UŠAO, PA KIJA I KAŠLJE! Poznati VETERINAR odlučio da otkrije KAKO SE ŠIRI KORONA i šta treba da RADIMO!

Dr Milanko Šekler prvi je, sa svojim kolegama iz Veterinarskog specijalističkog instituta Kraljevo, pročitao opaki virus, a rezultati su upisani u svetsku bazu podataka.

U Srbiji niko dosad nije objasnio građanima šta sve treba da znaju o koronavirusu i kako da se, u skladu s tim, ponašaju. Do danas.

Upravo to je uradio srpski naučnik svetskog glasa dr Milanko Šekler, doktor veterinarskih nauka, koji je prvi, sa svojim stručnim timom u Veterinarskom specijalističkom institutu Kraljevo, „pročitao“ genom koronavirusa u Srbiji, što je upisano u svetsku bazu podataka.

U Srbiji niko dosad nije objasnio građanima da li maske zaista štite ljude od infekcije, šta se dešava dok ste u apoteci, prodavnici ili stanu, koliko virusa padne oko zaražene osobe koja kašlje i kija, i kako da se, u skladu s tim, svi mi ponašamo. Do danas, objavio je 24 sedam.

Maska ne treba da se skida tokom celog dana

Napomenuo je da bi maska trebalo da se stavi jednom i da se ne skida tokom celog dana. "Sve druge varijante, da ih skidate, pa da ih stavite na prst, stavljate u džep, ne vodite računa sa koje strane ste je okrenuli. Vi ste praktično onu stranu koja je mogla da bude u dodiru sa virusom stavili direktno na lice i na nos", kazao je Šekler za RTS.

Istakao je da bi maske trebalo da se menjaju i da ne može maska da se nosi sve dok se ne isprlja. Govoreći o vakcinama, Milanko Šekler je rekao da je najbolje vakcinisati najugroženije i one koji su najizloženiji virusu i da očekuje da broj novih slučajeva počne da opada pre Nove godine.

Dr Milanko Šekler navodi da prvo mora da iznese konkretne brojke i pojasni neke epidemiološki značajne faktore, koji imaju direktnu vezu sa onom, već pomenutom i objašnjenom „infektivnom dozom“ virusa, odnosno količinom koronavirusa koja je potrebna da se unese u organizam, kako bi neka osoba bila inficirana.

- Osoba koja je inficirana koronavirusom, bez obzira na to da li ima simptome ili ne, samo disanjem izbaci najmanje 20 do 50 virusnih čestica u jednom minutu. Ista osoba, dok normalno razgovara, izbaci najmanje 200 virusnih čestica u minuti. No, ta brojka može ići ponekad i do skoro 1.000 virusa u minuti, kad ona ubrzano diše - otkriva taj naš naučnik.

Sa druge strane, kako dr Šekler dodaje, inficirana osoba koja ima simptome i kašlje, u samo jednom nakašljavanju, izbaci i preko 100.000 virusnih čestica.

- Značajno je znati i to da se prilikom kašlja izbaci oko 3.000 mikrokapljica razne veličine, putem pljuvačke ili sluzi iz disajnih organa, a koje se kreću brzinom od 100 kilometra na čas. Najveći broj tih iskašljanih mikrokapljica, u kojima se nalazi koronavirus u ogromnim količinama, odnosno na hiljade u jednoj kapljici, su veoma krupne, samim tim i teške. One, u preko 90 odsto slučajeva, padaju vrlo blizu osobe koja kašlje. Tačnije, oko 80 centimetra do metra u prečniku. Dok, samo 10 odsto izbačenih mikrokapljica, i to samo onih najsitnijih, mogu da dosegnu tri do četiri metra od osobe koja ih je izbacila – kaže dr Šekler i dodaje da „srećom, baš te najsitnije kapljice, po pravilu, poseduju koronavirus u sebi u samo u oko 1,5 odsto slučajeva“.

