MLADI ZBOG KORONE PUCAJU PO ŠAVOVIMA: Uliće vam se strah u kosti kada vidite koje sve PSIHIČKE PROBLEME IMAJU!

Usled emidemiološke situacije koja vlada u čitavom svetu, sve veći broj ljudi, a posebno mladi imaju učestalije napade panike.

- Plašim se da zagrlim svoju decu kada se vratim sa posla, strahujem da sam se zarazila, a da to ne znam. Merim temperaturu nekoliko puta dnevno - rekla je jedna žena.

- Preležao sam koronu, bio sam na kućnom lečenju. Imao sam konstantan strah da će bolest uznapredovati. Lekar je rekao da se javim ako se pogoršaju simptomi, zato sam stalno čitao iskustva drugih ljudi, upoređivao sličnosti, osluškivao pluća - izjavio je jedan momak.

- Momak i ja živimo u garsonjeri bez balkona. Nekoliko meseci oboje smo radili od kuće, retko izlazili napolje, zbog cele te situacije postala sam klaustrofobična, guši me boravak u stanu - bila je izjava jedne devojke.

- Ne viđam roditelje skoro nikako, strahujem da ću im preneti virus, iako nemam simptome - bile su reči jedne devojke.

- I dan danas, deseti mesec od početka pandemije, po ulasku u kuću, skidam svu odeću sa sebe i stavljam je na pranje, dezinfikujem obuću i hodnik i okupam se. Dezinfikujem i sve proizvode pre nego što ih složim na police - reči su jedne zabrinute žene.

- Ne smemo da ustajemo iz klupe, ni da se približavamo drugarima. Nedostaje mi stara škola - požalio se učenik.

- Bila sam u izolaciji i sve vreme morala sam raditi od kuće. Na poslu nisu imali razumevanja, samo zato što nisam imala simptome, ali sam psihički bila jako loše - podelila je svoje mišljenje mlađa žena.

Ovo su iskustva nekoliko mladih ljudi, bračnih parova, roditelja, čak i dece koji su pričali za Srpskainfo i poverili nam šta ih to posebno muči tokom pandemije korona virusa kada nam se celi svet okrenuo naopačke.

Mnogi naši građani svedoče da im je ionako stresan život, postao još teži jer su iznenada izgubili člana porodice, ostali bez posla, rade više nego inače, rade od kuće, smanjena im je plata, brinu za svoje i zdravlje svojih najbližih.

Nakon deset meseci vanredne situacije, ljudi su postali ozbiljno umorni i frustrirani.

Kao da to nije dovoljno, zabrinjava i činjenica na koju nas upozorava specijalista psihijatrije Nera Zivlak-Radulović i načelnica Klinike za psihijatriju Univerzitetsko-kliničkog centra RS.

Još se, naime, nije značajnije povećao broj pacijenata koji traže pomoć psihijatara, ali iskustva pokazuju da to možemo očekivati u narednom periodu. Setimo se samo SARS pandemije iz 2003, koja je i tri godine posle izbijanja, uticala na psihičko zdravlje ljudi.

Zabrinuli odgovori studenata

Nedugo po pojavi kovid pandemije i brojnih mera zabrane kojima smo bili izloženi, istraživanje na našem terenu sprovela je i doktorka Zivlak Radulović. Odgovori 208 studenata sa jednog privatnog banjalučkog univerziteta, pokazali su joj da su se nakon samo dva meseca prisustva virusa u našem okruženju, pojavile i posledice na mentalnom planu, kao i da je povećana potreba za psihološkom podrškom i psihijatrijskom pomoći.

Saznala je da je napad panike doživelo 20 odsto studenata, čak 13 odsto njih povećalo je upotrebu cigareta i anksiolitika - lekova za ublažavanje straha, a alkohola njih šest odsto.

Život više nikad neće biti isti, predviđa 37 odsto mladih ispitanika, 31 odsto bezvoljno je da ujutru da ustane iz kreveta.

- Rezultati istraživanja se uklapaju u rezultate istraživanja koja su rađena i u drugim državama. Informacije koje sam dobila anketom predstavljaju kratkoročne efekte ili posledice reakcije na krizu, ali treba sprečiti da se ne prodube i ne razviju trajne posljedice - pojasnila je Zivlak Radulović.

I nasilje postalo onlajn

U sveopštem haosu koji nas okružuje, ne smemo zaboraviti na decu kod kojih se isto javljaju osećaji straha, anksioznosti, tuge, ljutnje...

Zbog restriktivnih mera i kolektivnog zatvaranja, oni na internetu provode više vremena nego inače. Međutim, to što su u kući, ne garantuje nam da su i bezbedni.

- Nasilje koje se ranije dešavalo u školi, u dvorištu, preselilo se u onlajn prostor. Roditelji najčešće zanemaruju negativne efekte koje deca doživljavaju na internetu, ne pridaju tome veliki značaj, ali ružne poruke koje oni dobijaju imaju isti efekat kao i uvrede uživo. Važno je da deca znaju da nisu sama, da ne moraju trpeti nasilje i da je u redu da traže podršku - poručuje Saša Risojević, direktor udruženja Nova generacija.

