BILO JE HLADNO, ČULI SMO VUKOVE! Stefan i Milica do detalja opisali šta su radili DOK IH NISU PRONAŠLI!

"Bilo je hladno, čuli smo zavijanje vukova i videli smo divlje svinje. Uplašili smo se i odlučili da prespavamo na tom mestu. Kada smo posle dva dana prvi put videli farove automobila, odmah smo počeli da blicamo lampama davajući SOS znak kako bi nas uočili pošto je bila velika magla, a onda su se pojavili momci i devojka iz Despotovca..."

Ovim rečima, Stefan Rusov, mladić koji se sa devojkom Milicom Mirjanić spletom nesrećnih okolnosti izgubio u despotovačkom kraju na putu ka planini Beljanici, nakon četrdesetosatne potrage za "Blic" otkriva nove detalje nezgode.

Nestanak Milica i Stefana njihove porodice su prijavile videvši da se mladi par duže vreme ne javlja i da su im telefoni nedostupni. Nije mnogo prošlo, a njihove fotografije preplavile su medije i društvene mreže, dok su se jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, ekipe Gorske službe spasavanja, lovci, dobrovoljci i njihovi bližnji dali u pretragu po nepristupačnom terenu.

Stefan nam objašnjava da su u ovu situaciju zapravo došli zbog mape za korišćenje u "offline modu".

- Pre nego što smo krenuli skinuli smo gugl mapu koja se može koristiti i kada nemate internet. Pošto je tada već bilo 12 sati, procenili smo da je kasno za planinarenje i odlučili smo da se vratimo kući. Krenuli smo ka putu koji je na mapi bio označen kao magistralan, međutim ispostavilo da je reč o šumskom putu koji su utabali traktori - objašnjava nam Stefan.

Prvobitni plan je bio da se svojim "pežoom 207" dovezu do odredišta na kom bi mogli da ostave automobil, a dalje krenu u planinarenje pešaka.

- Što smo više odmicali, videli smo da je sneg veći, a magla sve gušća. Pošto je taj put bio izuzetno loš, velike snežne nanose su napravila verovatno debla koja se vuku traktorom, automobil nam se nasukao na sneg. Tada smo odlučili da dalje ne idemo automobilom - priča nam Stefan.

U okolini nije bilo nikoga, pa su prelomili da siđu sa sporednog puta i krenu na kolibi koju su ugledali u šumi. Nadali su se da će tamo pronaći nekoga ko će moći da im pomogne da uspostave vezu sa svojima.

- U svakom trenutku smo znali gde smo jer smo imali mapu. Problem je bio što nigde nije bilo dometa, pa nismo mogli nikoga da dozovemo. Nadali smo se da će nam telefone uhvatiti neka bazna stanica ili da će neko videti automobil na tom putu, a kad nađu auto, naći će i nas - priseća se Stefan.

Pošto je koliba bila prazna, obili su je i ušli unutra nadajući se da će moći da prenoće na suvom i toplom.

- Međutim zatekli smo neku peć, koja nam nije delovala ispravno. Uplašili smo se da spavamo unutra jer usled unosa ugljen monoksida može doći do gušenja, pa nismo hteli da rizikujemo. Odlučili smo da prespavamo u vrećama i zapalili smo vatru ispred ne bismo li se ugrejali.

Sve vreme su, priča nam Stefan, razmišljali kako bi mogli da dozovu pomoć ili naprave signal koji bi nekoga mogao dovesti do kolibe.

- Čak smo mislili da upalimo veliku vatru pa da nabacamo lišće kako bi se video dim, međutim magla je bila toliko gusta da nisam video ni 50 metara oko sebe. U šumi smo čuli zavijanje vukova, a naleteli smo i na divlje svinje. Srećom, nije bio vepar, jer bi nas sigurno napao. Tada smo pretrnuli od straha - iskren je Stefan.

Milica i Stefan su na sve moguće načine kojih su se setili pokušali da nekoga dozovu u pomoć, čak su svojim lampama uperenim u nebo davali signale koje niko nije video najverovatnije zbog magle.

- U jednom trenutku videli smo farove i čuli smo da nailazi automobil. To su bili prvi ljudi, prvi auto koji smo videli posle dva dana. Uperili smo lampe i blicali smo u njihovom smeru, slali smo im SOS signal. Oni su nam svirnuli i mislili smo da su nas videli i da je pomoć stigla. A onda sam shvatio, videvši da se automobil udaljava i da ne skreće ka nama, da su nas samo pozdravili i prošli. Kasnije sam saznao da su to bili neki slučajni prolaznici, turisti - priseća se Stefan trenutka razočarenja.

Odlučio je da se ne preda, pa je potrčao za njima, misleći da će ih možda stići, ali bezuspešno. Tek 15 minuta kasnije Stefan i Milica su se ozarili videvši džip sa upljenim svim svetlima.

- I u njihovom pravcu smo blicali, a oni su nam signalizirali da su nas videli. Bili su to dva mladića i devojka iz Despotovca, koji su u potragu krenuli džipom sa prednjom i zadnjom vučom. Rekli su nam: "Da niste blicali, sigurno vas ne bismo uočili". Dečko koji je vozio se zove Bojan Milovanović, sa njim je bio njegov prijatelj kog sam upamtio po nadimku Duta i još jedna devojka - otkriva nam Stefan.

Dan nakon dramatičnog boravka u maglovitoj i snegom okovanoj šumi Stefan kaže da su on i Milica dobro, da odmaraju od svega kroz šta su prošli, ali da ih bole komentari ljudi koji smatraju da su u planinu pošli nedovoljno dobro pripremljeni i da su postupili neodgovorno.

- Voleo bih da naglasim da smo mi zaista učinili sve što je bilo do nas i da nam je krivo što je do svega ovoga došlo. Nismo nameravali da na planinu idemo "pežoom", kako nas ljudi kritikuju, već smo hteli da ga parkiramo i dalje nastavimo peške. Imali smo planinarsku opremu, ali je najveći problem bio što nas je offline mapa umesto na magistralni, odvela na šumski put. Momci iz GSSS su nam rekli da su već dešavali slični slučajevi, da navigacija nekoga odvede na taj put - kaže Stefan.

On i Milica neizmerno su zahvalni svima koji su učestvovali u njihovom spasavanju, građanima koji su se uključili u potragu, pripadnicima jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, Gorskoj službi, lovcima...

- Hvala svim tim divnim ljudima što su ostavili svoje porodice kod kuće i krenuli u potragu za nama. Ovo što se dogodilo nas neće odvratiti od planinarenja, mi smo veliki zaljubljenici u prirodu, ali ćemo sledeći put svakako krenuti malo spremniji, sa vodičem i barem dvoje kola - podvlači Stefan.

(Espreso.co.rs/Blic.rs)