-Znači, ako je neko izbacio 3.000 kapljica prilikom kašljanja, a 90 odsto palo pored njega, to je 2.700 kapljica. One nas ne ugrožavaju, osim ako nismo tik pored te osobe ili nam ona kašlje direktno u lice. Ostaje onih 10 odsto ili 300 najsitnijih kapljica, koje su izbačene i na nekoliko metara od bolesnika. Od tih 300, samo 1,5 odsto imaju u sebi koronavirus, a to je svega četiri do pet kapljica. Sa druge strane, moramo da znamo da svaka od tih kapljica pojedinačno može imati nekoliko desetina ili stotina, a ponekad i do nekoliko hiljada virusnih čestica u sebi – plastično objašnjava taj naučnik dodajući da, ako već znamo da je infektivna doza 500 virusa, to onda znači da je, možda, dovoljna samo jedna kapljica da nam padne na nos, usne ili da je udahnemo da bismo se inficirali.

Šta kad neko kija?

Prema njegovim rečima, kada kine inficirana osoba, koja ima simptome bolesti, izbaci i do nekoliko miliona koronavirusa.

- Kijanjem se izbace mikrokapljice brzinom od čak 300 kilometra na čas, a u proseku 30.000 mikrokapljica. One su uglavnom veoma sitne i zato mogu dopreti na daljinu od sedam metara, kao i lebdeti u vazduhu i do sat vremena. Ukupna količina virusnih čestica u svim tim kapljicama može iznositi i do neverovatnih 200 miliona virusnih čestica – ističe naš sagovornik.

Sada, kada znamo, navodi on, kako i koliko osobe izlučuju koronavirusa, ovo su važni faktori koji utiču na verovatnoću ili mogućnost da se inficiramo:

- To su ukupna količina vazduha u zatvorenoj prostoriji, njena ventilacija, odnosno koliko puta se izvrši izmena celog vazduha tokom jednog časa, ali i vreme koje provedemo u toj prostoriji – kaže on napominjući da će se bazirati na objekte gde se ljudi, u ovom času, naviše kreću – prodavnice, apoteke, pekare…

Apoteke, prodavnice, pekare

-Baziraćemo se na prodavnice, butike, pekare, apoteke, stanove, kuće, kancelarije površine od 50 kvadrata i visine plafona oko tri metra. Tu je ukupna zapremina vazduha 150 kubnih metara. Pretpostavimo, što je u našim uslovima često, da ne postoji ventilacija i da su vrata zbog hladnoće zatvorena. Ako je tu ušla inficirana osoba, bez simptoma bolesti, i zadržala se ukupno pet minuta, od kojih je tri pričala, to znači da je ostavila 800 virusnih čestica ili četiri čestice virusa po kubnom metru vazduha – ističe on i nastavlja:

- Ako čovek u proseku udahne 10 litara vazduha za minut, za pet će udahnuti ukupno 50 litara vazduha. Ako smo izračunali da je inficirana osoba ostavila svega četiri virusa po kubnom metru, onda će ukupna količina koronavirusa koji će posetilac udahnuti iznositi 0,2. Jasno je da se virusna čestica ne može deliti, baš kao i jaje, i da je verovatnoća da se udahne jedan virus veoma mala – obrazlaže on i daje drugi primer, kada u tu prostoriju uđe neko ko ima simprome – kija i kašlje.

Ušao, pa kija i kašlje!

– Dakle, ušao je neko ko je bolestan i ima kliničke simptome. U tih pet minuta boravka u tom prostoru jednom se zakašljao i izlučio 100.000 virusnih čestica i samo jednom kinuo i izbacio milion, a može i do 200 miliona virusa. Plus, na tu količinu, i on je disanjem i govorom izbacio onih standardnih 800 virusa. To je onda najmanje 1.100 800 virusa. Kada to podelimo sa 150 kubnih metara zapremine vazduha, dobijemo 7. 338,66 virusnih čestica po kubnom metru – računao je dr Šekler.

Prema njegovim rečima, ako sledeći posetilac provede pet minuta u tom prostoru, a već je objašnjeno da će udahnuti 10 litara vazduha za minut, odnosno 50 litara za pet minuta, što čini 20. deo kubnog metra, tada se dešava sledeće:

-S obzirom na to da je u kubnom metru 7.338,66 virusa, onda se prostom računiom dobija koliko će ih biti u tih 50 litara, koje je posetilac udahnuo. Pošto je to 20. deo kubnog metra, onda se 7.338,66 deli sa 20 i dobija 366 čestica virusa! To je vrlo blizu infektivne doze, odnosno količine virusa potrebne da se neko zarazi. Dakle, samo još par minuta dužim boravkom u tom prostoru, gotovo sigurno će se zaraziti. Prodavačica, takođe – objašnjava on.

