DR ANA GLIGIĆ OTKRIVA: Jednu stvar u vezi sa korona virusom DO SADA NISMO ČULI, tiče se IMUNITETA

Laboratorije širom sveta analiziraju dejstvo vakcina protiv korona virusa, od onih u Kini, Velikoj Britaniji, Japanu, Americi, dok je Rusija još u avgustu registrovala ovu vrstu zaštite protiv kovida.

- Te vakcine imaju cilj da zaustave epidemiju, imunitet koji daju ne traje dugo, kao što je to slučaj i sa vakcinom protiv gripa. Da li te vakcine ubalažavaju kliničku sliku obolelih, menjaju dejstvo virusa, ne znamo - komentariše dr Ana Gligić i objašnjava šta bi bilo bolje rešenje:

- Da imamo vremena, trebalo bi napraviti pravu vakcinu od samog virusa, koji se prethodno oslabi, odnosno umrtvi u laboratoriji i takva vakcina pruža doživotni imunitet.

Vakcine o kojima se uveliko izveštava predstavljaju trenutno rešenje, a zbog nedostatka vremena i neophodnosti da se pandemija korona virusa zaustavi, može se reći i da su najbolje moguće rešenje.

Korona skoro pa iz dana u dan ispoljava nova dejstva, a pitanje imuniteta na nju svakako je jedno od ključnih u borbi protiv kovida.

- Imali smo slučajeva da osobe koje su preležale koronu nemaju imunitet na virus. To sigurno znači da se virus promenio, da više nije isti odnosno da postoji više korona - napominje dr Gligić.

Virus je, prema rečima našeg virusologa koji se 1972. kao direktorka "Torlaka" susrela sa epidemijom variola vere, ispoljio nesvakidašnja svojstva do sada nezabeležena u epidemiologiji pa se pokazalo da može da opstane u spoljašnoj sredini, van ljudskog organizma.

- Virus je i u suvom stanju aktivan, ukoliko dođe do sluzokože nosa, prenosi se. Vremenom su se, inače, menjali načini prenošenja korone pa se sada može reći da se prenosi kapljično, sa više podtipova (oslobađanjem kapljica kašljanjem, kijanjem, govorom odnosno preko vazduha i dodirivanjem kontaminiranih površina) - objašnjava dr Gligić.

Navodi da se na početku pretpostavljalo da će virus koji je nesumnjivo prirodnog porekla oslabiti nakon prenosa sa čoveka na čoveka, ali se to nije nedostajalo.

Ono što nedostaje u istraživanju jeste proučavanja virusa na više pasaža u familiji ili društvu. Na primer, sa sina na oca pa na unuke što je takozvani međugeneracijski prenos koji se, u slučaju korone, nije dovoljno pratio.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Srbijadanas.com)