PRETE NAM NOVE BOLESTI: Uništavanjem životinja, uništavamo sebe!

Naučnici upozoravaju da će isti faktori koji dovode do istrebljenja životinja, uništavanja njihovih prirodnih staništa i klimatskih promena takođe dovesti do budućih pandemija, a jedini način da se spreči pojava pandemija poput ove kojoj smo svedoci jeste usvajanje promena na institucionalnom nivou i izdavajanje značajnih sredstava u ciju zaštite životne sredine.

Očuvanje biodiverziteta može da sačuva živote ljudi, navodi se u novom izveštaju međunarodne grupe naučnika, u kojem je izvršen pregled rezultata najnovijih istraživanja o tome kako uništavanje prirodnih staništa životinja ljude izlaže novim bolestima, piše Nešnl džiogrefik.

"Naučnici se uopšte ne spore oko toga. Krčenje šuma je primarni pokretač pandemija, tvrdi Li Hana, klimatolog organizacije Konvzervejšn internešnl i specijalista za proučavanje efekata krčenja šuma. Hana je bio jedan od recenzenata izveštaja koji je sastavljen krajem jula na virtuelnoj radionici Međuvladine platforme za nauku i javne politike o biodiverzitetu i ekosistemskim servisima (IPBES), koja okuplja naučnike iz akademske zajednice, vlada i neprofitnih organizacija.

Bez preventivnih strategija, pandemije će se pojavljivati mnogo češće, širiće se brže i ubijaće mnogo veći broj ljudi, a uticaj na globalnu ekonomiju biće teži nego ikada ranije, navodi se u izveštaju.

Te preventivne strategije treba da budu usmerene na sprečavanje širenja bolesti koje obično potiču od životinja, odnosno zoonoze, kako se navodi u izveštaju.

Zoonoze, u koje, na primer, spadaju Kovid-19, HIV, grip, virusi ebola i zika, potiču od mikroba koji žive među životinjskim svetom i koji mogu da zaraze i ljude. Njihovi najčešći prenosioci su slepi miševi, ptice, primati i glodari.

Naučnici procenjuju da postoji oko 1,7 miliona virusa među sisarima i pticama koji još uvek nisu otkriveni, od kojih polovina može da zarazi ljude.

Nije slučajnost to što pandemije postaju sve češće, s obzirom na činjenicu da ljudske aktivnosti vrše sve veći pritisak na životnu sredinu i dovode ljudi u sve bliži kontakt sa divljim životinjama, navodi se u izveštaju.

Još u novembru prošle godine naučnici su upozorili da povećano krčenje šuma stvara povoljnije uslove za pojavu epidemija. Hana kao primer za to navodi krčenje šuma u Amazoniji koje se obično dešava kako bi se napravila ispaša za stoku.

Stoka tako može da deluje kao posrednik između zaraženih divljih životinja i ljudi koji sa njom rade, ističe on.

Osim toga, uništavanje prirodnih staništa divljih životinja može da dovede do njihovog premeštanja na nove teritorije, primoravajući ih da u većem broju domove potraže u urbanim sredinama, navodi se u izveštaju.

Hana ističe da je veoma važno shvatiti razmere u kojima treba delovati, a koji dostiže nivo kakav nikada do sada nije viđen.

Naučnici koji su načinili izveštaj predlažu formiranje međunarodnog tela koje će nadgledati rezultate ostvarene u oblasti prevencije pandemija, koje će finansijski podsticati očuvanje biodiverziteta i investirati u istraživanja i edukaciju.

Oni se nadaju da bi ove institucionalne promene umanjile efekat industrija kao što su proizvodnja palminog ulja, seča drveća i stočarstvo, ali i da bi mogle da pomognu identifikovanju žarišta zaraza i da obezbede zdravstvenu negu ljudima koji su pod najvećim rizikom.