Maske drastično menjaju stvari

E, sad, ako su u opisanoj situaciji u prostoriji svi nosili maske, onda se stvari drastično menjaju, kako kaže dr Šekler.

– Tačno je da maska ne štiti od prolaska koronavirusa kroz nju, jer su koronavirusi mnogo manji od šupljina na teksturi maske. Ali, maska će skoro 90 odsto efikasno da zadrži i do 100 odsto onih krupnih mikrokapljica, ali i do 90 odsto najsitnijih, a koje je bolesnik iskašljao i iskijao i koje lebde neko vreme u prostoru – kazao je on.

Kako je dodao, umesto onih 7.338,66 virusa po kubnom metru, maska će otkloniti, u najgorem slučaju, 90 odsto mikrokapljica, a time i 90 odsto virusa.

-Ostaće “samo“ 733,866 virusa po kubnom metru, pošto će posetilac udahnuti samo 20. deo kubnog metra, za pet minuta, a to je 733,866 podeljeno sa 20, što je jednako 36,99 čestica virusa. To sigurno nije dovoljno da se čovek inficira. A, ako je i inficirani nosio masku, onda će još 90 odsto virusa da ostane na unutrašnjoj strani njegove maske – ističe dr Šekler.

Ventilacija drastično smanjuje

Kako dalje nastavlja, ako na celu opisanu situaciju dodamo da, ipak, postoji ventilacija i da ona iznosi samo pet izmena vazduha na sat, onda će virus biti dodatno razređen za još pet puta.

-To je ujedno i jedno od mojih objašnjenja zašto je virus od sredine jeseni i pojavom hladnijeg vremena drastično buknuo. Zato što svi ljudi mnogo više provode u zatvorenom prostoru. Za razliku od letnjih i toplih meseci, kada je ventilacija zbog vrućine svuda bila uključena na najjače, sada je potpuno isključena. Svi štede energiju, jer se ne isplati grejati vazduh, a potom ga i izbacivati napolje. Mnogo je isplativije grejati ga, a sve zatvoriti, da se prostorija ne hladi. Zato i postoji sezona gripa samo u hladnijim periodima godine, a koronavirus funkcioniše po gotovo istim principima kao i grip – obelodanio je naš sagovornik.

Virus nije toliko postojan

On podseća da ne zaboravimo da svakim časom, koji protekne od momenta izbacivanja koronavirusa iz organizma, dok on lebdi u vazduhu ili su mikrokapljice pale na zid ili prozor, opada broj živih čestica, to jest onih infektivnih. Sa druge strane, kaže on, raste broj mrtvih virusa, koji ne mogu da inficiraju.

-Mi smo sve ove računice izveli kao da su svi ti koronavirusi izbačeni iz organizma ostali sve vreme infektivni. Ali, u praksi, svakim proteklim satom opada broj infektivnih virusa. Za skoro polovinu za jedan čas. Onda još pola od ostlih za isto vreme i tako redom. Oni su „mrtvi“ jer su se „isušili“ – priča on.

Šta ako nam dođe komšija ili prijatelj

I, kako nastavlja dr Šekler, ako nam je komšija ili neki prijatelj već došao u stan, bilo bi dobro da sedimo pored otvorenog prozora.

– Toplotna razlika između hladnog vazduha napolju i toplog unutar stana, napraviće vrlo jaku cirkulaciju ili ventilaciju vazduha. Time ćete bar za pet do 10 puta smanjiti mogućnost infekcije koronavirusom. Čak i ako je taj vaš prijatelj inficiran, ali još nema simptome bolesti. Ako još nosite i maske, šanse za inficiranje su gotovo nikakve – kaže on.

Objašnjavajući korisnost nošenja maski, on dodaje da su obavezno i striktno nošenje maski i držanje rastojanja doveli do toga da je koncentracija prisutnog virusa u vazduhu, na nekim lokacijama, bila toliko mala, odnosno ispod one količine virusa potrebne da bi ste se zarazili, a koja se zove infektivna doza ili 500 čestica virusa.

-Drugim rečima, poštovanjem epidemioloških mera, smanjuje se verovatnoća da unesete potrebnu količinu virusa da bi ste se inficirali, ali i onu veliku količinu virusa, koja bi izazvala teške oblike bolesti – završio je on.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Kurir.rs)