LEPA ANICA PRAVI ŠOLJE SA PRIČOM: Ono što pravi je magično, svaka šoljica je PRIČA ZA SEBE (FOTO)

Zvanično, ona se zove Anica. Preziva se Alil. Živi u Zemunu, mlada je, ima tek 23 godine.

Nezvanično, njeno ime je - šolja. I to šolja sa posebnom pričom.

Za sebe kaže da nije iz Beograda, već da je jedna od onih okorelih lokal patriota, Zemunaca. Živi, studira i radi u Zemunu. Živi dušu Zemuna, i upravo tamo nastaje njena najveća magija.

Ova mlada devojka studentkinja je prehrambene tehnologije na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Njena velika ljubav veze nema sa njenim zanimanjem. Anica oslikava šolje, onakve kakve nikad niko ne može da napravi, jedinstvene, a svaka priča neku svoju posebnu pričicu.

Najpre nam je ispričala malo o tome kako se ljubav stvorila, ili je pak uvek bila tu...

- Ljubav prema crtanju mislim da se nikada nije rodila u meni, već je sastavni deo mene od rođenja, barem je ja tako doživljavam. Od malena sam uživala u tome, crtanje me smiruje. Imate ljude koji kada su napeti i nervozni viču, svađaju se, neki treniraju, a ja eto - crtam ...

Sve je krenulo iz detinjstva...

- Rano sam naučila da crtam i pišem i zaista sam imala sreću da moja majka to prepozna jer je ona ta koja se trudila da svoje slobodno vreme usmerim na kreativne stvari. To je žena koja je imala sluha za mene i bez koje ni cela ova priča sa šoljama ne bi bila u ovoj formi.

A šolje... ta posebna priča... one su nastale sasvim spontano. - Pošto sam spletom nekih okolnosti završila na prirodnim naukama i uvidela da mi baš nisu bliske, želela sam da da me nešto čini srećnom dok završavam nešto što nije baš moj "dream job", od kog nisam htela da odustanem jer sam ga već započela. Druga stvar, pored ovog malog ličnog nezadovoljstva iz kog je proizišlo i nešto dobro, je to što me nervira kada dragim ljudima kupujem poklon, a nikada mi nije dovoljno ličan.

Anica (Šoljica) odlučila je to da promeni. Odlučila je da prkosi dosadnim poklonima, da zabeleži momente onih najdivnijih prijateljstava, ljubavi, porodice...

- Volim onaj trenutak kada nekome ko mi je blizak kažem neku frazu ili poklonim nešto, a da samo mi znamo šta to znači - mislim da je svaka ta zajednička i samo vaša stvar jedna cigla u izgrađenom odnosu i to mi je dragoceno.

U njenom svetu mašte, punom boja i šarenila, zamislila je da svaki čovek može da zamisli jednu osobu, i negde oslika sve što je na nju podseća.

To negde postale su šoljice, i to onda kada je shvatila da je to prilično univerzalan poklon sa kojim će baš ta osoba misliti na onoga ko joj je šoljicu i poklonio.

Nije jednostavno to što Anica radi. Neke šoljice su lakše, neke teže za rad. Ipak, svakoj daje istu dozu ljubavi.

- Što se procesa pravljenja tiče, on varira od jednostavnog do prilično komplikovanog i na to utiče više faktora. Pre svega, inspiracija je ključna. Ma koliko voleli da crtate, jednostavno ima onih dana kada i ne ide tako lako, a nekad ima onih dobrih dana kada šoljice samo "štancujem".

Za svaku šoljicu treba dosta vremena, jer neke imaju čak i 30 motiva.

- Neki prave skice svojih radova, ja ne. Šolju oslikavam direktno i negde smo šolje i ja ostvarile takvu konekciju da ja biram gde će biti prvi crtež, a one me same dalje vode.

Šema procesa, prema rečima naše sagovornice, ide ovako - čišćenje i pripremanje šolje, višesatno crtanje i stvaranje, njeno sušenje i pečenje.

- Trudim se da svakoj šolji dam dušu i da je crtam kao da je svaka za mene... Desi se da nisam zadovoljna crtežom kako je ispao pa brišem i po par puta crtam sve dok ne kažem : "To je to!"

- Ljudima je zapravo najfascinantnije kako ja sve te motive uklopim. Na to pitanje i nemam odgovor... To nije stvar koju radim mehanički, prosto to ide samo od sebe.

I zaista, često se na njenom profilu u opisima može pročitati kako govori o šolji kao da je živo biće.

- Sa predmetima je kao sa ljudima, ili možete sa njima ili ne možete ... U mom poslu tim se sastoji od jedne osobe - mene, šolje, boja i četkica - i mogu reći da funkcionišemo baš lepo - kaže ona kroz osmeh.

- Možda će zvučati kao kliše, ali zaista mi je svaka šolja lepa na svoj način, prosto svakoj šolji sam ja dala lični pecat, svaka šolja je deo mene i na svakoj šolji sam u nekom delu ja ... Uradila sam ih do sada više od hiljadu.

Svaka šolja je unikat, i to ne misli samo ona. Ono što je najbitnije, ona je onaj univerzalni poklon - za sve i svakoga. Nju koriste i mladi ljudi, ali i stariji, muškarci i žene, mogu se pokloniti partneru, roditelju, rođaku, prijatelju, kolegi...

I kao što je u celom svetu novogodišnja euforija, koja ipak ne jenjava i usred ove pošasti, i kod Anice je sada prilično burno.

- Šolje i ja se prvi put susrećemo sa tom prazničnom euforijom, jer sam ja u maju počela sa radom, tako da se snalazim... Bez obzira na tenziju i obimnost posla ja ne mogu da ubrzam proces stvaranja šolje, i važno je da svako to zna. Zahvalna sam što ljudi koji me prate su puni razumevanja i shvataju da ako čekaju šolju nedelju dana to nije zato što ja ne želim da uradim šolju, već zato što je broj porudzbina veliki, a ja crtam istim tempom...

Nova godina ju je skroz poremetila, manje spava, manje viđa voljene, i mnogo radi, upravo jer su njene šoljice idealan novogodišnji poklon.

U Novoj godini nema neke određene ciljeve. - Puštam da ide kako ide i trudim se da budem najbolja verzija sebe i kada govorimo o fakultetu, o poslu, ali i o ulogama koje imam u zivotu jer sam pre svega nekome dete, unuka, sestra, partner, prijatelj...

- Mislim da je najvažnije da svemu što radimo pristupamo sa ljubavlju i da se potrudimo da mi kao jedinka damo svoj maksimum, a pod ovim nebom sigurno da ima ljudi koji taj maksimum umeju da prepoznaju.

- Kako sebi, tako i drugima želim mir, ljubav, spokoj i zdravlje - sve ostalo dođe na svoje. Roditelji su me učili da se treba radovati malim stvarima, pa primarno svima želim to - da u svakom danu u 2021. godini nađete neki razlog da se radujete! - zaključila je Anica.

(Espreso.co.rs)