NOVOG SOJA KORONE U SRBIJI JOŠ UVEK NEMA: Lekari se oglasili 1 stvar nije tačna, ONO ŠTO SMO MISLILI JE DRUGAČIJE

Ovih dana pažnju svetske naučne javnosti okupira glavna briga - novi soj virusa korona koji se pojavio najpre u Velikoj Britaniji. O njemu se ne zna mnogo, osim da se munjevitom brzinom širi, a brojna pitanja zasad su enigma - da li je opasniji od pređašnje verzije, da li su deca podložnija, da li će postojeće vakcine pružiti zaštitu i na koji način će virus mutirati u budućnosti?

Britanski zvaničnici su izjavili da je nova vrsta virusa izazvala više od 60 odsto novih slučajeva u Londonu samo tokom protekle nedelje. Podaci govore da je taj soj virusa koji cirkuliše u Londonu i jugoistočnoj Engleskoj i do 70 odsto prenosiviji od dosadašnje verzije! Zbog toga je ovaj deo Britanije od nedelje pod stožim merama, a Božić je praktično ukinut.

Osim toga, najnoviji podatak jeste i taj da su mališani podložniji novootkivenom soju virusa, iako se do sada pokazalo da su oni upravo najimuniji na koronu. Šta zasad znamo o takozanom mutiranom britanskom virusu korona?

Nije izolovan u Srbiji

Pitanje koje nas najviše brine jeste da li je mutirani britanski virus detektovan i u Srbiji?

- Naše kolege imunolozi i mikorobiolozi nisu primetili novi soj virusa u Srbiji još uvek - kazao je epidemiolog dr Branislav Tiodorović i dodao oni rade intenzivno na blagovremenom otkrivanju mutiranog tipa.

Da u Srbiji još nije detektovan britanski soj korone potvrdili su i naši naučnici koji istražuju sojeve korone u Srbiji - dr Dejan Vidanović, viši naučni saradnik u Veterinarskom specijalističkom institutu „Kraljevo“ i prof. dr Aleksandra Knežević s Medicinskog fakulteta u Beogradu.

- U toku je obrada novih uzoraka iz trećeg pika, u kojima će se analizirati i prisustvo mutacija karakterističnih za britanski soj. Pretpostavka je da se ovaj soj virusa brže širi, a sojevi sa istim mutacijama su dokazani u Danskoj, Holandiji, Australiji, Južnoj Africi i Italiji - naveli su oni za "Kurir" i dodali da zasad nema dokaza da taj soj izaziva težu kliničku sliku.

Šekler: Nema mesta panici

Kako prenosi BBC novi soj virusa se pojavio još u septembru, a novembru je već kod četvrtine obolelih registrovan novi soj virusa da bi sredinom decembra bilo registrovano dve trećine slučajeva u Velikoj Britaniji.

Doktor veterinarskih nauka i virusolog Milanko Šekler izjavio je da se novi soj britanske korone ne treba da izaziva paniku, jer se on pojavio još u septembru.

- Taj virus se pojavio još u septembru, od septembra do sada postoji taj soj, već tri meseca, ali kada se pojavio činio je možda 5-6 procenata broja novozaraženih, a sada je porastao na šezdesetak procenata - rekao je dr Šekler.

Dodao je da je u međuvremenu detaljno analiziran novi soj i utvrđeno da ima oko 17 mutacija.

- Dve su na mestu gde se virus vezuje za ćeliju, pa je onda nastala zabrinutost oko efikasnosti vakcine. Da li je potrebna i manja količina virusa da bi se zarazili ljudi, to je već orijentaciono. Problem je što neće zdravstveni sistemi moći da prime toliko novozaraženih, jer se zaraze duplo brže u odnosu na prvi soj - rekao je on.

Nedovoljno saznanja

Osim saznanja koja se pojavljuju u medijima o novom soju korona virusa drugih nema, rekao je za "Blic" epidemiolog dr Predrag Kon.

- U svakom slučaju ono što brine je što je brže prenosiv, a to je povezano sa mutacijama, varijantama virusa. Koliko će biti rasprostranjen zavisi od mnogo čega, ali sasvim izvesno je, posmatrajući ovaj SARS COV2 virus da će se lako proširiti u sve zemlje, pa bi tako mogao da dođe i kod nas - naveo je dr Kon.

Njegov kolega epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović istakao je jutros da je vrlo važno da pratimo iz sata u sat kretanje novog soja virusa korona.

- Malo se za sada o svemu tome zna, barem u javnosti. Naučnici i virusolozi koji ga direktno prate kažu da nema nekih karakteristika zbog kojih bi trebalo da strahujemo. Međutim, on se lakše širi što je dovoljna karakteristika da se ipak obrati pažnja na njega - ocenio je Tiodorović.

I imunolog dr Srđa Janković ističe da se ne zna dovoljno o novom soju virusa, a da li je opasniji i da li nas ugrožava iako smo se vakcinisali, to treba tek utvrditi. Prema njegovim rečima, u Velikoj Britaniji je počeo da istiskuje početne podtipove virusa, širi se na račun starih podtipova, od kojih je nastao.

- Mutacije virusa se stalno dešavaju, najčešće nemaju neki vidljivi efekat, samo neke mutacije mogu da vode do evolucije virusa u nove podtipove. Ovde imamo skup mutacija od kojih se neke nalaze na onim mestima gde bismo na osnovu našeg poznavanja ovog virusa, koje je sve detaljnije, očekivali da bi mogle da se odraze na to koliko je on zarazan - rekao je za RTS Janković.

