VAKCINA NEĆE REŠITI SVE, NEĆE BITI NI SVIMA DOSTUPNA! Gnjatović upozorila šta će se tačno desiti

Na prvoj liniji davanja vakcine protiv kovida-19, treba da budu ljudi koji su konstantno izloženi virusu – lekari, profesori u školama, i stariji od 65 godina, navodi za RTS Marija Gnjatović sa Instituta za primenu nuklearne energije

Marija Gnjatović je gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a navela da ljudi koji imaju dobar serološki odgovor na virus ne bi trebalo da budu na prvoj liniji davanja vakcine.

- Vakcinacija neće rešiti sve naše probleme, ono što je ključno je da verovatno neće biti ni dostupna svima. Svakako ljudi koji imaju dobar serološki odgovor na virus ne bi trebalo da budu na prvoj liniji davanja vakcine. Vakcinu prvo treba da prime ljudi koji su konstantno izloženi virusu – lekari, profesori u školama, ali i stariji od 65 godina - objašnjava Gnjatovićeva.

Objašnjava da nijedna vakcina koja je na listi obaveznih vakcinacija nije 100 odsto pouzdana.

- Vakcina će nam definitivno pomoći, ali nijedna vakcina koja je na listi obaveznih vakcinacija nije 100 odsto pouzdana, videćemo koliko će imunitet koji je nastao kao odgovor na vakcinu da traje. Vakcine prosto ne daju isti odgovor kao prirodne infekcije, mnogo zavisi od toga na kojim komponentama je vakcina bazirana - objašnjava Gnjatovićeva.

Još će dugo vremena proći, dodala je, dok vakcina ne pokaže sve svoje efekte.

- Potrebno je i vreme da pacijenti koji su dobili vakcinu odreaguju na nju tako da borba protiv kovida 19 mora da traje na svim frontovima u narednih nekoliko meseci, možda i pola godine. Moramo da radimo na tome da poštujemo epidemiološke mere, da prihvatimo vakcinu, ali i da se dalje radi na razvoju terapije jer treba napasti virus sa svih frontova - poručila je Gnjatovićeva.

Virus mutirao 12.000 puta

Na pitanje da li je virus u međuvremenu mutirao, Gnjatovićeva navodi da je do sada uočeno preko 12.000 mutacija.

- Svi virusi mutiraju. Međutim kod ovog virusa je sreća u tome što taj virus mutira jako malo na mestima koja nisu značajna niti za postupak proizvodnje vakcine i vakcinacije niti za odbranu od reinfekcije u smislu upotrebe već stvorenih antitela ukoliko je do rane infekcije došlo - objašnjava Gnjatovićeva.

Upozorava da su osobe najinfektivnije nekoliko dana pre pojave simptoma.

- U tome leži najveći problem i najveća opasnost u širenju virusa. I ono što je za većinu ljudi veoma značajno jeste da se zna da infektivnost traje do dve nedelje od pojave prvih simptoma - ističe Gnjatovićeva.

Objašnjava da virus na nekim površinama ostaje i po nekoliko danam, ali kako kaže to nije ključni način prenosa.

- Kapljični put prenosa odnosno direktan kontak je je najznačajniji za širenje virusa - dodaje Gnjatovićeva.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Informer.rs)