NASILJE U PORODICI PRISUTNIJE, BROJ KRIVIČNIH OPADA: Ovo je detaljna statistika za 2019. godinu

Tokom 2019. godine za nasilje u porodici tužilaštvima u Srbiji prijavljeno je, prema podacima Republičkog javnog tužilaštva, skoro 1.000 osoba manje nego u godini pre, ali to ne znači da se nasilje smanjuje, piše danas CINS.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je, prema rečima Tanje Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra, zabeležilo više od 28.000 slučajeva nasilja prošle godine, dok je 2018. bilo 25.500 slučajeva.

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji se primenjuje od sredine 2017, omogućio je da policija hitno interveniše i da se nasilniku odmah zabrani kontakt i udalji iz kuće ili stana na 48 sati, podseća ona, što je ohrabrilo žrtve da prijave i pretnje, psihičko maltretiranje i nasilje nižeg intenziteta.

Upravo zbog tog, novog zakona, kaže Ignjatović, MUP svake godine registruje veći broj slučajeva porodičnog nasilja, ali je to verovatno uticalo da policija i tužilaštvo podnose manji broj krivičnih prijava.

Kako kaže, izricanje hitnih mera je verovatno zamenilo jedan deo krivičnih prijava za događaje nasilja niskog intenziteta, odnosno verbalno nasilje, koje se po prvi put prijavljuje i gde nema mnogo drugih dokaza osim izjave žrtve, ali, ističe ona, to ne znači da nasilnici u porodici ne treba da se kažnjavaju krivično.

"Kada bi se isto ili slično nasilje ponovilo u istoj porodici, uz prethodno izrečenu hitnu meru zaštite, to bi moralo da vodi krivičnoj prijavi, jer je očigledno da preventivna mera nema efekta.

U Srbiji je od početka 2020. godine od strane partnera ili drugog člana porodice ubijeno najmanje 22 žena, a u još pet slučajeva sumnja se da se radi o femicidu.

Ignjatović kaže da je u martu i aprilu, odnosno u vreme vanrednog stanja, broj prijava porodičnog nasilja policiji opao i dodaje da je ta situacija, odnosno zabrana kretanja, povećala mogućnost nasilnika da kontrolišu, izoluju, zastrašuju, prete ili čine nasilje prema članovima porodice.

"Istovremeno, nedostatak informacija, nedostupnost prijatelja, porodice, ali i institucija, strah zbog zdravstvene bezbednosti i egzistencijalni strah povećavali su zavisnost žrtava od nasilnika i smanjivali mogućnost da pozovu policiju, odu u Centar za socijalni rad, lekaru i da prijave nasilje i potraže pomoć", rekla je ona.

Prema podacima AŽC, koje na mesečnom nivou dobijaju od Republičkog javnog tužilaštva i MUP-a, broj prijava u prva dva meseca 2020. bio je sličan kao prošle godine, dok je u maju 2020. prijavljeno više slučajeva nego u maju 2019.

Međutim, od jula do septembra ponovo je registrovan smanjeni broj prijava slučajeva nasilja - između šest i 13 odsto u odnosu na iste mesece protekle godine, a Ignjatović ističe da je to praćeno i smanjenjem broja hitnih i produženih hitnih mera u 2020. u odnosu na ranije.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Tanjug)