Srbin koji je preživeo Jasenovac: U vozu smrti smo pevali Đurđevdan, kopali smo rake i za sebe! (FOTO) (VIDEO)

Žarko Vidović, ugledni istoričar umetnosti i likovni kritičar, otkrio je u jednom intervjuu sve strahote koje je doživeo u logoru Jasenovac.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Te 1942. Žarku Vidoviću je bilo tek 20. godina. U to vreme je kao dobrovoljac već učestvovao u Aprilskom ratu 1941, a samo nekoliko meseci kasnije bio uhapšen u Sarajevu. Od tada je bio u zatvoru – prvo nemačkom, pa zatim ustaškom. Tako se, tog Đurđevdana i obreo u "vozu smrti" koji je krenuo ka Jasenovcu.

- Izveli su nas iz zatvorskih ćelija u ranu zoru. Pamtim, bilo je ledeno jutro, a ustaše su komentarisale da su Srbima pripremili "Đurđevdanski uranak". Sve su nas potrpali u vagone i krenuli smo – ispričao je za Dnevno.rs profesor Žarko Vidović i dodaje da je upravo tada neko i zapevao, kasnije legendarnu pesmu "Đurđevdan".

Vagoni su uskoro bili zatvoreni, a zatvorenici su se našli zaključani, bez vazduha i u potpunom mraku. U vagonima u koje je moglo da stane 40 ljudi, ustaše su ubacile i do 200 zatvorenika.

- Bili smo toliko sabijeni da niko nije mogao ni da se okrene. Ljudi su se onesvešćivali i umirali od iscrpljenosti, ali su i dalje stajali uspravno, stisnuti između ostalih - priča Vidović i dodaje da su u ovako neljudskim uslovima putovali danima.

Vučić na obeležavanju 75 godina od stradanja u Jasenovcu!

Bilans je na kraju bio poražavajući. Od 3.000 zatvorenika koliko je krenulo iz Sarajeva, do logora je stiglo oko 2.000. Svaki treći zarobljenik je umro – od gladi, iscrpljenosti, bolesti... A prvi pakao - Jasenovac, tek je čekao ispred njih.

Kako sam priznaje, Žarko Vidović je imao sreću, „ako se srećom može nazvati to“, što su baš istog dana kad i on, u zloglasni Jasenovac pristigli i članovi nacističke organizacije Tot koji su birali snažne i zdrave zatvorenike i odvodili ih na rad u Nemačku.

U Jasenovcu se umiralo od umora, gladi, žeđi i bolesti. Tamo nije bilo ljudi koji su mogli da stanu na noge, a kamoli da izvode teške radove koje su nacisti zahtevali. Tako sam, zajedno sa još nekoliko stotina snažnih logoraša, i ja izabran da idem u Norvešku u radni logor - seća se Žarko i dodaje da mu je ova okolnost skoro sigurno spasla život jer Jasenovac ne bi preživeo.

Ipak, pre nego što je stigao transport koji ga je odveo dalje, Žarko Vidović je stigao da vidi strahote ustaškog terora.

- I danas se jasno sećam tih užasa. Mi smo, kao određeni za transport za Norvešku bili smešteni u posebne barake, ali smo mogli da vidimo naše sugrađane, prijatelje, rođake, kako skončavaju u najvećim mukama. Svaki dan je neko umirao - u Jasenovcu se radio isključivo grobarski posao, a kopao si rake za koje si znao da ćeš i sam u njima završiti – istakao Vidović.

Nisu to bili ni partizani, ni četnici, ni komunisti, ni monarhisti, tvrdi on.