NIKAD NEĆU ZABORAVITI ŠTA JE PATRIJARH PAVLE UČINIO... Ovako je Irinej govorio o svom profesoru

Njegova Svetost patrijarh srpski gospodin Irinej preminuo je jutros u Vojnoj bolnici Karaburma. Informacija o tome da je patrijarh zaražen koronavirusom stigla je 4. novembra, a hospitalizovan je dan kasnije. Prošle godine je ot­krio šta ni­ka­da ne­će za­bo­ra­vi­ti svom prethod­ni­ku, ali i šta su o Pa­vlu go­vo­ri­li “zli jezici” dok je bio na položaju.

“Skro­m­nost je ka­ra­k­te­ri­sti­ka ži­vo­ta pa­tri­ja­r­ha Pa­vla. Ne mo­gu ni­kad da za­bo­ra­vim da mi je, kad sam po­se­tio ma­na­stir Ra­ču, ustu­pio svo­ju so­bu, a on je oti­šao da spa­va u šta­li“, re­kao je pa­tri­ja­rh Iri­nej u be­se­di u Ku­ća­n­ci­ma kod Do­njeg Mi­ho­lj­ca, rod­nom me­stu pa­tri­ja­r­ha Pa­vla.

“On je me­ni go­di­nu da­na bio pro­fe­sor u Pri­zre­n­skoj bo­go­slo­vi­ji. Kad sam na­kon ne­kog vre­me­na po­se­tio ma­na­stir Ra­ču, bi­la je ma­na­sti­r­ska sla­va i bi­lo je mno­go na­ro­da. On je me­ni, svom đa­ku, dao svo­ju so­bu, a on je pres­pa­vao u šta­li, sa jed­nim će­be­tom je ta­ko pro­veo noć. Jed­na izu­ze­t­na li­č­nost na­še­ga vre­me­na. Nje­go­ve re­či su pos­ta­le po­slo­vi­ce za naš na­rod. I de­ca u Beo­gra­du po­na­vlja­ju ‘bu­di­mo lju­di’ a to je ono što od nas tra­ži i cr­kva i je­va­n­đe­lje i sam Go­spod naš ko­ji nas je stvo­rio”, re­kao je pa­tri­ja­rh Iri­nej i pod­se­tio da je pa­tri­ja­rh Pa­vle ži­veo ži­vo­tom obi­č­nih pros­tih lju­di.

Pa­tri­ja­rh Iri­nej je ista­kao da je pa­tri­ja­rh Pa­vle čo­vek ovo­ga vre­me­na, ali i čo­vek ko­ji je bio iznad vre­me­na, ko­ji je od mo­men­ta kad se zanonašio do po­sled­njeg da­na ži­vo­ta ostao isti i pro­vo­dio iste pri­n­ci­pe.

“Ono što ga po­se­b­no kra­si je smi­re­nost. To je jed­na do­bro­ta ko­ja je sa­mo­svoj­stve­na lju­di­ma Bo­ž­jim. I tu do­bro­tu su svi ose­ća­li. Svi su že­le­li da ču­ju reč nje­go­vu, a nje­go­va skro­m­nost je pri­mer za sve nas. On se ugle­dao na sve­te apos­to­le, či­je ime i no­si, kao i što su se apostoli ugle­da­li na svo­ga uči­te­lja Spa­si­te­lja Hri­sta. To što je nau­čio i sa­znao ni­je bi­la sa­mo teo­ri­ja, to ni­su bi­le nje­go­ve re­či, to je bio nje­gov ži­vot”, re­kao je Iri­nej.

On je tada na­gla­sio da se mno­ge re­či pa­tri­ja­r­ha Pa­vla stal­no po­na­vlja­ju, a ko­li­ko je bio uva­ža­van, ne sa­mo u Beo­gra­du već i na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, gde je pro­veo 35 go­di­na, na­j­bo­lje se vi­de­lo na dan nje­go­ve sa­hra­ne, kada je go­to­vo či­tav Beo­grad do­šao da ga ispra­ti.

“Tu se po­ka­za­lo ko­li­ko je nje­go­vo ime pri­vla­č­no bi­lo za lju­de. Ma­da dok je bio na po­lo­ža­ju na kom je bio, bi­lo je mno­go zlih lju­di ko­ji su mu pri­pi­si­va­li mno­ge oso­bi­ne ko­je su bi­le da­le­ko od nje­ga. Pa­tri­ja­rh Pa­vle je uvek go­vo­rio da zlo ni­kad do­bro do­ne­ti ne­će, i ne mo­že. Da izvu­če­mo po­ru­ku da zlo ne mo­že da osta­ne tra­j­ni po­re­dak i od­nos među lju­di­ma”, za­klju­čio je Iri­nej.

On je u više navrata govorio o patrijarhu Pavlu, pa je tako povodom obeležavanja stogodišnjice njegovog rođenja podsetio da je Pavle rođen u siromašnoj porodici, da je od mladih dana morao da brine o sebi, te “da ga je ta vrlina krasila kroz čitav život”.

“Nikada nije bio dokon. Čitavog života ustajao je u četiri sata posle ponoći… Sa ljudima je bio veoma odmeren čovek, razgovarao je sa puno savesti. Nikada se nikome nije ulagivao”, rekao je patrijarh Irinej.

Nije se stideo da bude vodeničar, popravljač svoje obuće, popravljač alata, dodao je on i istakao da je poštovao ličnost svakog čoveka te da je svima persirao.

“Njegovu veličinu narod je osetio”, istakao je tada patrijarh Irinej.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Objektiv.rs)