KOJA VRSTA ANTITELA JE NAJVAŽNIJA AKO STE SE VAKCINISALI: Dr Ana uživo objasnila kako koje cepivo deluje

Docent dr Ana Banko, virusolog, bila je gost današnje emisije "RTS Ordinacija", a tema su bile vakcine i na koji način se u našem organizmu stvaraju antitela.

"Kod velikog broja vakcina koje danas možemo da dobijemo, to su vakcine koje nam daju imunitet za čuveni S, odnosno 'spajk protein'. To je protein na površini virusa koji je odgovoran za prenošenje. To znači da je suština našeg imuniteta da stvortimo antitela na taj protein i to nam je dovoljno. Tako ćemo sprečiti da virus uđe u našu ćeliju i imunitet će obezbediti da se virus uništi. To znači kada imate virusnu infekciju, antitela će se stvarati na različite proteine, jer su sa različitim virusnim proteinima u kontaktu. Međutim kod vakcinisanih ljudi, ako pričamo o Fajzeru, Moderni, Sputnjiku, AstraZeneki, vakcinama novije generacije, to će se desiti sa još jednom kategorijom, takozvanih proteinskih subjediničnih vakcina koje će verovatno u narednih nekoliko meseci biti registrovane, mi stvaramo antitela samo na taj S, odnosno 'spajk protein'. Mi nemamo druge, nikada nismo uneli ceo virus u svoj organizam", objasnila je dr Banko.

A kako da proverite da li ste zaštićeni, dr Ana kaže.

"Morate tražiti u određenoj laboratoriji gde radite ove anallite, da li isključivo rade IgG antitela na S protein. Ako budete radili na N protein, vi ćete biti negativni", objasnila je dr Ana i dodala da se ljudu skloni da veruju u teorije zavere.

"To ne znači da nemate antitela, već se takva vrsta imuniteta kod vakcinisanih i ne očekuje."

Da li je neka vakcina manje ili više bezbedna od svih koje su trenutno u ponudi?

"Nije na meni da kažem da li ćete se ili ne vakcinisati, ja sam svojim primerom rekla šta mislim o tome. Mogu samo da kažem nekoliko stvari koje mogu pomoći drugima da razumeju celokupnu situaciju. Pandemija traje i svi smo svesni da ne može sama od sebe da se završi. Jedina opcija je vakcinacija jer će u suprotnom ovo potrajati mnogo dugo. I mnogu se javiti nove mutacije. S druge strane, postoje kategorije stanovništa koje ne mogu da se vakcinišu. Ili makar ne mogu u ovom trenutku jer klinička istraživanja nisu prošla određene kategorije: Prema tome postoje ljudi koji nemaju izbor, potrebno je i njih da zaštitimo. Postoje i brojne inovacije, što se tiče vakcinacije, i mi po prvi put primamo vakcine koje su napravljene po određenim modelima, ali bez obzira na sumnju u njihovu brzinu razvoja, ova cepiva su se razvijala više decenija. Ona nisu počela svoju proizvodnju u martu. RNK vakcine se ravijaju u poslednje dve do tri decenije i to u segentu onkologije."

Postoje studije koje to i potvrđuju.

"Postoji klinička studija iz 2009. koja je sprovedena na pacijentima, a za karcinom pankreasa, a između 2013. i 2016. vršeno je kliničko ispitivanjena vakcini za besnilo, koje je virusna infekcija. Rezultati studije su objavljeni 2017. godine u prestižnom medicinskom časopisu "Lanset". RNK vakcina je nešto što smo mi u virusologiji dugo čekali. Studentima smo pričali da je budućnost vakcina u RNK tehologiji, kao i u adenovirusnom nosaču, jer obe vakcine imaju sličan princip, a to je da nama ne unose virus, jer unošenje virusa nosi sa sobom određene potencijalne probleme, posebno u kategorijama ljudi koji nemaju jak imunski sistem. To su stariji, hronični pacijenti koji možda ne mogu na pravi način da odreaguju čak i na oslabljen virus. Kod inaktivisnog, umrtvljenog virusa, a imamo brojne vakcine po tom principu, morate da dodate određene adjuvanse, hemijske agense koji povećavaju imunogenost zato što ćete dobiti tačno onoliku količinu virusnih čestica koliko se nalazi u antivirusnoj vakcini. Kod RNK vakcina, pa i Sputnjika i AstraZeneke je princip da se u organizam unese informacija. Ja kažem unosimo SMS. To znači da naš genom ima informaciju za sve što nam treba u organizmu. To je naš DNK koji je sakriven u jezgru ćelije i on konstantno šalje SMS poruke, to je taj informacioni RNK. To je samo informacija virusa koja ulazi u našu ćeliju, ne dotičući DNK, i naše organele počinju proizvodnju S protina. I onda naš imunski sistem reaguje na tu pojavu i stvara antitela. Sledeći put kada se budem susrela sa virusom, moja antitela će da prepoznaju taj S protein korona virusa. I onda će početi da rastu."

Upravo zato je efikasnost tih vakcina velika, jer mi možemo da proizvedemo velike količine S proteina i adekvatan imunski odgovor, smatra dr Banko.

I Sputnjik i Astrazeneka modeli razvoja vakcine su takođe nekoliko decenija u razvoju. Vakcine koje se razvijaju na ovoj plarfori su za HIV, za ziku, grip i brojne druge viruse.

"Onog trenutka kada je Kina dekorirala genom korona virusa, proizvodnja ovih vakcina je već krenula. Samo su novi virusni agens upotrebili na tehnologijama koje razvijau 20 do 30 godina.Ova vakcina je proša 3. fazu kliničkih ispitivanja, preko 20-30 miliina ljudi je dobilo, što je dovoljan broja da vidimo da li postoje neželejni efekti", smatra dr Ana.

Bonus video:

(Espreso/Mondo)