OPASAN MIT O ZDRAVLJU SRCA U KOJI SRBI VERUJU: Kardiolog otkrio najveće greške i simptome koji su znak za uzbunu

Kada je reč o kardiovaskularnim bolestima u Srbiji, statistika je veoma crna - oko dva miliona naših građana pati od kardiovaskularnih bolesti. Upravo srčane bolesti jedan su od glavnih uzroka smrtnosti, zato smo pitali vrsnog kardiologa, dr Arsena Ristića, u čemu to grešimo.

"Najveća greška je potcenjivanje i neprepoznavanje faktora rizika za kardiovaskularne bolesti koje su još uvek najvažniji zdravstveni problem globalno, od koga umire oko 18 miliona stanovnika u svetu godišnje, a u Srbiji oko 55.000 ljudi. Ukoliko bismo popravili ono što je od tih faktora rizika popravljivo, kombinacijom preventivnih mera i lekova koji su nam trenutno dostupni, uspeli bismo da smanjimo kardiovaskularnu smrtnost za 25-33%. To je upravo cilj aktuelnih kampanje Svetske kardiološke federacije i Svetske zdravstvene organizacije", rekao je dr Ristić za MONDO.

Jedan od problema u vezi sa zdravljem srca je i mit u koji ljudi veruju.

"Najveći mit je 'neće mene', odnosno verovanje da se bolesti događaju nekom drugom, a da preventivne mere ne pomažu. Naročito je mnogo zabluda oko štetnosti pušenja - npr. pušači ne dobijaju koronu, ako prestanem da pušim ugojiću se, pa će mi se pogoršati srčana bolest, kao i zabluda da zbog ’slabog srca’ ne smem da se zamaram".

Sigurno ste i vi čuli opšte preporuke da je za opšte zdravlje i zdravlje srca potrebno da ljudi naprave oko 10.000 koraka dnevno, a evo šta o tome kaže kardiolog.

"Minimalna fizička aktivnost bi trebalo da traje najmanje tri sata nedeljno", kaže kardiolog i objašnjava koje vrste fizičkih aktivnosti su najbolje.

"Preporučena je aerobna fizička aktivnost uz postepeno izlaganje naporu i izbegavanje statičkih opterećenja i mnogo napora odjednom. Šetnja, sobni ili pravi bicikl, aerobne vežbe i plivanje su preporučene fizičke aktivnost".

Šta ima najveći uticaj na zdravlje srca – ishrana, fizička (ne)aktivnost, stres...?

"Faktori rizika se nažalost ne sabiraju već međusobno potenciraju, tako da ih treba sve istovremeno popravljati. Najviše štete svakako donosi pušenje, ali su nelečen i veoma visok krvni pritisak i neprepoznata ili loše lečena šećerna bolest, starost, muški pol, kao i nasleđe veoma važni faktori kardiovaskularnog rizika".

Kardiolog nam je objasnio i koji simptomi treba da budu znak upozorenja da treba otići kod lekara?

"Najvažnije tegobe koje osećaju srčani bolesnici su bol u grudima, gušenje u naporu, pojačano zamaranje, oticanje nogu i gušenje kada se legne na ravno, ubrzan i nepravilan srčani rad, vrtoglavice i gubici svesti. Bol u grudma kod osoba sa anginom pektoris i infarktom (srčanim udarom) je tipa stezanja ili težine iza grudne kosti, a može da se širi u levu ruku, vilicu, nekada i u stomak uz mučninu i nagon na povraćanje uz 'hladan znoj'. Anginozni bol se ne menja pri disanju i promeni položaja tela. Sem fizičkog napora i psihičkog stresa, može ga provocirati i naglo izlaganje hladnoći. Ukoliko ovakav bol traje duže od 15 minuta, treba posumnjati na srčani udar (infarkt miokarda) i pozvati hitnu pomoć. Ukoliko se iz dana u dan povećavaju otoci nogu, spavanje na jednom jastuku više nije moguće zbog gušenja već trebaju dva ili se povećavaju otoci nogu i telesna težina poraste za više od tri kilograma u jednoj nedelji, to može biti znak pogoršanja srčane slabosti", poručio je dr Ristić.

RAČUNANJE KARDIOVASKULARNOG RIZIKA

Dr Arsen Ristić savetuje da pomoću besplatne aplikacije ESC CVD Risk Calculation izračunate svoj kardiovaskularni rizik jer vam to može dati dobar uvid u zdravlje srca.

Bonus video:

(Espreso.rs/Mondo)