BILA JE TO VELIKA AFERA, EVO KAKO SU OTKRIVENI PLANOVI ZA BOMBARDOVANJE SRJ: Ovako je to bilo u srpskoj verziji...

Pre tačno 22 godine, 19. decembra 1998, general major Jovan Milanović vratio se iz višegodišnje obaveštajne operacije u Briselu, koja se završila aferom Binel. Pjer Anri Binel, major francuske vojske predao je Milanoviću planove NATO-a za bombardovanje i rat protiv Jugoslavije. Kako izgleda srpska strana te priče?

Krajem septembra 1998. godine ko god je trebao da zna, znao je da NATO pakt priprema rat protiv Srbije. Jovan Milanović je otišao u Brisel u činu pukovnika, a tokom boravka dobio je unapređenje u viši čin zbog višestrukog obaveštajno-operativnog prodora u strukture NATO-a. Iako formalno general major, za sve diplomate u Briselu on je i dalje bio ministar savetnik za politička pitanja.

Imao je 90 odsto podataka o bombardovanju, Vojska Jugoslavije je na osnovu tih informacije počela sa razmeštanjem opreme i naoružanja, evakuacijom skladišta. Milanović je procenio da će NATO početi agresiju na SRJ u prvoj polovini ili u drugoj dekadi oktobra 1998.

- Krajem septembra, tačnije 29., sam otišao u NATO, na kraj radnog vremena, kod jednog vrlo visokog diplomate i otvoreno mu rekao zašto sam došao. Naravno, za njega je to bilo vrlo rizično, počeo je da vrti glavom, da gleda u plafon. Hteo je da mi stavi do znanja da je opasno. Rekao sam mu otvoreno da znam da jeste, ali da iz NATO-a ne izlazim bez informacija. I onda je on rekao: Pa recimo za 10 dana. Onda smo otkačili 29., pa smo počeli da brojimo na prste dan po dan. Ja sam se sve vreme kretao oko njega, nisam sedeo, sve vreme sam kružio oko njegovog stola. On je bio pod dejstvom alkohola, dobio je mesto ambasadora u jednoj velikoj zemlji, pa je iskoristio priliku da časti. Došli smo otprilike na 10. oktobar, a on je rekao NE. Zašto ne, pitam ga. A on kaže postoji period ultimatuma - kaže Milanović.

I pored mnogo informacija, bio je potreban ključni dokaz i general Milanović je kao operativac krenuo u potragu.

- Paralelni pokušaji su bili da dođem do ključnog, izvornog plana na papiru. Da ne govorim kod koga sam sve bio, u pitanju je veliki broj ljudi. Svi su mi usmeno davali podatke, ali niko se nije usudio da mi da u pisanoj formi. Tako sam pozvao i francuskog oficira Pjer Anri Binela i zamolio ga da dođe na ručak i tako je započelo definisanje svih detalja kasnije sa agresijom - priseća se Milanović.

Ručak u "Sudbini"

Jovan Milanović je pozvao Pjer Anri Binela na ručak u jedan grčki restoran koji se zvao "Sudbina", 1. oktobra 1998. godine. Milanović se priseća da je bio začuđujuće veliki broj konobara i da je bio čudan izbor stola – kao i da su svi želeli da vide njih dvojicu.

- Rekao sam mu šta sve znam. Znao sam sve, ali nisam imao papir. I rekao sam mu da kad neko ima ovakvu informaciju i pošalje svojoj zemlji da će biti izložena agresiji tada i tada i na koji način, onda u slučaju obmane, znači netačne informacije, šta mu drugo preostaje nego ili suđenje i duga robija ili ga vešaju - pričao je Milanović Binelu, navodeći primer vešanja na Terazijama u vreme Drugog svetskog rata.

- On se zabezeknuo, počeo da briše znoj. Pitao me je l znam koliko je to opasno, odmah sam mu rekao da znam. Onda mi je rekao da ne zna, a ja sam ga podsetio da zna ko zna. Razmišljao je i u jednom trenutku rekao: Dobro, imaćeš ga - seća se Milanović tog ručka u "Sudbini".

U međuvremenu NATO avijacija je izvodila poslednje pripreme za agresiju na Jugoslaviju. Dždrugog oktobra, Binel je došao kod Milanovića kući. Sa dokumentima, odnosno detaljnim planovim bombardovanja Jugoslavije. Obojica su sumnjala da su pod prismotrom.

- Naredne večeri sam dobio poziv od njega da će doći kod mene u stan. Došao je i doneo papire. Jedan je bio sublimat svega, ključni. Na njemu je bilo taksativno sve ispisano i onda mi je tumačio - kaže Milanović.

- Binel mi je rekao da je uradio ono što je morao da uradi. Što znači da je to bilo jače od njega, jer se strašno protivio agresiji NATO-a. To je i kasnije sto puta rekao i izjavio je da se ne kaje - ističe Milanović.

Dokumenta poslata u Beograd

Milanović je odmah otišao u ambasadu, ne uobičajenim putem za slučaj da pokušaju da ga uhapse. Po ustaljenoj proceduri, sa kriptografskom zaštitom poslao je dokumenta u Beograd.

Generalštab je 3. oktobra ujutro imao detaljan plan NATO-a i odmah počeo raseljavanje objekata i pomeranje tehnike. Trećeg oktobra NATO je iz vazduha izvršio verifikaciju ciljeva i utvrdio da postoji simbolično pomeranje snaga.

