TIPIČAN PROFIL PACIJENTA U SRBIJI: EVO koliko često odlaze kod lekara, zbog čega odlažu, gde se najviše čeka...

Tri četvrtine pacijenata u Srbiji istaklo je da je zadovoljno ili čak veoma zadovoljno zdravstvenom zaštitom u našoj zemlji, mada svaki deseti korisnik bar jednom nije otišao na pregled kod svog izabranog lekara ili ga je odložio zbog nedostatka novca da plati lekove ili participaciju.

To pokazuju podaci iz Analize zadovoljstva korisnika zdravstvenom zaštitom u državnim zdravstvenim ustanovama u Srbiji za 2019. godinu, koju je sproveo Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", u primarnim, sekundarnim i tercijarnim zdravstvenim ustanovama od 25. do 29. novembra 2019. godine.

Prema ovoj analizi, prosečan pacijent građanin Srbije, lekara posećuje devet puta godišnje, od čega šest sedam puta svog izabranog lekara, i dva ili tri puta nekog drugog specijalistu. Najviše veruje doktorima opšte prakse i pedijatrima, a prema poslednjim objavljenim rezultatima, poverenje pacijenata u ginekologe neznatno je smanjeno.

Poverenje u izabranog lekara

Gotovo tri četvrtine korisnika nije menjalo svog izabranog lekara, a najčešći razlog za promenu bio je njegov odlazak iz zdravstvene ustanove. Nesporazum sa svojim lekarom je kao razlog za promenu navelo 3.8 odsto anketiranih korisnika. Najveći procenat pacijenata ima istog izabranog lekara duže od tri godine.

- Posmatrajući ukupno primarnu zdravstvenu zaštitu, anketirani korisnici su u proseku ostvarili za 0,2 puta veći broj poseta u državnom, a za 0,4 puta veći broj poseta privatnom sektoru - navodi se u analizi.

Potpuno afirmativno mišljenje o ovim karakteristikama rada svojih izabranih lekara imalo je između 61.8 odsto pacijenata (stav da lekar poznaje njihovu ličnu situaciju) i 82 odsto pacijenata (stav da će u slučaju novog zdravstvenog problema prvo otići kod svog izabranog lekara)

Ne idu na pregled jer nemaju za lekove

Svaki deseti korisnik nije otišao na pregled kod svog izabranog lekara ili je taj pregled odložio, bar jednom u poslednjih 12 meseci, jer nije mogao da plati participaciju ili lekove.

U ovim službama 3,7 odsto anketiranih korisnika izjavilo je da nema izabranog lekara, što je neznatno više u odnosu na prethodnu godinu. Samostalni izbor lekara ostvarilo je tri četvrtine anketiranih korisnika, dok 6,6 odsto nije imalo ovu mogućnost već im je lekar „dodeljen” u zdravstvenoj ustanovi. Gotovo tri četvrtine korisnika nije menjalo svog izabranog lekara, a najčešći razlog za promenu bio je odlazak lekara iz zdravstvene ustanove, u 15, 1 odsto slučajeva.

Najduže se čeka kod ginekologa

Svaki 20. pacijent mišljenja je da lekar ne poznaje njegove probleme i bolesti koje je ranije imao, kao i da ne odvaja dovoljno vremena za razgovor sa njim.

Najmanje pregleda se zakazuje kod pedijatra, dok se na zakazani pregled najduže čeka kod ginekologa. Procenat pacijenata koji su čekali na zakazan pregled izabranog lekara duže od tri dana povećan je u 2019. godini u odnosu na prethodnu u svim službama, a najviše u službi ginekologije (za skoro dva procentna poena)..

Važno ponašanje medicinskih sestara

Srednja ocena opšteg zadovoljstva korisnika pruženom zdravstvenom zaštitom u svim službama primarne zdravstvene zaštite pokazala je visoko statistički značajnu korelaciju sa ponašanjem medicinskih sestara, sa karakteristikama rada izabranih lekara i karakteristikama službe (pre svega u pogledu radnog vremena službe i dužine čekanja u čekaonici), dok je u službi opšte medicine i pedijatrije pokazala visoko statistički značajnu korelaciju i sa samoprocenom materijalnog stanja domaćinstva ispitanika.

Najzadovoljniji pacijenti u Adi, Žitorađi i Bosilegradu

Srednja ocena zadovoljstva korisnika službi primarne zdravstvene zaštite najviša je u Beogradu, što je bio slučaj i u 2018. godini, a najniža na Кosovu i Metohiji.

Tri zdravstvene ustanove beleže najvišu moguću srednju ocenu opšteg zadovoljstva korisnika - 5,00 a to su domovi zdravlja Ada, Žitorađa i Bosilegrad. Srednju ocenu opšteg zadovoljstva koja je ispod proseka na nivou Republike dobile su 82 ustanove. Najniža prosečna ocena iznosi 2,25, dok je 2018. godine bila 2,83.

(Espreso.co.rs/Blic)