SRPSKI LEKAR IZ SAN DIJEGA POSLAO NAM JE BITNU PORUKU: Doktor Babić je izneo ogromnu tvrdnju o vakcini

Korona virus hara svetom već više od godinu i do sada je zarazio već više od 103 miliona ljudi, a često se može čuti rečenica "svi ćemo se zaraziti" – svoje mišljenje o tome je u Beogradskoj hronici izneo molekularni biolog iz San Dijega Miloš Babić.

"Virus je sada endemski, širi se populacijom suviše da bi bio elimisan potpuno. Zadnjih par procenata koji uspeju da se provuku, kada svi ostali dobiju vakcinu ili preleže bolest, možda će uspeti da bolest izbegnu dugoročno, ali ogromnna većina, 95 odsto stanovništva će pre ili kasnije morati ili da se vakciniše ili da preleži bolest".

Ovaj naučnik smatra da uopšte nije pitanje da li se treba vakcinisati.

"Rizik je virus, to je važno razumeti. Izbor nije da li ćemo se vakcinisati ili nećemo, izbor je da li ćemo uzeti vakcinu ili ćemo dobiti virus. Rizici vakcine postaju sve jasniji, s druge strane rizici virusa su sve jasniji".

Da bi pojasnio koliko je virus opasan, navodi primer.

"Ja sam zdrav muškarac, 42 godine. Ako dobijem virus, na 500 ljudi poput mene, jedan će umreti, nekoliko desetina će imati značajne dugoročne posledice, ostaće u bolnici nedeljama, oporavljati se mesecima. To su rizici koje ne bih nazvao malim".

Vakcinacija je počela u nekoliko zemalja širom sveta, ali zbog probema sa isporukama cepiva, ne napreduje baš najbolje. Uostalom, i ne žele svi da se vakcinišu. A koji su rizici ako se ne prijavi dovoljno građana?

"Dve su klase tu u pitanju. Prvo što će trajati duže da postignemo kolektivni imunitet i pre nego što možemo da prestanemo sa svim ovim stvarima koje su nam svima dosadile, a drugo je to da što više ima mogućnosti zaraze i što se duže odugovlači sa time, to je veća šansa da virus razvije nove mutante, sojeve, koji mogu da ugroze čak i efikasnost vakcine i u tom slučaju bismo imali još dužu situaciju".

On ističe da je nemoguće do kada tačno treba da se završi vakcinacija da bismo uspeli da iskorenimo virus.

"Niko ne može da vam kaže koji je tačan period, teško je predvideti, ovo je novi virus, ali odgovor je što pre. Jer što duže to traje, što se više odugovlači, to je veći rizik da se pojave novi sojevi koji bi nas vratili nazad, da moramo da pravimo nove vakcine, maltene sve iz početka".

Babić kaže da je tempo vakcinacije dobar u Izraelu – "oni bi sa ovom pričom mogli da budu gotovi do kraja februara".

"Ali, mnogi kaskaju, tempo u Evropi i SAD nije dobar, užasan je u siromašnim državama sveta, pogotovo u Africi i Južnoj Americi".

Neki svetski naučnici tvrde da će virus postati kao grip, ima li u tome istine.

"Zavisi, ako uspešno odradimo ovu vakcinaciju, možda možemo da zadržimo ovaj korona virus gde je broj sojeva relativno mali, tako da je ta evolucija virusa prilično ograničena. Korona virus za razliku od gripa ne može tako lako da proizvede nove sojeve. Znači, ako ga ograničimo, moći ćemo da uradimo vakcinaciju koja je jednom u životu ili retka, možda jednom u 10 godina. Ako ne uspemo, ako se on raširi u nove sojeve, koji dalje mutiraju, onda on može da postane kao grip, da moramo sledećih 20 godina svake druge godine da nešto uzimamo".

U poslednje vreme, često se čuje i reč svetskih stručnjaka koji smatraju da nas u budućnosti čeka još pandemija opasnih virusa, kao što je recimo NIPA.

"NIPA jeste opasan, on ne bi bio na vrhu moje liste, najopasniji virusi su oni koje ne očekujemo. Sad je bio, pre mesec i po dana, jedan u Peruu koji je prešao sa hrčaka na ljude i ubio nekoliko osoba, prenosi se sa čoveka na čoveka, ali su ga ograničili i uspeli su izgleda da eliminišu taj soj".

"Ljudi nisu svesni koliko se ovo često događa, koliko je ovo prirodna stvar. Virolozi i lekari uz velike napore zaustavljaju nove viruse širom sveta, ali pre ili kasnije neki pobegne. Kritično je da mi kao ljudi, pojedinci i kao nacije shvatimo da je to neprestano pretnja, pogotovo u svetu gde jedan virus može da preleti oko sveta za svega par dana avionima, i da proizvedemo međunarodnu saradnju i otvorenost koja omogućava da se buduće epidemije vrlo brzo prepoznaju, da se ograniče karantinima, da se ekonomski efekti umanje i da se stvori volja za tu brzu saradnju", zaključio je on.

Bonus video

(Espreso/MONDO)