HRISTOS SE RODI
6 NARODNIH VEROVANJA KOJA SVI STROGO POŠTUJU NA BOŽIĆ: Danas je najradosniji praznik za vernike!
Za pravoslavce ovo je najradosniji praznik, koji donosi veselje, izmiruje i nosi poruku ljubavi i sloge
Božić je najradosniji hrišćanski praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista. Prvi dan se uvek obeležava 7. januara i praznuje se tri dana. Pravoslavni vernici rano ujutro odlaze na liturgiju, a oni koji su postili veliki božićni post odlaze na pričest.
Položajnik
Na Božić, prema starom narodnom običaju, u kuću dolazi specijalni gost koji porodici prvi čestita ovaj veliki praznik. Još s vrata doziva domaćina i ostale ukućane, pozdravljajući ih sa „Hristos se rodi“, na šta mu oni uzvraćaju rečima „Vaistinu se rodi“.
Taj specijalni gost je obično muško kršteno dete, a u narodu se zove položajnik ili polažajnik. Treba da bude zdrav, spretan i veseo, kako bi cele naredne godine donosio sreću u kuću. Običaj je da ga domaćica daruje nekim simboličnim poklonom u znak zahvalnosti, nakon što domaćinima izrekne lepe želje, a onda zapali grančicu badnjaka i ubaci u peć.
Česnica
Za svečani ručak se cela porodica okuplja oko bogate božićne trpeze, na kojoj se nalaze voće, povrće, meso, hleb, kolači i razna druga jela. Na sto se iznosi pogača česnica, u koju se stavlja metalni novčić (zlatni, srebrni ili običan). Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i potom lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Prema narodnom verovanju, onaj ko dobije deo u kome je novčić - biće srećan cele godine.
Jabuka
Domaćini tradicionalno na Badnji dan peku pečenicu, najčešće prase, koje se na trpezu iznosi na Božić. U nekim mestima mladići tradicionalno poklanjaju devojkama božićnicu - ukrašenu jabuku, ali se taj običaj do sada malo gde zadržao.
Nakon svečanog porodičnog ručka, posećuju se prijatelji i rodbina da bi se družili i jedni drugima čestitali praznik. U narodu se od davnina verovalo da će sve što se okopa motikom uroditi plodom ako bi na Božić padala kiša.
Šta valja raditi o Božiću, ovo su neka od narodnih verovanja:
– Sve što vam je zadavalo muke preko godine treba ujutru na Božić uraditi i to vam više neće biti problem. Na primer, ako vas muči matematika, uradite ujutru najlakši zadatak i tokom cele godine nećete imati problema. Ovo važi i za sve druge predmete i poslove.
– Vodom u kojoj je opran sud od mešenja česnice zalivale su se voćke da bi bolje rodile naredne godine ili se sipala u saksije sa cvećem da bi ono lepše cvetalo.
– Testo koje bi ostalo na rukama domaćice posle mešanja česnice, domaćica bi skidala i stavljala na voćke koje su slabo rodile, da bi naredne godine dale više ploda.
– U pojedinim krajevima se gata prema plećki od pečenice. Ako je na pečenoj plećki, kad se izvuče kost, ostalo mesa na kosti, verovalo se da će te godine stoka biti plodna.
-Nekad je značajnu ulogu u božićnim običajima imala i božićna sveća. Neke porodice su je palile već na Badnje veče, a obavezno je paljena o ručku prvog dana Božića. Sveću su palili na početku ručka ili kad se iznese božićno pečenje. Sveću je palio domaćin, najčešće sa tri vlati pšenice, odnosno slame.
– Od konopca kojim je vezan naramak slame koji se unosuio u kuću treba ujutru na Božić u dvorištu napraviti krug i u njega staviti kukuruza i pšenice da bi se kokoške nahranile. Veruje se da će one tokom cele godine jaja nositi na jednom mestu.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Kurir)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!