DR JANKOVIĆ NAJAVIO NEMAČKI MODEL: Evo šta ovo znači za Srbiju

Imunolog i član Kriznog štaba dr Srđa Janković ponovo je napomenuo da je svaka preventivna mera blaže od virusa, te da ne sme biti propusta u sprovođenju onih koje su trenutno na snazi, "inače nam nove mere neće pomoći".

On je, u gostovanju na televiziji "N1", istakao da se pooštravanje mera razmatra u smislu toga da se smanji dozvoljeni broj okupljenih na otvoreno prostoru, kao i skraćivanje rada ugostiteljskih objekata.

- Razmatramo skraćivanje radnog vremena kafića i restorana jer je u večernjim satima veći rizik. I preko dana, kada restorani rade, mora da se drži distanca. Ako osobe nisu članovi istog domaćinstva, dozvoljeno je najviše dve osobe za istim stolom. Mora da se drži distanca od dva metra i nose maske kako u zatvorenom, tako i na otvorenom prostoru. Iako nošenje maski na otvorenom još nije zakonski kažnjivo, preporuka je da se ona nosi svuda gde može da dođe do međuljudskog kontakta - objašnjava dr Janković.

Ovaj imunolog ističe da kažnjavanje ne treba da bude u žiži interesovanja, već da podizanjem svesti treba dostići poštovanje mera, a li da izmene zakona svakako utiču na to da se bolje sankcioniše nenošenje maski.

- Medicinski deo Kriznog štaba predlaže da dođe do oročenog pooštravanja mera. To bi nam donelo olakšanje jer oštrije mere mogu da nam pomognu da se situacij poboljša - dodaje Janković.

Produženje raspusta je opcija

Zatvaranje svih škola i prelazak na onlajn nastavu, nije cilj Kriznog štaba, a lekari koji su njegov deo saglasno ističu da je dobro da deca što duže pohađaju nastavu jer je to važno za socijalizaciju i psihološki aspekt zdravlja dece.

- Parcijalno prebacujemo decu na onlajn nastavu i to se pokazalo kao uspešan model. Upravo je Nemačka prikazala uspešno taj model. Zasad nema odluka o produžavanju raspusta, ali to jeste opcija. Možda se ne odlučimo na to, već uradimo trijažu u kojim školama je došlo do rizika i te škole prelaze na onlajn nastavu da bi u drugim deca mogla da slušaju nastavu u školi, kako bismo izbegli dugoročne posledice po obrazovanje i razvoj dece - objašnjava Janković.

On ističe da je psihološki aspekt dokaz da pandemija indirektno šteti društvu, te da su zato na raspolaganju školski kadar i školski psiholozi.

- Pored ugrožavanja ljudskih života i zdravstvenog sistema, indirektni efekti pandemije su u svim slojevima društva, Kako bismo to sprečili, moramo da stavimo epidemiju pod kontrolu - dodaje.

Kada je u pitanju situacija u regionu, Janković kaže da ona "testira solidarnost od lokalne zajednice do međudržavnih nivoa", te da bez saradnje nema rešenja problema, a da je najbolji posrednik za saranju među državama SZO, koji bi trebalo da daje savete, a da ih države pretoče u praksu "kako bi bilo više sinergije na nivou država".

"Shvatite ozbiljnost situacije"

On ističe da, ako se donesu odredbe o pooštravanju mera, "one moraju da se sprovode na adekvatan način, inače nam neće mnogo pomoći".

- Ozbiljnost situacije treba da shvate svi, ne samo građani. Stručnjaci treba da daju savete zasnovane na racionalnoj proceni. Svako ko ima neku nadležnost mora da učini ono što je u granicama njegove moći - napominje imunolog.

Kada je u pitanju odnos medicinskog i političkog dela Kriznog štaba, Janković objašnjava da "u ovom trenutku moramo da dovedemo u ravnotežu dugoročnu potrebu da se životni tokovi, uključujući ekonomiju, ne uguše, a da sprečimo da zdravstveni sistem bude doveden na ivicu funkcionisanja".

- Prilagođavamo mere situaciji. Da smo malo doslednije sprovodili mere od septembra do sada, situacija ne bi bila ovoliko nepovoljna. Moramo da učinimo sve da razumemo, ali i rešimo problem - ističe dr Janković i dodaje da, kao lekar koji ima savetodavnu ulogu, nije dopreo do svih sa argumentima zašto se mere moraju sprovesti.

