MENTALNO ZDRAVLJE U PANDEMIJI
IMALI SMO PREKO 10 HILJADA POZIVA GDE NAJMLAĐA OSOBA IMA 16, NAJSTARIJA 98: Ivana Stašević o strahovima u pandemiji
Petina pacijenata koji su se oporavili od koronavirusa će najverovatnije razviti neku psihičku bolest, saopštili su istraživači sa Univerziteta Oksford, nakon velike studije
Pandemija izazvana koronavirusom iziskuje činjenicu da sve više ljudi traži stručnu pomoć psihijatra kako bi lakše prebrodili strahove, probleme i slično. Takođe, mentalno zdravlje je veoma važna tema s' obzirom na to da svaka pandemija otvara brojna pitanja gde je u čitavoj situaciji navažnije ostati zdrav kako mentalno tako i fizički.
Upravo, doc. dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" za portal Espreso.co.rs je objasnila kako se građani mahom javljaju za savete ili stručnu pomoć više u ovom periodu i proteklih meseci jer se suočavaju sa brojnim strahovima i psihičkim problemima koje ne mogu sami da prebrode.
Stašević Karličić napominje da su upravo u periodu epidemije zabeležili preko deset hiljada poziva u Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", gde su se javljali ljudi različitih starosnih dobi jer nisu uspeli sami da se izbore sa strahom i neizvesnošću u vezi sa koronavirusom, ali i drugim problemima te su potražili pomoć stručnog lica.
U epidemiji smo već nekoliko meseci pa prema Vašem stručnom mišljenju kako ocenjujete mentalno zdravlje nacije u ovom periodu,i generalno od početka borbe sa koronavirusom?
Očekivano je povećano obraćanje, kako osoba sa mentalnim poremećajima, tako i dela da tako kažemo zdrave populacije, usled pandemije izazvane virusom korona. Međutim, većina ljudi se u periodu koji je iza nas uspešno adaptirala na promene u svakodnevnom funkcionisanju, koje je zahtevala situacija pandemije", objašnjava doc. dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević.
Da li se građani javljaju za stručnu pomoć?
Ministarstvo zdravlja na čelu sa resornim ministrom 16. marta 2020. godine u Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ otvorilo je Nacionalnu liniju za psihosocijalnu podršku u uslovima epidemije COVID-19. Do sada, ostvareno je preko 10.000 poziva iz skoro svih delova naše zemlje. Najmlađa osoba koja nas je kontaktirala imala je 16, a najstarija 98 godina. Nešto više zovu osobe ženskog pola. Od kada je linija puštena u rad menjala se dinamika i razlozi poziva, inicijalno su tražene različite informacije o samom virusu, načinima njegovog prenošenja i zaštite, a kako je epidemija tekla traženi su saveti o načinima prevazilaženja straha, anksioznosti, uznemirenosti. Imamo pozive od ljudi koji se ne snalaze sa reorganizijom porodičnog i poslovnog života. Takođe, dobijamo pozive i od osoba sa mentalnim teškoćama kojima su potrebne informacije u vezi sa doziranjem ili izmenama terapije koju već uzimaju", kaže Stašević Karličić.
Kada građani kontaktiraju Kliniku za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" na koje sve psihičke probleme i strahove se najčešće žale i šta Vam kažu?
Aktuelno, mahom traže savete vezane za prevazilaženje straha i anksioznosti od zaražavanja virusom korona, pronalaženje novih izvora zadovoljstva, zatim na teškoća u nošenju sa situacijom neizvesnosti i slično".
Na koje načine im sve pomažete?
Klinika, kao i unazad 160 godina, radi 24 časa 7 dana u nedelji, naravno i tokom trajanja epidemije. Važno je napomenuti da je Klinika jedina urgentna psihijatrija na teritoriji grada, te da sva hitna stanja zbrinjava u svim okolnostima. Dakle, pored dispanzerskih pregleda i razgovora sa psihijatrima, aktivnih telefonskih linija, putem kojih ne samo naši pacijenti, već i stanovništvo generalno, imaju mogućnost savetovanja i dobijanja podrške od stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja, svi ljudi kojima ove vrste usluga nisu dovoljne, imaju mogućnost hospitalnog lečenja".
Da li Vas zovu ljudi koji su oboleli ili preležali koronavirus? Koji su njihovi najveći strahovi? I kako se uopšte nositi sa strahom, šta im kažete?
Zovu nas i građani koji su oboleli od koronavirusa. Najveći strahovi su vezani za nepredvidivost razvoja kliničke slike, kao i da bi mogli zaraziti članove domaćinstva. Briga za lično kao i zdravlje najbližih je ono što dominira", tvrdi Stašević Karličić.
Koliko pandemija može da ostavi posledice na mentalno zdravlje? Šta govore statistički podaci?
Krizne situacije su se dešavale u prošlosti i dešavaće se nažalost verovatno u budućnosti, one su sastavni deo života svakog od nas. Većina ljudi kroz ovakvu i slične situacije prolaze bez većih posledica po mentalno zdravlje. Kriza je uvek šansa za dalji rast i razvoj ličnosti, ona daje mogućnost da svako od nas spozna svoje sposobnosti, snage i granice, kojih možda nismo ni bili svesni", napominje Stašević Karličić.
Širom sveta raste stopa samoubistva kod mladih, kako to sprečiti? Koji su prvi znaci takvog ponašanja i kako pomoći toj osobi?
Adolescencija i mladalaštvo je izazovan period u životu svakog od nas, ovo razdoblje je zahtevno na više nivoa, jer mnogi konfklikti i teškoće iz prethodnih faza razvoja se pojačavaju i iznova postaju aktuelni. Kod većine mladih ljudi poremećaji raspoloženja se ispoljavaju kroz poremećaj ponašanja. Svaka veća promena u ponašanju, kao što su iznenadna povlačenja u sebe, izolovanje od društva, pojačana iritabilnost i svadljivost, neraspoloženje i slično, su znaci da obratimo veću pažnju na mladu osobu ili je motivišemo da potraži pomoć stručnog lica".
Kako održavati mentalno zdravlje u doba korone, šta bi u vezi sa tim bio Vaš savet?
Važno je da se orijentišemo na stvari koje možemo da kontrolišemo u našem okruženju, da pravimo kratkoročne planove, dobro organizujemo dnevne aktivnosti i pronalazimo nove, sitne izvore zadovoljstava koje možemo sebi da priuštimo svakoga dana. Svetlo na kraju tunela je svakako i vakcinisanje stanovništva, koje je sada već u toku", zaključuje doc. dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević.
Podsetimo, petina pacijenata koji su se oporavili od koronavirusa će najverovatnije razviti neku psihičku bolest, saopštili su istraživači sa Univerziteta Oksford, nakon velike studije koja je pokazala da je 20 posto inficiranih dobilo mentalne probleme u roku od tri meseca. Najčešći poremećaji su bili anksioznost, depresija i nesanica, međutim, istraživači su pronašli i veći rizik od demencije, prenosi Tanjug, pozivajući se na Reuters.
Takođe, studija, koja je objavljena u žurnalu Lancet Psychiatry, elektronski je analizirala podatke od 69 miliona ljudi u SAD-u, uključujući 62.000 inficiranih koronom. Posle tri meseca od trenutka kada su bili pozitivni na korona virus, jedan od pet izlečenih je prvi put u životu imao mentalne probleme, kao što su anksioznost, depresija ili nesanica. Studija je, takođe, pokazala da ljudi koji su pre inficiranja koronom imali mentalne probleme imaju 65 posto veće šanse da se zaraze nego oni koji nisu imali takvih problema.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
