Niški doktor o tome zašto OBOLELI OD KORONE NE ČUJU VISOKE TONOVE i kako su došli do ovog otkrića

Osim problema sa čulima mirisa i ukusa, oboleli od korona virusa mogu imati i oštećenje sluha tako da ne mogu da čuju visoke tonove, pokazalo je opsežno ispitivanje koje su među prvima u svetu sproveli stručnjaci Klinike za uvo, grlo i nos Kliničkog centra u Nišu.

Ispitivanja sluha kod kovid-19 pacijenata sprovedena su u takozvanoj crvenoj zoni, sa srednje teškim i teškim pacijentima obolelim od ove opasne zarazne bolesti, a rezultati su potvrdili slutnje niških lekara.

- Još na početku pandemije stizali su podaci iz Kine da kovid-19 u kontaktu sa nosnom sluzokožom dovodi do gubitka čula mirisa, a nakon toga i iz Italije, da dolazi i do poremećaja čula ukusa. Odlučili smo zato na kolegijumu ORL klinike da ispitamo da li je i slušni živac moguća meta napada kovid-19, jer ako oštećuje čulo mirisa i ukusa, bilo nam je logično da proverimo i ovo. Nekoliko nedelja je trajalo ispitivanje u crvenoj zoni kovid bolnice. Uneli smo audiometar, ispitali oko 100 srednje teških i teških pacijenata i naišli na prisustvo senzorineulnog oštećenja sluha kod skoro 50 odsto slučajeva. Dokazan je blagi do srednji pad sluha na visokim frekvencijama od 4.000 i 8.000 herca. To pacijentu značajno ne remeti sluh u govornoj fazi, ali narušava jedan kvalitetan sluh jer na tim visokim tonovima ti pacijenti imaju insuficijenciju. Oni ne mogu praktično da čuju visoke tonove - objašnjava za "Blic" direktor ORL klinike prof. dr Dušan Milisavljević.

On navodi da je patogeneza oštećenja sluha kod kovida-19 još uvek pod znakom pitanja, ali da se proveravaju dve teorije.

- Prva je da do oštećenja sluha dolazi usled nedostatka kiseonika u unutrašnjem uvu i u tom auditornom sistemu, s obzirom na to da se virus vezuje za hemoglobin i eritrociti ne mogu do unutrašnjeg uva i do mozga da donesu dovoljnu količinu kiseonika. S obzirom na to da je dokazano da se pri Covid-19 stvaraju mikrotrombovi, druga teorija je da postoji mogućnost da se neki mali mikrotromb otkači i dođe do unutrašnjeg uva što može da smanji prokrvljenost i ishranu slušnog živca i tako dovede do tog blagog pada sluha. To su dve teorije koje mi razmatramo. Isključili smo ototoskičnost lekova jer naši pacijenti nisu bili na izraženoj ototoksičnoj terapiji. U drugom talasu su pacijenti slabo primali hlorokin i hidroksi-hlorokin, koji su potencijalno ototoksični, tako da smo isključili mogućnost da je taj lek mogao da dovede do pada sluha - ističe prof. dr Milisavljević.

Uskoro u primeni terapija

Milisavljević kaže da će u drugoj fazi ispitivanja u fokusu biti primena adekvatne terapije za oštećenje sluha kod kovid-19 pacijenata.

- Pozivamo sve građane koji su preležali koronu, a imaju zujanje u ušima i poremećaj čula sluha da se jave ORL klinici u Nišu kako bismo uradili kontrolnu proveru sluha i kako bismo počeli jedan vid terapije koji je usmeren ka unutrašnjem uvu i slušnom živcu. U većini slučajeva, mogu slobodno reći i u dve trećine, sluh se posle nekoliko nedelja od izlaska iz kovid bolnice kod blagih formi pada sluha normalizovao spontano. Tome je doprinela i terapija kortiko preparatima koji se kovid pacijentima daju u velikim dozama. Sigurno je to imalo jedan pozitivan efekat i na čulo sluha i na slušni živac jer i našu terapiju za čulo sluha mi baziramo na kortikoterapiji koja ima efekat smanjenja otoka u unutrašnjem uvu. On se javlja u nekoliko delova unutrašnjeg uva, a ova terapija svakako može da dovede do smanjenja tog otoka - kaže prof. dr Milisavljević za "Blic".

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic.rs)