Za sprovođenje ove strategije bilo bi potrebno izdvojiti između 40 i 58 milijardi dolara godišnje, procenjuju autori studije i dodaju da bi to nadoknadilo ekomske gubitke od pandemija izražene u trilionima.

Jedno istraživanje koje je objavljeno ranije u toku ovog meseca pokazuje da je pandemija SAD do sada koštala 16 triliona dolara.

Trideset zemalja se obavezalo da će podržati Kampanju za prirodu čiji je cilj da zaštiti 30 odsto kopna i mora do 2030. godine. Lider ove kampanje Brajan O'Donel, međutim, tvrdi da je potrebno preduzeti određene korake pre nego što ova obećanja postanu stvarnost.

Ove zemlje će se maja 2021. godine sastati zbog Konvencije UN o biološkom diverzitetu, kada će imati prilike da formulišu strategije koje će doprineti ostvarivanju ovog cilja kampanje.

O'Donel je zabrinut zbog mogućeg pomeranja ovih planova zbog pandemije Kovid- 19 i tvrdi da bi čak i jedna godina odlaganja mogla da predstavlja rizik.

"Nadam se da će pandemija Kovid-19 predstavljati alarm za uzbunu, koji još uvek ne čuje previše ljudi", ističe O'Donel.

Hana se nada da bi novi izveštaj naučnika mogao da postakne promene, ako ne zbog zaštite prirode i ugroženih divljih životinjskih vrsta, onda zbog zaštite ljudskog zdravlja.

"Postoji sebičan razlog da to uradimo, a to je zaštita nas samih, ističe Hana.

Na tvrdnje ovih naučnika nadovezuju se rezultati studije objavljeni u decembru, koji pokazuju da je masa materijala koji je izgradio čovek sada približno ista kao i masa svih živih bića na planeti. Masa živog sveta i dalje iznosi oko 1,1 triliona tona i nije se mnogo menjala tokom poslednjih nekoliko godina, ali zato antropogena masa, odnosno masa veštački stvorenih materijala, eksponencijalno raste.

Studija objavljena u časopisu Nejčr pokazuje da je antropogena masa sada približna biološkoj, kao i da bi do kraja godine mogla da je premaši, kako prenosi Nešnl džiogrefik.

Ovo otkriće ide u prilog tvrdnji da je Zemlja ušla u antropocen, predloženu geološku epohu u kojoj ljudi predstavljaju glavnu silu koja oblikuje planetu.

Ova tranzicija je nešto se ne dešava jednom za života, nego jednom u eri, napominju naučnici. I ako je ovaj uvid značajan više u simboličkom nego u naučnom smislu, materijalni efekat ljudske delatnosti i njegov obim objašnjavaju kako smo uspeli da transformišemo globalne cikluse nutrijenata, izmenimo klimu i da brojne vrste dovedemo do izumiranja.

Ipak, godina koja je iza nas donela je i tračak nade za živi svet oko nas. Pojava korona virusa usmerila je fokus na globalnu trgovinu divljim životinjama.

U operaciji Interpola i Svetske carinske organizacije sprovedene između septembra i oktobra spašen je veliki broj divljih životinja.

Kineska vlada je u feburaru donela odluku kojom su postavljeni temelji kriminalizacije upotrebe mesa divljih životinja u ishrani, a takođe je nivo zašite pangolina, sisara kojim se najviše trguje na svetu, podigla na najveći mogući nivo.

Osim toga, usled mera karantina i odusustva čovekovog uticaja, priroda je počela da se regeneriše, bar na kratko i u nevelikom obimu. Ovo je takođe omogućilo naučnicma da sprovedu istraživanja i dođu do podataka do kojih je u uobičajenim okolnostima teže doći.

Konačno, pandemija je uticala na svakog nas, a iskustvo bez presedana u našim životima možda će izmeniti naše stavove o svetu u kojem živimo i način na koji se prema njemu odnosimo, u ekološkom i svakom drugom smislu.

(Espreso/Tanjug)