SRBIN JE PITAO GDE MOŽE DA KUPI BUNDEVU ZA NOĆ VEŠTICA: Odmah je usledio KRVAVI HALLOWEEN pokolj! TERALI GA U CRKVU

Pred nama je Noć veštica, a Srbija je kao i uvek podeljena oko ovog praznika. Jedni smatraju da je ovo dobar način zabave i ispoljavanja kreativnosti, dok drugi tvrde da ovo nije pravoslavni praznik, te da je ideja uzeta od praznika koji se zove Bele poklade.

Poklade su narodni praznik rasprostranjen u Evropi i Americi. Njegovi koreni su paganski i vezani za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća.

Poklade se obično smatraju za vreme neobuzdanog uživanja u hrani, piću i proslavama pod maskama, poznatim kao karneval, koji se proslavlja nekoliko puta godišnje - 11. februar, 18. februar, 2. i 3. jun i 27. novembar.

Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri. Na Bele poklade je postojao običaj da se gata, naročito pomoću jaja.

Kao i svake godine, ljudi na društvenom mrežama ulaze u različite polemike kada je u pitanju Noć veštica, a tako je bilo i ove. Nakon što je jedan tviteraš pitao gde da kupi bundevu da napravi svetiljku za 1. novembar, usledili su različti komentari.

I tako dok su neki želeli da obeleže 31. oktobar, drugi su stava da je za njih crkva jedini lek.

Podesećmo, na Kosovu se po selima maskiraju i igraju igru koja se zove "mačka". U Podrinju se igraju "lubačke" i "pauka", i to samo mlađi dečaci, obučeni kao junaci, okićeni oružjem.

U Pčinji na taj dan naprave velike gomile slame na sred sela, i zapale ih. Ta vatra se naziva krleštica.

U takovskim selima se maskiraju u pripremljene maske od papira, koje nakite zubima od pasulja ili kukuruza, brkovima od vune. Obično po trojica obilaze kuće, igraju kolo, rvu se, govore izveštačeno i "plaše" malu decu, koja ciče od veselja kad ih ovi pojure. Kad se pokladari umore, sakupe se svi na jedno mesto, gde se igre i takmičenja nastavljaju.

Nekada se ova nedelja u srpskim selima oko Smedereva obeležavala prolaskom maskiranih povorki koje su pevale, dok bi ih seljani nekad darivali mesom, slaninom, kolačima, ali najčešće jajima. Učesnici povorke bi najčešće predstavljali vesele svatove koji pevaju uz smeh i šalu. To bi po pravilu bili seoski mladići, a ređe i devojke.

Slični običaji postoje među Srbima u Popovom polju u Hercegovini i u Vojvodini. Tamo sela obilaze povorke "mečkara", što su po licima nagaravljeni muškarci odeveni u stara i pocepana odela.

U Velikoj Plani predveče pale vatre od šaše, i samo za taj dan izgrade neku vrstu vrteške na kojoj momci vrte devojke.

Da li ćete vi obeležiti Noć veštica? Pišite nam u komentarima...

Bonus video:

(Espreso.co.rs)