NEKE POGLEDE BOLESNIKA NIKAD NE ZABORAVIŠ: Dr Milošević otvorila dušu, SADA JE NAJTEŽE, A KRAJ SE NE NAZIRE!

Crni rekordi koje kovid 19 obara iz dana u dan po broju obolelih i preminulih, trebalo bi da budu surova opomena za sve koji ne poštuju mere prevencije, smatraju ih smešnim i bespotrebnim.

Opomena za one koji ne pokazuju saosećanje i strpljenje, a beskompromisno ih očekuju od zdravstvenih radnika.

Ovaj apel, a ujedno i prekor zbog nepoštovanja mera što nas je dovelo u situaciju koja se mogla izbeći, na početku razgovora, za "Novosti", upućuje docent dr Ivana Milošević, infektolog i gastroenterohepatolog u Klinici za infektivne i tropske bolesti KCS.

Ustanova koja je do ove epidemije u javnosti najčešće pominjana po oronuloj fasadi, još od marta je "crvena zona", a doktorka Ivana i njene kolege su od samog početka epidemije na prvoj liniji odbrane.

Kada je pritisak bio najveći: da li je bilo teže na početku, kad se o novoj bolesti malo šta znalo ili sada kada imamo veliki broj zaraženih koji moraju u bolnice?

- U martu smo se susreli sa nečim novim, nepoznatim, što je samo po sebi bilo neprijatno. Narednih meseci smo učili u hodu, sticali iskustvo, sigurnost u radu. Nažalost, kako su naša saznanja rasla, tako se povećavao i broj obolelih, te ovih dana broj pregledanih prevazilazi sve dosadašnje brojeve. Isto važi i za broj hospitalizovanih širom Srbije, a nažalost i broj onih koji su preminuli.

U kakvom vam stanju sada dolaze kovid pacijenti?

- Dolaze u različitim fazama bolesti. Osim što je sada broj obolelih veći nego tokom prethodna dva talasa, primetan je značajan broj bolesnika koji odlaže odlazak lekaru, zbog lažne sigurnosti koju im uliva terapija antibioticima, a kovid 19 je virusna bolest koja se ne leči antibioticima. Apelujem na sve da se sa pojavom prvih simptoma jave u kovid-ambulantu.

BOLEST BACILA SVET NA KOLENA

Kad u zoru morate da postavljate pomoćne krevete, da li vam to budi bojazan da možemo da dođemo u situaciju u kojoj je proletos bila Lombardija?

- Kad god vidim nekog bez maske, pomislim na ono što je pogodilo Lombardiju proletos. Preporuke se moraju poštovati, dok nam vakcina ne postane dostupna. Sve ovo suviše dugo traje, da ne mogu da verujem da postoji osoba koja olako shvata bolest koja je ceo svet bacila na kolena.

Možete li već na prijemu da procenite kod koga će se razviti teška forma bolesti?

- Kod starijih osoba, osoba sa drugim hroničnim bolestima uvek očekujemo težu kliničku sliku. Na žalost, kovid 19 ume veoma da iznenadi i neretko se dešavalo da mladi, prethodno zdravi ljudi razviju tešku kliničku sliku. Bolest se obično komplikuje u drugoj nedelji, tako da laka forma tokom prvih dana bolesti nije garancija da će klinička slika takva i ostati. Zato je bitno da se nakon inicijalnog pregleda prate saveti i preporuke lekara.

Kako vi lično doživljavate ta iznenađenja u toku bolesti: da se stanje kod nekog iznenada toliko iskomplikuje da ishod bude fatalan, i pored svih napora lekara?

- Biti zdravstveni radnik podrazumeva i empatiju, saosećanje sa bolesnicima. Proces lečenja nije samo puko sprovođenje terapije, nego podrazumvema i podršku obolelima da što lakše prihvate i prebrode bolest. Svi zdravstveni radnici imaju te srećne trenutke kada je teška bolest pobeđena. Nažalost, tu su i oni drugi trenuci kada izgubite bolesnika. Pamte se i lepi i tužni momenti, ovi drugi možda i više. Nekada je to samo pogled bolesnika, koji se nikad ne zaboravi, nekada osećaj nemoći da se pomogne i pored toga što je sve što je u našoj moći već učinjeno. Kraj radnog vremena nije i kraj brige za nekog bolesnika. Teško je ne poneti emocije sa posla kući, a godine rada i iskustva nemaju uticaj na to.

Koji su bili najteži momenti od početka epidemije?

- Rekla bih da je najteže sada. Cela godina je bila u znaku borbe protiv korone, ne nazire se kraj. Obolelih je sve više. Ne oseća se ona podrška koju su zdravstveni radnici imali u martu, ljudi su se umorili od priče o pandemiji. Kad god pomislite da vam je dosta naših apela, samo se setite osoblja prijemne ambulante Infektivne klinike koje radi bez pauze, sve ovo vreme. Zaposleni su premoreni, neki su se i razboleli. Od početka ove pošasti kroz prijemnu ambulantu Infektivne klinike prošlo je više od 32.000 ljudi, svi su adekvatno pregledani i zbrinuti. Nažalost, ne mogu da ne spomenem da smo povremeno doživljavali i razne neprijatnosti. Duboko žalim zbog svake ružne reči izgovorene na račun zdravstvenih radnika koji bespoštedno rade bez prava da budu umorni i neraspoloženi.

Kako se u ovom trećem talasu sa velikim brojem obolelih radi u Infektivnoj?

- Mnogi lekari rade od marta u drugim ustanovama gde se leči kovid 19. U prijemnoj ambulanti koja trpi najveći pritisak, imamo pomoć lekara iz KCS - internista i neurologa. U odeljenju intenzivne nege, gde se leče najzahtevniji bolesnici, imamo stalnu podršku anesteziologa, takođe iz Kliničkog centra. Nažalost, u ovom trenutku imamo i tri obolela lekara, 23 medicinske sestre i jednu spremačicu.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Novosti.rs)