POSLEDNJI POTOMAK MEHMEDA-PAŠE SOKOLOVIĆA SE IZJAŠNJAVAO KAO SRBIN: Zbog patriotizma je bio na udaru Austrijanaca

Mehmed-paša bio je jedan od brojnih koji će napraviti zavisnu karijeru u Osmanskom carskom sistemu, i stići do položaja velikog vezira.

Iako odgajan u osmanskom duhu, Mehmed-paša svoje poreklo nikada nije zaboravio. O tome svedoči i članak iz "Politike" iz 1929. godine u kome piše da se poslednji potomak ovog velikog vezira deklarisao kao Srbin.

Naime, u Banjaluci je doživeo duboku starost Seif-beć Ćerimpašić-Sokolović, poslednji potomak Mustaf (Mehmeda)-paše Sokolovića, slavnog turskog velikog vezira iz šesnaestog veka.

Za Mehmeda pašu zna se da je bio jak i moćan veliki vezir, zna se takođe i to da je čitava porodica Sokolovića imala i mnogo neprijatelja u samoj Turskoj, a to su bili oni, koji su zavideli njihovoj moći. Na vrhuncu svoje moći Mehmed paša je rekao poznate reči:

"Nek me ne ljuti Evropa jer mogu da raširim granice turskog carstva".

Jednog dana na divanu u Porti vezira je izbo neki bosanski spahija iz Vučitrna i tako je završio svoj život moćni Mehmed-paša Sokolović.

Poslednji Sokolović, Seif-bega, živeo je u bosanskom Vrbasu, u muslimanskom delu grada.

"Eto Mustaf (Mehmed) pašu probode u Carigradu neki bosanski spahija, a amidžić njegov, Ferhat-paša Sokolović, bio je ovde namesnik u Banjaluci 1572. godine. Kada je ratovao sa austrijskim generalom Auerspergom, Ferhat-paša zarobi generalovog sina i dade ga za otkup od pedeset hiljada dukata. Za te novce Ferhat-paša podiže veliku džamiju u Banjaluci, koja se po njemu zove i dan danas Ferhadija džamija", ispričao je Seif-beg za "Politiku" te davne godine i dodao:

"Osim toga ostavio je veliko dobro banjalučkom Vakufu. Ferhat-paša bio je dva puta premeštan iz Banjaluke u Budim, i tako je, kada je po drugi put otišao ubijen. Njegovo telo su balsamovali i preneli u Banjaluku gde je i sahranjeno u Ferhadiji džamiji".

Govoreći o svojoj prošlosti Seif-beg je tada rekao:

"E, moj prijatelju, ja sam za vreme rata bio zatvoren od austrijskih vlasti i upućen u Arad zato što sam se osećao Srbinom i voleo Srbiju. I eno, sve sam prodao da spasim glavu od austrijskih kazamata".

"Negde 1922. godine predao sam molbu ministarstvu da mi se dodeli ratna odšteta, ili što bilo, jer sam se istrošio i ostao bez dovoljno sredstava za život. Pa eto, do danas ništa ne bi. Uzdam se da će sad što učiniti ova nova vlada", pričao je poslednji potomak Mehmeda-paše Sokolovića.

(Espreso.co.rs/Mondo.rs)