DIREKTORKA BATUTA OTKRILA DA 50 ODSTO LJUDI OVAJ SIMTOM NAVODI KAO PRVI: I dalje nam nije jasno kako je to moguće

Više od 50 odsto građana sa sumnjom na kovid koji dođu u Institut Batut na PCR testiranje kao prvi simtpom infekcije navode gubitak čula ukusa i mirisa, saopštila je direktorka ove ustanove Verica Jovanović.

"Pacijenti treba da znaju da dugo traje oporavak i pojedini ukusi i mirisi duže čekaju na regeneraciju. To je neprijatno za pacijente, stvara dodatnu nervozu", dodala je Verica Jovanović, prenosi Tanjug.

Apelovala je na sve da nose maske u zatvorenom prostoru i to pravilno - pokrivanjem usta i nosa kao i da redovno provetravaju prostorije.

Direktorka Batuta istakla je da je svakodevni porast zaraženih znak da je epidemiološka situacija u našoj zemlji i dalje nestabilna i da se može očekivati dalji skok obolelih, što se može sprečiti pridržavanjem mera - nošenjem maski, izbegavanjem okupljanja i držanjem distance.

Kada je u pitanju simptom koji kao prvi navodi veliki broj ljudi u Srbiji, on se istražuje mesecima.

Svetska zdravstvena organizacija uvrstila je 11. maja gubitak čula ukusa i mirisa u simptome virusa, a iz meseca u mesec pristizali su podaci o broju ljudi koje muči ovaj problem. Tako se u aprilu dr Kler Hopinks, predsednica Britanskog rinološkog društva, priključila istraživanju Kraljevskog koledža u Londonu koji putem mobilne aplikacije prati simptome kovida-19. Izjavila je da je istraživanje pokazalo da je od 400 hiljada iz Velike Britanije kod kojih se 24. i 29. marta javio jedan ili više simptoma, 18 odsto njih izgubilo čulo mirisa i ukusa, a 10, 5 procenata imalo je groznicu.

Dr Hopinks se javio veliki broj ljudi sa anosimijom kako bi podelio iskustva. Data im je preporuka da se samoizoluju. Javilo joj se i 20 lekara koji su rekli da su poput nje izgubili čula.

Dr Hopinks je napravila i anketu sa 2. 500 ljudi koji su iznenada izgubili čulo mirisa. Oko 50 odsto njih je reklo da oseća poboljšanje. Posle nedelju dana, dve trećine rekle su da se čulo vraća. Preporučila im je da ako se stanje nastavi, jave za dodatne preglede.

Kako se pogoršanje najčešće javlja osmog do 12. dana nakon prvih simptoma, dr Hopinks je rekla da bi nakon 14 dana mogli da se uvedu steroidi, ali samo nakon što nauka dokaže njihovu efikasnot i bezbednost. Ona i Robert Magner, direktor Univerzitetskog centra za ukus i miris na Floridi, preporučili su trening mirisa kod kuće - koji se sastoji od mirisanja bezbednih stvari, kako bi se aktivirali oflaktorni receptori, deo nosne šupljine koji najčešće oštećuje korona virus.

"Znamo da se receptori korona virusa, ACE2 receptori, u velikoj količini nalaze u sluznici nosa, pa omogućavaju virusu da se pripoji uz nos i uzrokuje oštećenja oflaktornih receptora", rekla je dr Hopinks.

A čulo mirisa treba trenirati dva puta dnevno, ujutru i uveče, preporuka je "Petog čula" , humanitarnog društva u Britaniji za pomoć osobama sa anosimijom. Magner je savetovao da se za treninge koriste biljna ulja, šampon, limunov sok ili esencijalna ulja. Dovoljno je mirisati nešto od ovoga 10 sekundi.

