KO JE PRIMITIVAN, LJUDI IZ KAMENOG DOBA ILI MI? Žene u Srbiji pre 70 vekova NOSILE MINIĆE, diskriminacija NULA!

Dragan Janković, kustor Muzeja grada Beograda vodio nas je kroz arheološko nalazište u Vinči, gde se danas nalaze ostaci vinčanske kulture. Da su na obali Dunava, ljudi iz neolita stvorili pravu metropolu i jednu modernu civilizaciju, kakvu mi imamo danas, govori u prilog činjenica da su često putovali, da je svaka porodica živela u svojoj kući, a kada bi jedno dete odlučilo da se osamostali roditelji su mu pravili novi krov nad glavom.

Osim toga malo ko zna da je to vreme suštinske jednakosti, patrijarhata i matrijarhata nije bilo ni na vidiku, a što se tiče luksuznog života može se slobodno reći da su ljudi u neolitu živeli kao pravi hedonisti – nisu oskudevali ni u čemu.

„Oni su imali svoje potrebe, uživali su u životu i bili su jako srećni ljudi sa prepuno samopouzdanja. Nije postojalo takmičenje u društvu, od malena su učeni da zajedno rešavaju probleme. Pogledajte taj komfor da su oni u kući imali peć, izolaciju kakvu mi danas imamo. Imaju mekane lanene prostirke za spavanje na krevetu, ni u čemu nisu oskudevali. Takođe, možete da vidite da su imali i finu lanenu odeću na sebi “, objasnio nam je Janković i dodao da ako je komfor sam po sebi cilj to nije dobro, on treba da bude u službi nas.

LUKSUZAN ŽIVOT BEZ DOMINACIJE

Vinčanci su funkcionisali po principu da sve za šta im se javi potreba oni to i ostvare. Recimo, kada je došlo do promene klime i javila se potreba za laganom odećom, Vinčanci su iskoristili biljku lan, smislili su tehnologiju kako da od jedne biljke stvore konac, a od konca finu garderobu! Danas u vitrini muzeja možete da vidite figurinu žene koja na sebi ima kratku suknje i bluze na V izraz kakve danas nose žene na modnim pistama.

„Našli smo otiske tkanine na keramičkim posudama, mi smo te otiske dali na ekspertizu i radi se o izuzetnom tkanju, a zatim smo pronašli statuete koji na sebi već imaju suknje i bluze, očigledno im je bilopraktičnije. Ovde se vidi kako je tanka odeća. Figura žene koja sedi pokazuje nedvosmisleno ženu u kratkoj suknji iznad kolena to govori da su stvorili modu koju mi danas koristimo. Oni su bili čvrsto na zemlji, neopterećeni i slobodnog duha“, kazao nam je kustos.

Što se tiče podele na muški i ženski posao, u neolitu nema polne dominacije, nema patrijarhata, matrijarhata, to je vreme suštinske jednakosti. Takođe, na osnovu istraživanja može se reći da nije bilo ni podele kućnih poslova.

„Majka doji decu i ona je više vezana za decu i kuću i ako treba neko da putuje to neće sigurno biti majka, govorimo o prirodnim stvarima, a ne nametnutim. Oni slave majku kao simbol života, to je suština njihove filozofije življenja - slave život“, objasnio nam je Janković.

VINČA JE POSTAO KAPITALNI PROJEKAT ZA SRBIJU

Srpski arheolozi nedavno su počeli sa sanacijom terena na arheološkom nalazištu u Vinči gde je klizište preti da ugrozi ovo dragoceno područje.

„Krajem 2018. godine rađen je plan posebne namene za arheološko nalazište u Vinči i on nam je otvorio vrata. Prvo se radi sanacija klizišta, a zatim kreće kopanje do geoloških slojeva, gradiće se zgrada Muzeja, tako da ćemo mi u narednih 5,6 godina imati jedan arheološki park, sa jednom kompletnom infrastrukturom. Godišnje smo imali 10.000 posetilaca, a sa ovim se nadam i broju od 100.000 ljudi“, rekao nam je Dragan Janković, kustor Muzeja grada Beograda i čovek koji vinčansku kulturu drži u malom prstu.

Obilazeći areheološko nalazište naišli smo i na profesora Filozofskog fakulteta Nenada Tasića koji nam je ispričao kako je Srbija dospela na listu zemalja koje su dobile američku donaciju za sanaciju, ali i šta su naši arheolozi našli iskopavanjem nalazišta.

„Trenutno smo u procesu sanacije, mi smo tu da raščistimo stvari, skinuli smo još prošle godine 95 pokojnika, ovde je bilo srpsko groblje i tom prilikom smo otkrili dve vinčanske kuće koje ćemo ove godine da istražimo kako ne bi pretrpele štetu od mašina. Kada završimo to mi ćemo taj deo terena konzervirati, da bi mašine mogle da se popnu gore, poenta je u tome da treba da se izbuši 15 rupa armiranog betona da bi se klizište umirilo. Mi smo sada u predaktivnosti, ceo taj proekat će nam omogućiti da možemo bezbedno da iskopavamo i spasemo ovaj deo koji još nije skliznuo“, rekao nam je Tasić i dodao:

„Ceo projekat sanacije je zapravo moguć zato što smo dobili nagradu na konkursu američke ambasade, mi smo jedini u deset država koji smo dobili nagradu i to pet puta veću od one koja se inače daje. To je fond za očuvanje kulturne baštine, a konkurs je raspisan na nivou celog sveta. Pri tome, Vlada Srbije je obezbedila adekvatan fond i zahvaljujući tome uspevamo da radimo. Vinča je postao kapitalni projekat za Srbiju“, kaže profesor.

KRAJ VINČANSKE KULTURE

Tokom većeg dela vinčanske kultura naselja su građana na otvorenom prostoru bez ikakvih odbranbenih mehanizama, u zadnjih 100 godina trajanja te kulture naselja se izmeštaju na uzvišenja i nažalost jedan srećan i miran život uništen je preko noći.

„Kada su počeli ratovi nametnut je novi sistem vrednosti, rat i pljačka postaju privredne grane, nekima čak i glavne. Oni nisu mogli da prihvate nešto što je negiralo njih same, i zato se ta civilizacija gasi, vrlo brzo, par stotina godina i gotovo. Tu se postavlja pitanje odakle ti ratovi? Očigledno je da je došlo do krize, recimo krenula je metalurgija, došlo je do promene klime, ta kriza se očigledno odužila, ako se oduži ona se i produbi. Očigledno je da u tim kriznim vremenima, oni koji su hteli da žive od tuđeg rada nametnuli su svoj vrednosni sistem. To što je stizalo nije bilo progresivno, već regresivno. Oni su bili ti koji su bili progresivni i težili ka novom vremenu, ali taj vrednosni sistem koji im je nametnut je bio regresivan.. Nisu bili spremni da prihvate vrednosni sistem koj je bio korak unazad“, zaključuje Dragan Janković.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)