Kako biti energetski efikasan tokom zime?

Sneg, led, hladan vetar i temperature u stalnom minusu neretko tokom zime nateraju građane da posegnu za „prvom pomoći“ u vidu uključivanja grejalica, klima uređaja i TA peći i po skupoj struji. Zbog cene koja je najniža u Evropi u Srbiji se električna energija masovno koristi za grejanje. Procene su da zimi oko 30 odsto angažovane snage EPS-a troše domaćinstva za zagrevanje stanova, što je jedinstven slučaj na evropskom kontinentu.

Snabdevanje električnom energijom godinama unazad je stabilno čak i tokom ledenih dana i kupci mogu da se oslone na to da svoje kuće i stanove dogrevaju pomoću ovih aparata, ali njihovo korišćenje znači i povećane račune za električnu energiju. Zato je neophodno pažljivo ih koristiti i pratiti potrošnju, ali i dodatno izolovati stambene objekte, jer je to najefikasniji način za sprečavanje rasipanja toplote, energije, a time i novca.

Najjeftinija ulaganja su poboljšanja izolacije doma i zatvaranje mesta odakle izlazi vazduh. Ukoliko prozori i vrata slabije dihtuju, rešenje su izolacione samolepljive trake. Ako ima pukotina u zidovima ili na spojevima sa prozorima ili podom, pur pena, silikon, i git masa mogu da se iskoriste i površina obradi tako da vazduh više ne može da prođe. Takođe, od pomoći je i navući roletne na prozore.

Najbolja zaštita od zime je dobra spoljna toplotna izolacija. To je ipak skupo rešenje koje košta nekoliko stotina hiljada dinara. Zato je dobro rešenje unutrašnja izolacija, jer je jeftinija po kvadratu i radovi kraće traju. Negativne strane unutrašnje izolacije su stvaranje vlage ili buđi na mestima gde se izolovani zid susreće sa neizolovanim zidom ili pločom.

Zbog loše izolovanih prozora i vrata i mesta na fasadi gde su montirane spolјne jedinice klima uređaja, često se dešavaju značajni gubici toplote ili hladnoće, u zavisnosti od godišnjeg doba. Zato treba dobro zapušiti sve rupe i procepe trakama ili drugim sredstvima, poput gita.

U Srbiji se potroši pet puta više struje od evropskog proseka i naša zemlja mora da smanji potrošnju električne energije da bi ispunila obaveze prema Energetskoj zajednici i doprinela sopstvenoj energetskoj stabilnosti i očuvanju životne sredine.

Najveći prostor za uštedu energije u Srbiji, ali i novi izvor energije, kako se gleda na energetsku efikasnost, u oblasti je stanovanja. Oko 75 odsto svih zgrada u Srbiji čine stambene zgrade, od kojih je 85 odsto energetski neefikasno. Od 3,2 miliona stambenih objekata u Srbiji, oko 60 odsto su individualne kuće, a samo 16 odsto kuća ima izolaciju. Od izolovanih objekata tek tri odsto ima odgovarajuću izolaciju, prema savremenim kriterijumima.

Sektor zgradarstva sa 36 odsto ukupne potrošnje energije u Srbiji - najveći je potrošač. Veći od industrije koja troši 29 procenata, saobraćaja sa 23 procenta i ostalih sektora koji troše 12 odsto energije. Stručnjaci su zato saglasni da sa merama energetske efikasnosti treba početi od stambenih, poslovnih i javnih objekata.

Saveti:

1) Zatvoriti mesta oko vodovodnih i ventilacionih cevi, kablova gde izlazi vazduh kroz zid, podove i plafone.

2) Zatvoriti pur penom rupe pored prekidača i utikača na zidovima.

3) Poveriti da li na izolaciji postoje mrlje ili ima buđi. Zatvoriti curenja pur penom koja se slabo širi, koja je specijalno proizvedena za tu namenu i, ako je potrebno, postaviti i vodootpornu zaštitu.

4) Prekriti prozore jednim staklom sa spoljašnjim zaštitnim kapcima protiv oluje ili ih zameniti efikasnijim prozorima sa duplim slojem stakla i nižom emisionom mogućnošću.

5) Koristiti pur penu da bi se zatvorile veće pukotine oko prozora i drugih mesta odakle je moguće da izlazi vazduh.

6) Staviti prekrivač na aspirator u kuhinji da bi se sprečio izlazak vazduha, kada se ne koristi aspirator.

7) Sprečiti izlaženje vazduha oko dimnjaka kamina, peći ili cevi za gasni bojler.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)