U maju je doktorka Vivijen Li iz Ohaja, koja je mesecima izveštavala o novim saznanjima o kovidu-19 na Tviteru, objasnila je na ovoj mreži da je jedan 27-godišnjak ostao bez simptoma četiri dana nakon što je testiran pozitivno razvio - kod njega se javila anosmija (gubitak mirisa) i ageuzija (gubitak ukusa).

"MRI je pokazao otok olfaktivnog bulbusa. Na slikama se vidi kako izgleda posle sedam i posle 24 dana od dijagnoze. Reč je o bilateralnom edemu olfaktivnog bulbusa koji je povezan sa kovidom-19", napisala je.

Pojašnjenja radi, olfaktorni ili mirisni bulbus zadužen je za primanje mirisa, dug je oko 1. 2 centimetra i debljine jedan centimetar. Nalazi se negde između očiju, takoreći na sredini glave.

U avgustu se pisalo sledeće: gubitak čula ukusa i mirisa kod pacijenata sa kovidom-19 daleko je ozbiljniji od gubitaka ovih osećaja kod prehlađenih osoba, zbog uticaja koji korona ima na mozak i nervni sistem, saopštili su britanski naučnici.

Kako je objasnio Karl Filpot iz Narvika u Norveškoj, poznato je da je kovid drugačiji od ostalih respiratornih infekcija i da izaziva jaku imunološku reakciju organizma. Zato je on i očekivao da će gubitak čula ukusa i mirisa kod novog soja korone i prehlede biti drugačiji.

U novom istraživanju učestvovalo je 10 osoba sa kovidom, 10 prehlađenih osoba i 10 zdravih učesnika koji su bili kontrolna grupa, pisao je "Si-en-en".

Otkrilo se da su čula kod prve grupe znatno slabija u odnosu na ostale dve kao i da njeni članovi dosta slabije razlikuju slatke i gorke ukuse. Ovo poslednje je naročito važno jer ovi ukusi imaju vezu sa urođenim imunitetom.

Filpot je napomenuo da su potrebna nova istraživanja kako bi se dokazala veza virusa i ovih ukusa, ali je istakao da gubitak čula kod kovid pacijenata nije samo ozbiljniji već i izazvan drugačijim mehanizmom u sistemu mirisa. Pored toga, oni doživljavaju direktan, a ne indirektan gubitak čula koji se ispoljava kao slabljenje čula karakteristično za prehladu. Naučnici pretpostavljaju da i upala koju kovid izaziva može da poremeti čula ukusa, ali i da deluje na deo mozga koji je povezan za ovim osećajem.

Članovi svih grupa rekli su da su im se čula vremenom poboljšala, ali je samo 30 odsto kovid pacijenata prijavilo potpuni oporavak čula mirisa i ukusa.

Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti uvrstili su gubitak osećaja za miris i ukus u nove simptome korone koji se kod blagih slučajeva mogu javiti na početku bolesti.

Zna se sada se gubitak čula mirisa i ukusa može javiti i kao posledica dugog kovida, o čemu svedoče iskustva pacijenata.

Nadu da će se saznati zašto se javlja ovaj problem dobela je studija objavljena 27. oktobra u kojoj se objašnjava koje ćelije u ustima su najpodložnije zarazi korona virusom.

Naučnici su dokazali da su ćelije pljuvačnih žlezda, jezika i krajnika imaju najviše RNK povezane sa proteinima potrebnim koroni da inficira ćelije, preneo je "livescience.com".

Tokom istraživanja naučnici su analizirali pljuvačku pacijenata sa kovidom-19 i otkrili su sledeće: što su više virusa u njoj pronašli, postojala je veća verovatnoća da pacijent izgubi čulo ukusa i mirisa (bio je to jedan od simtpoma), iako je pljuvačka nekoliko asimptomatskih ljudi, takođe, sadržala zaražene ćelije.

Teoretski, infekcija koronom može da izazove promene u proizvodnji ili kvalitetu pljuvačke, doprinoseći gubitku čula ukusa.

Predstoje nova istraživanja.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Žena.blic.rs)