Dodao je da ako se to pokaže kao tačno, možda imamo zarazniji podtip virusa koji se lakše prenosi i zbog toga je data uzbuna.

- Da li on izaziva težu bolest, ne možemo da kažemo niti da pretpostavimo - kaže dr Janković.

Više napada decu?

Međutim, ono što je posebno zabrinulo naročito roditelje, jeste upozorenje britanskih stručnjaka da novi soj virus sada zaražava više mališana, premda su oni dosad bili najzaštićeniji. Takođe, u SAD se za čak 25 odsto povećao broj dece pozitivne na kovid.

Naime, postoji nagoveštaj da su deca podložnija mutiranom virusu, istakao je profesor Kraljevskog koledža u Londonu Nil Ferguson.

- Broj slučajeva s novom varijantom kod mlađih od 15 godina znatno je veći. Još nema dovoljno dokaza za teoriju da su deca sad podložnija virusu, ali to je prominentna hipoteza - rekao je Ferguson

Profesorka Vendi Barkli, koja je takođe s Kraljevskog koledža, istakla je da su deca do sada bila zaštićenija od korone zato što imaju daleko manje ACE2 receptora, za koje se ona vezuje, nego odrasli.

- Prethodnom virusu je teže bilo da veže ACE2 i uđe u ćelije, pa su odrasle osobe, koje imaju obilje ACE2 u nosu i grlu, bile laka meta, a decu je bilo teško zaraziti. Noviji virus to lakše postiže i deca su zbog toga podložna ovom virusu možda isto kao i odrasle osobe. Nije to da virus posebno cilja decu, već ga je sada teže zaustaviti - rekla je ona.

Roditelji da ne brinu

Rukovodilac bolnice za dečje plućne bolesti u KBC „Dragiša Mišović“ dr Olivera Ostojić, ističe da za Britaniju još nemamo validne podatke ni statistiku da bi se tako lako govorilo da korona brže i više napada decu.

- Korona je ređe napadala decu ili zbog malog broja ACE2 receptora, ili možda zato što je njihov imunosistem potpuno netaknut i deca imaju sve oružje da se brane. Govorimo o deci koja su zdrava - navela je dr Ostojić i dodala:

- Roditelji ne treba da brinu, kovid kao kovid nije opasan za decu do 12 godina, a ovi odrasliji su bili nešto bolesniji.

I pulmolog sa Instituta za majku i dete prof. dr Predrag Minić ističe da naročito mala deca najmanje obolevaju od kovida.

- U svetu je svega 1,5 odsto obolele dece, a broj smrtnih slučajeva je vrlo mali. Britanski soj je, kako navode, zarazniji, jedna od mutacija u spajk (S) proteinu, koji se inače vezuje za ACE2 receptor, jeste u tom receptorskom domenu, ali se misli da ne izaziva težu kliničku sliku i prvi su utisci da će vakcina biti efektivna. Naučnih studija o tome da li se i zašto sada više zaražavaju deca nema, a nemoguće ih je za ovako kratko vreme uraditi, pa mi je tu još dosta nepoznanica - kazao je za "Kurir" prof. dr Minić.

Da li će vakcina biti efikasna?

Pitanje svih pitanja: da li će postojeće vakcine, od kojih je Fajzerova odobrena u Evropskoj uniji i čije su prve doze stigle u Srbiju i gde je vakcinacija počela u četvrtak, delovati na ovaj novi soj virusa?

Ipak, stručnjaci smiruju strasti najavom da će postojeća vakcina pružiti očekivanu zaštitu, ali i upozoravaju da su predviđanja za 2021. još uvek neizvesna.

- I pored toga što se mutacije odgovorne za visoku prenosivost nove varijante virusa nalaze u genu čiji produkt stimuliše zaštitni imunitet u vakcinaciji, promene su još uvek minimalne i nema ni teorijske sumnje za uspešnost imunizacije! Te promene će se i dalje pratiti i analizirati, svakako će se i intervenisati ukoliko bi mogle da ugroze vakcinalni imunitet - istakla je za "Blic" prof. dr Jovanović.

Doktor Šekler takođe smatra da novi soj virusa neće uticati na proces imunizacije.

- Veću prenosivost obično prati manja patogenost, mada to nije pravilo. Ja se ne bih preterano uznemiravao, kada prokuženost bude bila iznad 50 odsto i kada se budemo vakcinisali, pa virus proba da nas inficira, onda će tek imati pritisak da se promeni - kazao je on.

I istraživači dr Vidanović i prof. dr Knežević kažu da zasad nema dokaza da vakcine nemaju zaštitni efekat protiv ovog soja virusa.

- A vrlo brzo će se znati i da li je vakcina efikasna i protiv ovog soja jer je već pola miliona ljudi vakcinisano u Britaniji - objašnjavaju stručnjaci i dodaju da je kod virusa u Srbiji još u prvom talasu uočena jedna mutacija na mestu proteina koji je odgovoran za njegovo vezivanje za ljudsku ćeliju, da ona postoji kod većine virusa koji cirkulišu u Evropi i da nema uticaj na efikasnost imunog odgovora na virus nakon vakcinacije.

Možemo da očekujemo i vakcinu za mutacije

"Bajontek" je spreman da napravi novu vakcinu za šest nedelja u slučaju mutacije virusa.

- Nemačka laboratorija "Bajontek", koja je sa američkim "Fajzerom" razvila prvu vakcinu protiv kovida 19 odobrenu u svetu, može da proizvede novu vakcinu za šest nedelja u slučaju mutacije virusa kao što je ona primećena u Velikoj Britaniji - rekao je direktor kompanije Ugur Sahin.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)