KADA KONAČNO SKIDAMO MASKE? Odgovor NIKAKO NIJE JEDNOSTAVAN, a krije se iza JEDNE BROJKE!

Koja je to magična brojka na kojoj ‘padaju maske’ ili, kada ćemo se vratiti životu ‘bez korone’ onom na koji smo navikli? Činjenica je da se jedino sa preciznošću može govoriti o brojkama koje treba da dostignemo - prva koja garantuje da možemo malo da odahnemo i na kojoj nema nekontrolisanog širenja virusa je 60 odsto imunih. Drugi procenat - za život bez socijalne distance, teško je moguć bez dostizanja između 80 i 90 odsto otpornih. Ostaje pitanje, kada i kako?

Sve na šta smo navikli, da se ne sklanjamo od ljudi, razgovaramo bez distance, bez bojazni zagrlimo na ulici prijatelja koga smo slučajno sreli, sve ovo, zapravo je, pitanje kolektivnog imuniteta. Svaki imuni je zaštićen ali, istovremeno je i barijera za dalje širenje korona virusa, na nekog drugog. Termin koji smo čuli s početka pandemije opisivan i kao “imunitet krda”, pojedine države pokušale su da steknu prirodnim putem, bukvalno rečeno, zaražavanjem. Odustalo se, jer su zdravstveni sistemi bili pred kolapsom, a broj mrtvih rastao. Pokazalo se, jedini pouzdan i siguran način za kolektivni imunitet odnosno, život u kome nema korone, jeste imunizacijom. Dakle vakcinacija.

“Blic” je razgovarao sa domaćim stručnjacima i nastojali smo da dobijemo odgovor na pitanje, kada bi Srbija mogla da odahne?

KO SVE ULAZI U UKUPAN BROJ IMUNIZOVANIH?

Imuni su građani koji su vakcinisani plus oni koji su preležali kovid19 međutim, samo oni koji imaju dovoljan nivo antitela. Istraživanja i domaćih stručnjaka Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) pokazuju da nemaju svi antitela iako su preležali kovid, a pojedini građani imaju nizak, nedovoljan broj.

Deca i mladi su praktično posebna kategorija, oni ne mogu da dobiju vakcinu. U računicama kako do kolektivnog imuniteta, odnosno potrebnog broja imunizovanih, mlade do 16 odnosno 18 godina, pojedini stručnjaci ubrajaju u kategoriju grubo rečeno imunizovanih. Ipak, realno, oni mogu biti prenosioci.

KOLIKO SADA IMAMO IMUNIH?

Iako su u Srbiji rađena do sada dva istraživanja i to u pred leto posle prvog talasa i poslednje čije smo rezultate imali u oktobru, teško se sa preciznošću može govoriti o broju imunih. Uslovno rečeno, cifra imunih svodi se na “otprilike”.

- Mi nemamo precizno odgovor na pitanje koliko je trenutno imunih i, to jeste najslabija karika u procenama - kaže za “Blic” primarijus Predrag Kon.

Računica koja se ‘vrti’ u Srbiji jeste, da je preko 20 odsto imuno, a sada možda i 30 odsto. Druga studija seropozitivnosti iz oktobra koju je sproveo studijski tim Instituta za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu u saradnji sa INEP i Batutom, zaista pokazuje da 20,7 odsto ispitanih u Srbiji ima antitela. Međutim, imamo problem. Nisu svi građani hteli da učestvuju u istraživanju i nisu zadovoljeni osnovni principi. Otuda kako je istaknuto dobijenih 20,7 odsto “ne znači da je reč od oko 1,4 miliona stanovnika zemlje”.

Doktorka iz INEPA-a Milica Gnjatović kaže za jedan portal da ne možemo slepo da se držimo brojki sa poslednjeg istraživanja, ali jeste činjenica je da je u trenutnom trećem talasu došlo do velikog zaražavanja.

- Tokom dana kada radimo analize na antitela i oko 30 odsto od svih testiranih ima antitela. Kada uradimo ispitivanje na nivou neke radne organizacije, koja se može donekle smatrati slučajnim uzorkom, opet dobijamo oko 30 odsto onih koji imaju antitela - kaže Gnjatović.

KAKO BI IZGLEDAO ŽIVOT SA 60 ODSTO IMUNIH?

