BILI SMO U SRPSKOM CARSTVU ZMIJA: Peđa ima STOTINE VELIKIH REPTILA, ali panično se plaši HRČAKA! (VIDEO)

Strah od nepoznatog nas može lišiti lepih i posebnih životnih iskustava. Ljudi se boje različitih stvari, a savet koji se najčešće primenjuje u takvim situacijama je suočavanje, kao način za prevazilaženje neprijatnog osećaja.

Vođene tom idejom odlučile smo da se suočimo sa strahom od zmija upravo kontaktom sa njima. U tome nam je pomogao Predrag Radosavljević, čovek koji može da drži bezbroj zmija odjednom, a da ni ne trepne.

Čim smo ušle u terarijum primetile smo da zmija ima puno, pa postavljam sebi pitanje gde bi mogao da se sakrije od njih neko ko se plaši. Bile su svuda, od poda do plafona u kutijama, uredno razvrstane.

Prvo što me zanimalo jeste kako neko može da voli ovako ljigava i opasna stvorenja. Predrag je uspeo da reši tu misteriju i objasni kako nije "čudak", već samo dobro poznaje životinje i veruje im pre svega.

- Sa devet godina sam uhvatio prvu i doneo je kući. Zmije su mi uvek bile fascinantne. Od 1998. godine sam počeo da ih čuvam. Prvi je bio loptasti piton, koji je stigao iz Afrike i onda sam shvatio da se životinje iz prirode teže navikavaju na zatočeništvo. Izazov mi je bio da ih razmnožim u veštačkim uslovima. To niko do tada nije radio ovde kod nas, a to sam uspeo 2002. godine i od tada kreće priča sa razmnožavanjem egzotičnih životinja, zmija i guštera u terarijumskim uslovima - objašnjava Predrag.

Veoma je neobično čuti da se neko bavi gajenjem i ukrštanjem zmija, a da pre svega uživa u tome da svaka sledeća bude originalnijih šara.

- Svima je čudno, mogu reći da se veliki broj ljudi boji zmija, ima predrasude i odbojnost prema njima. Međutim, 95 odsto tih ljudi kada dođe kod mene za pet minuta im se sve iluzije rasprše i izađu sa nekim potpuno drugačijim utiskom. Svi misle da su otrovne, ljigave, hladne, opasne i u suštini se vrlo brzo razuvere - ponosno kaže Radosavljević

Terarijum se toliko proširio da Predrag više ni ne zna koliko gmizavaca ima. Svakako je njegov posao zanimljiv, jer kako kaže može da pretpostavi, ali nikada nije siguran kakve će šare naslednici nekih zmija da imaju.

- Najviše držim udave, znači pitone i boe. Recimo, loptasti piton je najpopularniji i najvarijabilniji. Njih ukrštam da bih dobijao nove boje i šare. Do skoro su se ove zmije čuvale kao kućni ljubimci, ali ko čuva loptaste pitone on ima hobi. To vam uđe u krv i svako pokušava da ih ukršta, uzima mužjaka i ženku - objašnjava Predrag.

Česta su mišljenja da je životinjama mnogo bolje u prirodnom staništu, te da veštačko nikada ne može da ga zameni, ma kakvi uslovi postojali.

- Sve moje zmije se rađaju u zatočeništvu i njima je moja odgajivačnica prirodno stanište. Obezbeđeno im je sve što im je potrebno za život, tako da one možda sada ne bi ni opstale u prirodi - kaže Predrag.

Ljubitelji ovih gmizavaca se često odlučuju na to da ih drže kao kućne ljubimce. Zvuči iznenađujuće, ali zmije nisu zahtevni stanari, čak su i neprimetne i ne zahtevaju puno nege.

- Zmija je jedna od najlakših životinja za čuvanje. Treba joj jedan terarijum, koji je zatvoren sa svih strana, ima mrežu za ventilaciju da prolazi vazduh a da ona ne može da izađe. Tu mora da se obezbedi grejanje, postoje za to terarijumski grejači, ali isto tako sa najobičnijom kućnom sijalicom može da se zagreje terarijum do nekih 30 stepeni, koliko njima odgovara. Neke vrste vole da se sakrivaju pa se napravi pećinica, neke vole da žive na granama pa se stave grane ili panjevi. Obezbedi se voda, podloga i to je to. Nahrane se jednom nedeljno ako su baš mali, jednom u 15-20 dana i to je sve - detaljan je Radosavljević.

Predrag dodaje i da neke vrste zmija u prirodnim staništima imaju potrebu da se sakriju od predatora i za to su im idealne napuštene rupe glodara. Takvi uslovi nisu umnogome drugačiji nego u uzgajivačnici.

Ukoliko vidite zmiju u prirodi dobro obratite pažnju na njeno ponašanje. Trudite se da je ne plašite i ne izgledajte kao pretnja.

Predrag objašnjava šta treba da radimo kada vidimo zmiju.

- Samo prođe pored nje i ostavi je na miru. Zmije ujedu ako ih čovek slučajno nagazi ili prođe rukom pored njih. Ona to doživi kao napad i onda iz samoodbrane može da ujede. Prva nikada čoveka neće napasti. Prvo će gledati da se skloni, da pobegne, pa će onda da se kamuflira - ukoči se i čeka da opasnost prođe. Mnoge zmije počnu da šište, to je znak upozorenja, znači: "ostavi me na miru". Ona izbegava sukobe na razne načine. Čovek ako ne reaguje i ne primeti je onda će možda ujesti - dodaje.

Iako Predrag izgleda kao čovek koji se ničega ne plaši i koji bi na isti nači mogao da drži i otrovnu zmiju ispričao nam je svoj strah. Tokom intervjua pomenuo je da se plaši hrčaka i da bi pre pristao da ga zmija ujede 100 puta nego hrčak jednom.

Ako želite nastavak te priče ili biste udomili nekoga od ovih umiljatih zmizavaca pozovite ga na broj telefona: 064/196 1 007 i posetite Reptiliu odgajivačnicu zmija.

(Espreso)