DOKTORKA JEREMIĆ RADI U CRVENOJ ZONI I UPUTILA JE UPOZORENJE LJUDIMA: Ako se lečite kod kuće ne uzimajte ovo nikako

Najčešći simptomi koje pacijenti kod kuće treba da prate i da znaju kada da se obrate lekaru, ako posumnjaju da nešto nije u redu, jesu respiratorni.

Otežano disanje, nedostatak vazduha, bolovi u mišićima, uz temperaturu koja ne popušta i lako se vraća posle uzimanja lekova protiv temperature - jesu znaci da treba da se jave ponovo lekaru jer je vrlo moguće da je došlo do razvoja kliničke slike. Najčešće su respiratorne tegobe ali mogu da budu i digestivne.

Gostujući u Beogradskoj hronici dr Ana Jeremić iz kovid ambulante na Voždovcu i prof. dr Dino Tarabar koji radi u crvenoj zoni u bolnici "Dragiša Mišović" poručuju da se pacijenti nikako ne leče sami i da ne ostaju predugo kod kuće.

- Ako neko ima jako visoku temperaturu 39-40, jak bol u grudima, ako kašlje tri dana je sasvim dovoljno da sačeka da dođe u ambulantu. Ako su u pitanju blaži simptomi, temperatura koja varira između normalne temperature i blago povišene, ako su simptomi kašalj i grebanje u grlu, gubitak čula mirisa to su znaci da ipak može da se sačeka ta tri dana a možda i duže, objašnjava dr Jeremić.

Dodaje da se pacijenti u svakom trenutku mogu javiti telefonom u kovid ambulantu i dobiti savete šta da uzmu od vitamina, terapije i kada da dođu na pregled.

Doktor Dino Tarabar kaže da je pitanje upotrebe antibiotika u prvih nekoliko dana diskutabilno. Ako se radi isključivo o virusnoj bolesti antibiotici nisu neophodni.

"Mi ih uglavnom dajemo kod starijih ljudi gde očekujemo bakterijske superinfekcije da bi ih zaštitili od novih komplikacija. Nekada virusi koje lečimo antibioticima mogu da nam naprave problem tako što će antibiotici da unište saprofitnu bakterijsku floru pa će se klinička slika pogoršati", objašnjava dr Tarabar.

Dodaje da je mnogo je teško lekarima na prvoj liniji da procene da li treba dati antibiotik ili ne.

"Klinička slika od prehlade, gripa, kovida u jednom trenutku može biti potupno ista. Nije lako to proceniti na osnovu prvog kontakta. Potrebno je mnogo više, sagledati pacijenta, videti kliničku sliku, laboratorijske nalaze, krvnu sliku i ce-er-pe. Na plućima ne morate da čujete ništa i to može da zavede", objašnjava doktor.

Naglašava da su u KBC "Dragiša Mišović" imali iskustva da pacijentima kojima su radili rendgen ništa nisu videli i istog dana kada se uradi skener vide obostranu upalu pluća.

"Međutim ne može se svakom pacijentu ni da se radi skener. To nije ni potrebno. Ako iskusan lekar proceni da treba onda apsolutno treba jer je velika greška doći kasno. Ako se zakasni i ako dođemo u tih narednih sedam dana, jer smo videli da sedmog dana dolazi do poboljšanja ili pogoršanja, ako dođu u teškom stanju može zaista biti životno ugrožavajuće", ističe dr Dino Tarabar.

Kaže da nekada i lekari naprave grešku. "Izgubili smo neke kolege koji su ostajali i duže kod kuće i došli sa teškom upalom pluća, završili na respiratoru i to nije bilo dobro. Zato nije pametno ostajati kod kuće previše dugo i lečiti se kod kuće", poručuje doktor.

Doktor Ana Jeremić kaže da pacijente šalju na rendgen pluća kada god je potrebno i kada čuju nešto što je sumnjivo.

"Kada se pacijent žali na dugotrajan kašalj koji traje tokom celog dana, kada postoji osećaj stezanja, zamaranja, bola, pritiska u grudima a postoji podatak da je možda bio u kontaktu sa nekim ko je pozitivan, febrilno stanje koje traje dva, tri dana obavezno se radi rendgen pluća", objašnjava simptome doktorka Jeremić.

Dodaje da ako je pacijent pozitivan na testovima bilo na antitela ili pi-si-ar test onda se pristupa detaljnijoj opservaciji.

Ako je rendgen dobar prati se pacijent narednih dana, radi se kontrolna laboratorija. Nekad se ta slika promeni, kaže doktorka, i pacijent sam oseti tegobe a nekad ne. Kada se njegovo stanje promeni šalje se kod pulmologa, na Infektivnu kliniku gde se rade skeneri i dopunska dijagnostika.

Koliko često se kontroliše krv

Od početne kliničke slike zavisi koliko često oni pacijenti koji su na kućnom lečenju treba da kontrolišu krv.

Doktorka Jeremić objašnjava da ukoliko pacijent ima parametre koji su od značaja, visok ce-er-pe (CRP), niske leukocite, limfocite potrebno je češće raditi krvnu sliku. To su parametri koji pokazuju da li je reč o bakterijskoj ili virusnoj infekciji.

"Ko god ima neku nedoumicu što se tiče svoga zdravlja može da se javi u ambulantu i dobije adekvatne informacije. Naravno, ako želi da izbegne red u Domu zdravlja može to da uradi privatno ali ako mu je lekar rekao. Niko ne treba da se leči na svoju ruku. Postoji adekvatno medicinsko osoblje koje mu može dati savet", savetuje doktorka iz kovid ambulante na Voždovcu.

Dodaje da dosadašnja iskustva pokazuju da deca uglavnom imaju blaže simptome ali može se desiti da se razvije i teža klinička slika pa je potrebna hospitalizacija.

Doktorka kaže da treba pratiti simptome. Ako je to prolongirana temperatura, kada dete neće da jede i pije, ukoliko su školska deca u pitanju ona će se požaliti i reći će šta osećaju.

Koje vitamine uzimati

Doktor Tarabar savetuje da vitamine De i Ce, magnezijum, selen, cink, probiotike treba uzimati. Vitamin De je antiinflamatoran i treba ga uzimati redovno u zimskom periodu.

"Dobro ga je uzeti preventivno a ne samo ako smo zaraženi. Kada nema sunca dolazi do pada de vitamina. Preventivno se daje 2.000 jedinica dnevno. Ce-vitamin preporučujem do 5 do 6 grama dnevno. Ne treba sve suplemente uzimati u isto vreme. De-vitamin i magnezijum ne treba uzimati ujutro nego posle podne. Probiotici su obavezni, posebno uz antibiotke", objašnjava doktor iz crvene zone bolnice "Dragiša Mišović".

(Espreso.co.rs/RTS)