Naredna verifikacija je izvršena 8. oktobra i NATO je utvrdio da su svi ciljevi koje je trebalo da bombarduju, pomereni. Savet NATO-a je zasedao, u Beograd je došla delegacija SAD i NATO-a i posle nekoliko razgovora bombardovanje je odloženo.

Ali, general Milanović, kao ni Vojska Jugoslavije nisu bili naivni i pretpostavljali su da će se pritisci nastaviti. Na KiM je došla verifikatorska misija OEBS-a. Poslednji izveštaj Milanović je poslao u Beograd 27. oktobra.

Binel je uhapšen 17. oktobra, a 1. novembra je ta informacija objavljena u medijima. Milanović je tog dana krenuo na posao. Prvo ga je blokirala policija, pa su ga propustili i dopratili do ambasade.

- I ja sam ušao u unutrašnje dvorište, tu je radnik obezbeđenja zaključio da sam u nemilosti i zaključao za mnom velika vrata. To je bilo oko 8 sati ujutru. Bio sam na spratu oko pola 10 kad su počeli zvone telefoni i medijske ekipe i novinari su tražili mene. Reporterska kola, televizijske kamere su bile na ulici, koja je bila blokirana. Tako je bilo i u ulici u kojoj sam stanovao. Supruga me je nazvala i rekla da uključim televizor i gledam vesti na Juronjuzu. Tu je bio NATO simbol i udarna vest da je otkrivena srpska krtica u NATO - u - priseća se Milanović.

Mediji brujali o aferi

Mediji na Zapadu, posebno u Belgiji, a najupečatljivije u Francuskoj pisali su o jednoj od najvećih špijunskih afera 20 veka. Govorilo se o potrebi temeljne reforme francuskih bezbednosnih službi. Novine su bile pune fotografija Pjer Anri Binela, koji je izvesnom jugoslovenskom diplomati predao tajne dokumente. Međutim, fotografiju izvesnog jugoslovenskog diplomate niko nije imao.

Belgijski senat je 19. novembra raspravljao o špijunskoj aferi i Jovana Milanovića proglasio personom non grata.

Na dan odlaska iz Belgije proglašen je personom non grata i zabranjen mu je ulazak u zemlje NATO-a i Evropske unije.

Evakuacija iz Brisela

- Dobio sam informaciju, da ću negde u januaru (1999. godine), ukoliko ne budem napustio Belgiju, biti bezbednosno ugrožen, da će mi se desiti nešto najgore. Najpre bi mi ukinuli diplomatska dokumenta, pa status diplomate i posle bi me verovatno prepustili nekoj bandi. Odmah sam obavestio Beograd i oni su mi rekli da se spremim za tzv. evakuaciju - kaže Milanović.

- Otišao sam na aerodrom u pratnji ambasadora i dvojicom diplomata koji su imali mogućnost dolaska do samog aviona. Dobili smo supruga i ja dve karte koje su tu na licu mesta bile popunjene. U to vreme zbog sankcija JAT se zvao MAT, Makedonski avio transport. Bili su naši avioni, naše posade, naša predstavništa. Na aerodromu je došlo do komešanja i posle sat i po smo krenuli. To je bilo 18. decembra popodne. Avion je odleteo pravo u Skoplje. Kada smo stigli u Skoplje, aerodrom je bio pun američkih oficira i vojnika. Moja prva služba, kao mlad potporučnik, bila je u Skoplju, tad sam pomislio: Gde si počeo, tu ćeš i da završiš. Imao sam dozu straha i osećaj nelagodnosti jer su rekli da je iznad Beograda gusta magla i da avion ne može da poleti. Nakon nekog vremena, avion je ipak poleteo, ali do Niša. Posle smo došli autobusom u Beograd. Oko 3 časa ujutru 19. decembra, vratio sam se u otadžbinu - seća se Milanović.

Šta danas misli o Binelu

Dvadeset dve godine kasnije, general u penziji Jovan Milanović je ponosan na svoja dela. Zato je i stao pred kamere emisije "Dozvolite". Ponosan je, ali i razmišlja o detaljima svog službovanja u Briselu i posebno o sudbini Pjer Anri Binela.

- On je pokazao veliku hrabrost. Ja nisam bio siguran da li je svestan žrtve koju čini. Nosim njega i njegovu porodicu na duši. Zato što je učinio jedno delo koje, ne znam ko bi drugi i da li bi se ja usudio. Možda da, možda ne. Imam dilemu koja me prati i dan danas. Vi ste čuli za Vijetnamski sindrom. Američki oficiri koji su i danas živi se leče od toga. Mene je taj sindrom zahvatio pre nekoliko godina, ne u smislu da me strah od nečega, već jedna posvest o kojoj ja pre toga nisam bio svestan. Meni je samo bilo bitno da sam te noći uradio to i posle mi ostalo nije bilo važno - kaže Milanović.

Po povratku u Beograd general major Jovan Milanović je u januaru postavljen za zamenika šefa Obaveštajne uprave Generalštaba Vojske Jugoslavije, šef je postao Branko Krga. NATO je doživeo obaveštajni i prvi strategijski poraz. Agresija je izbegnuta, ali opasnost nije prošla. Bilo je samo pitanje povoda i vremena.

(Espreso.co.rs/RTS)