Pred nama je tek postizanje prvog procenta od 60 odsto imunih. Sa tim procentom imunih imaćemo i dalje oboljevanja, korona će biti i dalje među nama, moraćemo da držimo distancu, deo mera neminovno ostaje, maske ne padaju. Ali 60 odsto je dovoljan broj građana otpornih na Kovid19 da nemamo više velike talase, veliki broj obolelih, prepune bolnice. Postotak od 60 odsto imunih omogućava sprečavanje nekontrolisanog širenja zaraze i lagodniji, mirniji i manje stresan život.

Da bismo došli do 60 odsto imunih to bi morala da bude vakcinacija onog dela koji nije preležao kovid19 ili, ne zna da je preležao i to je najmanje milion i po ljudi - kaže Kon.

KAKO BI IZGLEDAO ŽIVOT SA 80 ODSTO IMUNIH?

Ta brojka je ona koju želimo. Gotovo magična. Sa 80 odsto imunih ulazimo u period u kome možemo da kažemo: “Konačno slobodnije dišemo” pa i: “Oslobodili smo se korone”. To je postotak u kome je broj nizak i virus nema više mnogo prostora da se širi. Tada se stvaraju uslovi za potpuno potiskivanje virusa. Na tom broju imunih ulazimo u život bez mera, pa i bez maski. Kako kaže doktor Kon:

- Kovid bi u tom slučaju bio pojedinačno razboljevanje, slučaj koji nema koga da zaražava i da se širi.

I KLJUČNO PITANJE – KADA I KAKO ĆEMO DOĆI DO OVIH BROJKI?

Na pitanje kada ćemo se vratiti normalnom životu, većina domaćih epidemiologa odgovara: “Izvesno u drugoj polovini ove godine”. Naglašavaju i da brzina vraćanja životu bez barijera zavisi međutim, isključivo od nas - od brzine vakcinacije građana, što nije uslovljeno samo brojem vakcina već i brojem ljudi koji su voljni da je prime.

I sada dolazimo do onog glavnog pitanja - kako. U idealnim uslovima stvari stoje ovako - imamo građane sa antitelima i one vakcinisane. Prvi cilj je da njih zajedno bude 60 odsto. Trenutno, možemo da okvirno kažemo da je broj imunih posle trećeg talasa oko 30 odsto. Od preostalog procenta izuzimamo oko miliona mladih koji ne mogu da se vakcionišu, što je nekih 15 odsto. Ostaje nam između 15 i 20 odsto za vakcinaciju kako bi došli do prve željene brojke a to je 60 odsto. Ali ova kalkulacija podrazumeva idelani uslovi, ili bolje rečeno, tako je samo na papiru.

Međutim, pitanje je koliko ta antitela traju i da li će se ona izgubiti dok se vakciniše dovoljna broj građana? Koliko će ljudi u međuvremenu oboljevati? A što manje bude zaraženih, manje će se “imunizovati” ovim putem. Zatim, mladi koji se ne vakcinišu ipak, bolest mogu prenositi. I tu predviđanja postaju nezahvalna i predmet samo grubih procena.

Sve deluje komplikovano i kao neka trka bez jasno označenog cilja. Maraton na neodređeni broj kilometara. I onda postaje jasno da procenat vakcinisanih mora biti, verovatno značajno veći od 20 odsto populacije, jer to je jedini način da nam se taj cilj što više približi.

Doktorka Marija Gnjatović sa Instituta za primenu nuklearne energije INEP kaže za “Blic” da je otuda veoma nezahvalno govoriti kroz brojke i zbrajati jer je reč o dimaničnom procesu.

- Jedan deo populacije dobije antitela, jednom delu nestanu. Bez vakcinacije i konkretnog praćenja broja imunih brojke i procenti su nezahvalna kategorija. To je dinamičan proces - poručuje doktorka.

Trenutno, činjenica je, Srbija je daleko od praga kolektivnog imuniteta. To je pre nekoliko dana potvrdio i epidemiolog Srđa Janković govoreći za medije.

- Zasad je preuranjeno da govorimo o eliminaciji korona virusa u našoj zemlji ili u svetu, ali svakako da značajan obuhvat stanovništva vakcinacijom pomaže u usporavanju prenošenja zaraze - rekao je Janković.

On je dodao da je procena i većine stručnjaka u svetu da će od proleća pa nadalje, pandemija korona virusa postepeno početi da jenjava i da će naredni talasi biti sve slabiji. Za život bez maski moraćemo ipak da se strpimo malo duže

(Espreso.co.rs/Blic)