivanje Dijane Budisavljević, koja je prikazana tačno onakva kakva je i bila. Poseban bonus ide glumcima koji glume ustaše koji pričaju hrvatski s dorćolskim ili vojvođanskim naglaskom. Najveća pohvala ovom filmu ide zaista impresivnoj glazbi koju potpisuju Aleksandra Kovač i Roman Goršek. Moćno napisanih orkestracija ne bi se posramili ni najveći holivudski spektakli. A Antonijeviću predlažem da pogleda "Quo vadis, Aida?" Jasmile Žbanić, gde se može videti kako se jednako grozni zločini mogu napisati puno bolje napisanim likovima i bez prskanja po ekranu u stilu jeftinih horora", stoji u tekstu portala Večernji.hr

Bonus video:

(Espreso/Večernji.hr)