Oni godinama vode SOS liniju za pomoć mladima “Plavi telefon”, a primetili su, nažalost, da je broj dečijih poziva tokom pandemije opao. Deci u stvari ne ostaje dovoljno privatnog vremena i prostora da se posavetuju putem telefona, kao što je to bilo ranije, kada porodica nije toliko boravila u kući.

Zato su se aktivisti od decembra preselili na njihov teren, u digitalnu komunikaciju. Pokrenuli su anonimno “čet savetovanje” kako bi deca mogla da im napišu svoje probleme, pošalju fotografije, linkove i druge uznemirujuće sadržaje kojima su izloženi.

A, njih muče vršnjački i porodični odnosi, nasilje u porodici, traže podršku zbog problema u učenju, pitaju kako da se postave kada osećaju anksioznost pred ispit i odgovaranje. Treba im i neko sa kim mogu da popričaju o seksualno- reproduktivnom zdravlju, jer nisu slobodni sa odraslima da razgovaraju na ovu temu.

Pucamo po šavovima

Psiholozima su se javljali da im pomognu najbolje se adaptirati na novonastalu situaciju, a sa novim talasom zaraženih, opet se povećao broj onih koji traže psihološku pomoć. Ljudi “pucaju po šavovima”, primećuju u Društvu psihologa RS.

- To znači da su mehanizmi odbrane koje svi imamo, mehanizmi nošenja sa stresom na izmaku, a da ova situacija ne prolazi. Čini se da je najteže ljudima trenutno istrpeti novi period izmenjenog života, za koji se ne zna koliko će trajati, niti mu se nazire kraj, a ljudi su poprilično iscrpljeni od svih promena, restrikcija, zatvorenosti i neizvesnosti - pojašnjava psiholog Irena Đumić Jurić- Marjanović.

Na stari stres nadvezao se i ovaj novi, uzrokovan pandemijom. Ljudi sve više traže pomoć zato što je pandemija intenzivirala neke dotadašnje probleme. Mnoge porodice su se zbližile, ali mnoge su i spoznale svoje probleme, sad kad nemaju izduvne ventile, putovanja, neke hobije, druženja.

Neki ljudi su bili zabrinuti i anksiozni i pre, ali je nova situacija bila okidač za pojavu paničnih napada, jer tek sada je sve neizvesno.

- Mislim da je ljudima još teško prepoznati kad je to pravo vreme da se jave, pa često dođu u poodmakloj fazi, nadajući se da će problem rešiti sami ili na neki drugi način, što onda utiče na to da je duži i teži oporavak - ističe sagovornica Srpskainfo.

U ovim neizvesnim vremenima, najdisciplinovanijima su se pokazali naši stariji sugrađani, oni se dodatno paze zbog čega su smanjili kontakte i sa svojim najmiljima. Ipak, sve to kod njih izaziva osećaj usamljenosti, a posebno teško im padaju slave, praznici, vikendi, kad bi voleli biti sa svojom decom, unucima pogotovo. Onima koji žive sami je i najteže.

Stručnjaci napominju da mi kao društvo jesmo navikli na težak život i različite krizne situacije, ratove, ekonomske krize, poplave, nezaposlenost, pa sad i pandemiju. Ipak, svaka kriza se nadodaje na prethodnu i donosi nam nove izazove.

- Nakon pandemije, mehanizmi odbrane će popustiti i očekujem, kako to već obično i bude, povećanu anksiozno-depresivnu sliku stanovništva – zaključila je Đumić Jurić- Marjanović. Njeno opažanje poklapa se sa procenama svetskih stručnjaka koji upozoravaju da će ova pandemija ostaviti dugoročne posledice po mentalno zdravlje ljudi.

Za početak, duboko udahnite i imajte na umu da je svaki problem lakše prevazići uz stručnu pomoć.

I medicinarima treba podrška

Psihološka podrška u ovim trenucima neophodna je i samim medicinarima na kojima je ogroman pritisak. Oni su među najugroženijim kategorijama stanovništva, a nemaju previše mogućnosti za odmor i punjenje baterija.

- Prinuđeni su preuzeti odgovornost u jako teškim uslovima i na prvoj liniji pandemije. Suočavaju se svakodnevno sa različitim vrstama stresa na poslu, prekovremenim radom, izolaciji od svoje porodice, strahom da ne zaraze sebe i druge - podseća psiholog Irena Đumić Jurić Marjanović.

Timovima na kovid odeljenjima UKC RS priključili su se zato i specijalisti medicinske psihologije, koji su tu ne samo za pacijente koji se leče od infekcije, već ujedno pomažu i zdravstvenim radnicima da se bore sa svakodnevnim stresovima kojih ih prate dok neguju zaražene.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic.rs)