OPREZ, SEKTE SE PREBACILE NA INTERNET: Poznati sektolog upozorava - OVO IM JE NOVA TAKTIKA!

Sektolog Slađan Mijaljević kaže da je proteklih 30 godina reakcija nadležnih na sekte bila blaga zbog čega su nas porazile, a broj sektologa sveo se na oko pet.

- Ne znam zašto u celoj državi niko ne želi da javno govori o tome, mora da se o tome govori javno, jer svugde u svetu, u svim normalnim državama, o tome se govori javno. Do 2014-15. godine se kod nas radilo slično kao u svetu, ali od tada je prestalo da se govori o tome. Promenili su se ljudi koji ne žele da govore na tu temu. Treba zaštititi građane od raznoraznih komercijalnih kultova, psihoterapeutskih učenja, destruktuvnih organizacija koje ljudima nanose zlo - kaže Mijaljević za Telegraf.

Postoji nekoliko praznina u samom sistemu koje ne mogu tako lako da se prevaziđu, smatra poznati sektolog.

U zadnjih desetak godina više od 85 odsto misionarskog delovanja je prešlo na društvene mreže. Ne ubacuju se više flajeri u poštanske sandučiće, ne drže predavanja, već razne sekte i organizacije kontaktiraju ljude vrlo lično i direktno, bez mogućnosti da neko sa strane može to da čuje i interveniše, već isključivo licem u lice.

- Nadležni prethodnih 30 godina ništa nisu uradili po tom pitanju, po pitanju zaštite svog stanovništva, a po pitanju omogućavanja rada raznim organizacijama maksimalno su im išli na ruku. Mnoge organizacije potpomognute su stranom diplomatijom, postoje ambasadori koji su se ozbiljno zalagali za priznanje nekih sektnih organizacija - smatra Mijaljević.

Pri Patrijaršiji SPC je pre dve godine osnovan Odbor za zaštitu od sektnog delovanja, ali nije zaživeo još uvek, makar ne javno. Stižu im dopisi građana i vernika, ali oni to ne iznose u javnost već odgovaraju samo onome ko im se javi.

Do 2010. godine je po novom Zakonu o crkvama i verskim zajednicama registrovano desetak novih verskih organizacija, a do 2014. još četiri, pet.

- Njihovih vernika ovde nema ili nije bilo dok se one nisu registrovale, ukoliko se neko nije doselio ili zalutao ovde, one nisu tradicionalne. Tu možemo da ubrojimo Jehovine svedoke, subotare, pentakostalce, metodiste, Afričku crkvu božiju... - kaže Mijaljević.

- To je jedan vid smanjenja organizacija sektnog tipa, drugi je prelazak na društvene mreže, a treći je stabilizacija situacije u političko-ekonomskom smislu, nije više toliko turbulentno, nema inflacije, ratova, pa slabi interesovanje za traženje i nuđenje raznoraznih pomoći kojima bi se neko zarobio - navodi sektolog.

Prema rečima našeg sagovornika, ne postoji nijedna institucija koja bi mogla da kaže koliko ima verskih organizacija i njihovih "vernika" u Srbiji.

- Ali broj vernika svakako raste, na svakom popisu ih ima sve više i više. Pretpostavljam da adventista-subotara i Jehovinih svedoka ima najviše, jer rade po principu da u svakom mestu naprave svoju bogomolju - smatra Mijaljević.

Siguran znak, kaže sektolog, da je neko ušao u sektu je promena ponašanja, ali ne samo to.

- Nešto se novo desilo sa osobom, izbegava kontakte u porodici, priča ovo ili ono, neće da razgovara kao što je ranije razgovarala, zatvara se u sebe, u sobu, primete se neke spoljne manifestacije, roditelji, prijatelji neko blizak pita o čemu se radi, ali oni ne pričaju, jer su upali u mašinu, a mašina je takva da vas odaljavaju od vaših bližnjih, bukvalno vas iseljavaju na pusto ostrvo, a do pustog ostrva može da dođe samo neko od sektinih misionara - navodi sektolog.

Na jednom od svetskih kongresa psihologije i psihijatrije 2003. godine proglašen je novi oblik zavisnosti "sindrom sekte i kulta".

- Pravi se psiho-profil žrtve, zatim se pravi grupa od drugova, rođaka. Nijedna žrtva u početku apsolutno ne želi da sarađuje, a naše je da je navedemo na to. Sektolog nikad ne radi sam, nego u timu. Kad ih izvodite iz nečega, morate da ih zakačite za nešto, dok ne dođe u situaciju da može samostalno da razmišlja. Sekte prilaze na prevaran način, pa se žrtvama nudi nešto pod velom neke maske. Vremenom im se "ispira mozak" u smislu da odbacuju sve tradicionalno i ono što ih vezuje za sredinu u kojoj žive - otkriva Mijaljević.

- Žrtva tada ostaje otvorena i nezaštićena i onda je mnogo lakše ubede u to učenje i u početku to nije ništa strašno, ali vremenom dovodi do narušavanja zdravlja, psihičkog i fizičkog. Određenoj organizaciji ih privuče "šarenilo". U početku se svima prilazi sa stanovišta opšteg učenja, ali se kasnije svakome pristupa na određeni individualni način...

I nema pravila, bilo koja uzrasna i socijalna kategorija, ukoliko je interesantna, može biti vrbovana.

Kako kaže, na stranu stotine i stotine ljudi koje su izvukli, bilo je, za proteklih 30 godina, koliko se Mijaljević bavi sektama, desetak njih kojima nisu uspeli da pomognu.

- Teže mi je zbog onih desetak koje nismo uspeli da spasimo, to su strahoviti porazi. Najlošije se osećam kad nisam uspeo da pomognem, pa dođe do samoubistva, to se desilo pre sedam, osam godina i ne prođe tri, četiri dana da se ne setim njega, osetim veliku tugu - kaže Mijaljević.

"Nema bogomolje bez nevolje", kaže Mijaljević, mi tek kad nas nešto "udari po glavi", setimo se Boga, nemamo kulturu da na "obične" praznike i nedeljom idemo u crkvu, crkve se napune samo na velike praznike, što je pogrešno.

Na pitanje kako da se "odbranimo" od sekti i sami sebi pomognemo, Mijaljević kaže da ljudi moraju da budu informisani, da ne prihvataju zdravo za gotovo nova učenja, naročito ona koja im nude promenu života iz korena.

- U ovom životu ništa se ne dobija za džabe - smatra Mijaljević. - Znanje nas štiti, a neznanje može mnogo da nas košta.

U registru crkava i verskih zajednica koji se nalazi na sajtu Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, nalaze se, osim "tradicionalnih crkava koje na ovim prostorima imaju viševekovni kontinuitet", i Biblijski centar-Dobra vest, Crkva Golgota u Srbiji, Hrišćanska zajednica Logos, Harizmatska zajednica vere, Zavetna crkva Sion, Slobodna crkva Beograd, Hristova crkva braće, Crkva božja, Hrišćanska nazarenska verska zajednica, Hristova duhovna crkva, Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana...

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Telegraf.rs)