pandemija
TEORIJE ZAVERE O VAKCINI SE NASTAVLJAJU: Ova je možda i NAJLUĐA! Ne verujte NI REČ!
Na društvenim mrežama često susrećemo brojne lažne informacije o vakcini - od navodnih zavera po kojima se u ljude ugrađuju mikročipovi do vesti o tome da će vakcina nekako uspeti izmeniti naš genetski kod
Po teoriji zavere koja je obišla svet, pandemija virusa korona paravan je za plan o ugradnji mikročipova koji se mogu pratiti.
Na društvenim mrežama često susrećemo brojne lažne informacije o vakcini - od navodnih zavera po kojima se u ljude ugrađuju mikročipovi do vesti o tome da će vakcina nekako uspeti izmeniti naš genetski kod. BBC je pitanje o bojazni od izmene DNK postavio trima stručnjacima i svi kategorički negiraju da vakcina protiv covida-19 menja ljudski DNK. Neka od novih vakcina, poput one koju je razvila kompanija Pfizer/BioNTech, a odobrena je u Velikoj Britaniji, koriste fragmente genetskog materijala virusa ili takozvanu glasničku RNK. "Ubrizgavanje RNK u nečiji organizam ni na koji način ne deluje na DNK ljudskih stanica", kaže profesor Džefri Almond sa Univerziteta u Oxfordu. Ona funkcioniše tako da organizmu daje uputstvo o proizvodnji proteina koji je prisutan na površini korona virusa, a imunosni sastav zatim uči prepoznavati i stvarati antitela protiv tog proteina. U antivakserskim postovima se obično ističe da tehnologija vakcine glasničkim RNK (mRNA) "dosad nije bila testirana ni odobrena".
Istina je da vakcina s glasničkim RNK dosad nije bila odobrena, no u poslednjih nekoliko godina obavljene su brojne studije o vakcinama s mRNA-om koje su primenjene na ljudima. Otkako je izbila pandemija, vakcina je testirana na više desetaka hiljada ljudi širom sveta i prošla je rigorozan proces dobijanja dozvola. Poput svih novih vakcina mora proći stroge provere sigurnosti pre nego što se preporuči za široku upotrebu. U prvoj i drugoj fazi kliničkih ispitivanja vakcine se testiraju na malom broju dobrovoljaca da bi se proverila njihova sigurnost i da bi se odredila odgovarajuća doza. U trećoj fazi ispitivanja vakcine se testiraju na hiljadama dobrovoljaca da bi se ustanovilo u kojoj su meri učinkovite. Grupa koja je primila vakcinu i kontrolna grupa, koja je primila placebo, pažljivo se nadziru zbog potencijalnih negativnih reakcija, takozvanih nuspojava. Nadzor sigurnosti nastavlja se i nakon što se vakcina odobri za upotrebu.
Bil Gejts i tvrdnje o mikročipovanju
Po teoriji zavere koja je obišla svet, pandemija korona virusa paravan je za plan o ugradnji mikročipova koji se mogu pratiti, a iza svega navodno stoji suosnivač Majkrsofta Bil Gejts. Ne postoji vakcina s "mikročipom" i nema dokaza za tvrdnju da Gejts to u budućnosti planira izvesti. Glasine su se počele širiti u martu kad je Gejts u jednom intervjuu rekao da ćemo na kraju "morati imati neku vrstu digitalnih certifikata" na temelju kojih će se znati ko se oporavio, ko je testiran i na koncu, ko se vakcinisao. Nije spominjao nikakve mikročipove. To je rezultiralo globalno podeljenim člankom pod naslovom: "Bil Gejts će koristiti implantate mikročipa u borbi protiv korona virusa." Uprkos nedostatku dokaza, u maju je anketa YouGova, kojom je obuhvaćeno 1640 ljudi, pokazala da 28 posto Amerikanaca veruje kako Gejts želi koristiti vakcine za ugradnju mikročipova u ljude, a među republikancima je taj broj iznosio 44 posto. Postoje i tvrdnje po kojima vakcina sadrži tkivo pluća pobačenog fetusa, što nije tačno. "Stanice fetusa ne koriste se u proizvodnom procesu nijednog tipa vakcine", kaže dr. Majkl Head sa Univerziteta u Sauthemptonu. Video postavljen na jednoj od najvećih antivakserskih stranica na Fejsbuku poziva se na studiju za koju autor tvrdi da pokazuje što sve ide u vakcinu koju izrađuju AstraZeneca i Oksfordski Univerzitet. No, njegovo je tumačenje pogrešno s obzirom na to da je studija proučavala način na koji vakcina reaguje kad se u laboratoriju uvede u ljudske stanice. Do zabune je verovatno došlo jer postoji korak u procesu razvoja vakcine pri kojem se koriste stanice uzgojene u laboratoriji, a potiču iz embrionalnih stanica koje bi inače svakako bile uništene. Tehnika je razvijena šezdesetih godina prošlog veka, no za potrebe ovog istraživanja nisu korišćeni pobačeni plodovi. Brojne vakcine izrađuju se na ovaj način, pojašnjava dr. Dejvid Metjuz sa Univerziteta u Bristolu, dodajući da se bilo kakvi tragovi stanica u celini uklanjaju iz vakcine "u skladu s iznimno visokim standardima". Tvorci vakcine sa Univerziteta u Oxfordu ne negiraju da su koristili klonirane stanice, no ističu kako nije reč o "stanicama tkiva pobačenih fetusa". Stanice funkcionišu poput fabrika kako bi proizvele vrlo oslabljen oblik virusa koji je prilagođen tako da deluje kao vakcina. No premda se oslabljeni virus stvara uz pomoć tih kloniranih stanica, sav se stanični materijal uklanja kada se virus pročisti i ne koristi se u vakcini.
Svedoci smo "argumenata" protiv vakcine za covid-19 posvuda na društvenim mrežama. Njihovi autori pitaju se zašto nam je uopšte potrebna vakcina ako su izgledi da neko umre od virusa toliko mali. 'Meme' koji dele antivakseri navodi da je stopa oporavka od bolesti 99,97 posto i upućuje na to da je sigurnije oboleti od covida nego primiti vakcinu. Za početak, brojka koja se u 'memeu' naziva "stopom oporavka", sugerišući da je reč o osobama koje su se zarazile virusom i preživele bolest, jednostavno nije tačna. Otprilike 99 posto osoba koje se zaraze korona virusom prežive covid, kaže Džejson Oke, viši statističar sa Univerziteta Oxford. Dakle, oko stotinu od 10.000 zaraženih će umreti, a to je daleko više od tri od 10.000, kako sugeriše objavljeni 'meme'.
No, Oke dodaje da "u svim slučajevima rizik u mnogo čemu zavisi od starosti obolelog te se ne uzima u obzir kratkoročni i dugoročni morbiditet od covida-19". "Ne radi se samo o pukom preživljavanju. Na svaku osobu koja umre, postoje i drugi ljudi koji bolest prežive, no prethodno su podvrgnuti lečenju na odeljenjima za intenzivnu negu, a među njima su i oni koji pate od dugotrajnih zdravstvenih posledica." To može rezultirati preopterećenjem zdravstvenog sastava pacijentima obolelim od covida, koji zauzimaju ograničene resurse bolnice namenjene lečenju pacijenata obolelih od svih ostalih bolesti i povreda. Koncentrisanost na ukupnu stopu smrtnosti i svođenje vakcinisanja na individualan čin u potpunosti promašuje poentu vakcinisanja, smatra prof. Lijam Smit s Londonskog fakulteta za higijenu i tropsku medicinu.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/vecernji.hr)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!