On je istakao da poređenje epidemije sa ratnim stanjem ima smisla jer "u epidemiji i u ratu umiru ljudi".

- Kada tako shvatimo, kada opšte dobro prevlada nad svim drugim, svi zajedno možemo nešto da učinimo i pstaje manje verovatno da će biti čitavih segmenata društva koji ignorišu problem ili se ne pridržavaju mera - dodaje dr Janković.

Kolika je efikasnost mera?

Kako kaže dr Janković, rađene su procene za prvi talas epidemije i dokazano je da je broj obolelih bez preventivnih mera mogao da bude i do 10 puta viši, ali da je drugi talas drugačiji jer nije bilo rigoroznih mera i činioci su isprepletani sa drugim faktorima koji utiču na epidemiju.

- Preti nam izmcanje kontrole, zasad u Beogradu, ali potencijalno i u celoj zemlji može da postoji više izgleda za širenje virusa jer imate veliki broj zaraženih u kratkom vremenskom periodu, a da ne spominjemo superprenošenje na okupljanjima. Što više suzbijamo pandemiju biće nam lakše, i obrnuto. Zato se nadamo da možemo da uradimo što više - kaže Janković.

On dodaje da "nemamo ozbiljnu alternativu" jer prepuštanje situacije prirodnom toku nije rešenje, ali, kako kaže, "ni zaključavanje nije rešenje".

- Proletos je to bilo u redu jer nismo znali kolika je dugoročnost virusa. Sada smo svesni da će ovo dugo trajati. Inicijalni talas smo rešili i to nam je opipljiv uspeh. Tada nismo znali da će doči do više malih talasamo rešili to nam je opipljiv nesporan uspeh, nismo znali da će doći do više malih talasa - objašnjava on.

Kao pozitivan model sprovođenja mera u svetu, Janković navodi Kinu, ali ističe da je "zaključavanje celih gradova visoka cena" i da je to van Kine teško primenljivo.

- Zaključavanje jeste opcija, ali daleka. Medicinski deo kriznog štava predlaže postepeno pooštravanje mera, smo u ovom trenutku dovoljno daleko od opcije zaključavanja, da je ni ne razmatramo. To nije deo sadašnjeg procesa analize i odlučivanja - dodaje.

"Vakcina je manje rizična od virusa"

Janković kaže da u Srbiji dolazi u obzir svaka vakcina za koju se dokaže da je bezbedna, ali da trenutno prednjači Fajzerova koja je na sredini treće faze ispitivanja jer "modeli pokazuju da je njena efikasnost 90 odsto".

- Ipak treba sačekati još ispitivanja jer je ona trenutno testirana na malom broju ljudi. Srbija, za početak, može da nabavi deo doza i vakcinu bi građani primali po prioritetima i po oznovi izloženosti. Dakle, prvi bi vakciu dobili zdravstveni radnici, vojska, policija, oni kojji su na prvom udaru, kao i rizične grupe po životnoj dobi i po pridruženim oboljenjima - kaže Janković.

Kako ističe, ne bi govorio o obaveznosti vakcine, ali je cilj da stanovništvo primi vakcinu bez prinude i nametanja, te da "ne smemo da dozvolimo da imamo dovoljan broj vakcina, a da se vakcinacija ne primeni zbog opiranja".

- Taj stav nema veze sa naukom i činjenicama. Ljudi treba da razumeju zašto je vakcinacija obavezna i neće biti primenjena ako nije delotvorna i bezbedna. Ona je daleko manje rizična od virusa i njena neželjena dejstva su toliko bespredmeta u poređenju sa njim. Ona je spasla najveći broj ljudskih života u odnosu na najveći deo ostatka medicine zajedno napominje imunolog.

Trajanje prirodnog, pa i vakcionog, imuniteta ostaje nepoznanica. Ako je imunitet višegodišnji, postoji šansa da će se pandemija okončati jer će virus nestati ili se najverovatnije utopiti u pozadinu drutgih sličnih virusa i neće moći da nam naudi.

- Vakcinacija može da nam pomogne u pobedi nad virusom. Koliko god se nadao da će studije pokazati da će vakcine biti delotvorne i bezbedne, naglasio bih da će preventivne mere, uključujući i najprostije, poput nošenja maski, distance, izbegavanja okupljanja i higijene ruku mnogo pomoći. Na tom ispitu pokazujemo solidarnost racionalnost ili svest. Ovo je veliki ispit kolektivne racionalnosti i solidarnosti - kaže dr Janković.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)