Njen sin je sebi oduzeo život, jer su ga vršnjaci maltretirali: Zašto baš ja, zašto baš moje dete?

Njen mejl zatrpan je porukama ljudi koji prolaze kroz slučajeve nasilja i koje ona ohrabruje da istupaju javno, iako to sa sobom nosi ogroman teret. Ona to zna najbolje.

- Žao mi je što veći deo poruka koje dobijamo gotovo svakodnevno ne mogu javno da objavim, pre svega zbog zaštite privatnosti osoba koje nam pišu i traže pomoć - objašnjava Dragana za Espreso i dodaje da pored vršnjačkog, dobija poruke i o porodičnom nasilju.

- Naš inboks je knjiga teških, tužnih, tragičnih životnih priča, teško mi je i da govorim o tome, ali me uglavnom u prvih par rečenica čitanja obuzima bes. Najekstremniji slučaj koji pamtim je dogovor zaposlenih u jednoj školi da zabrane dolazak detetu u školu koje je u programu inkluzivnog obrazovanja.

Poslednji slučaj koji je potresao Srbiju je slučaj dečaka iz Kladova. On se obratio javnosti da ga zaštiti od nasilnog oca, a Dragana je i ovaj put pritekla u pomoć:

- Priča dece iz Kladova je iziskivala veliki napor i nije završena.Takvu sudbinu ne zaslužuje nijedno živo biće, a još je i dete. Jako sam osetljiva na decu bez jednog ili oba roditelja, još strašnije je kad vas i taj jedan zlostavlja.To je jedan od razloga zašto sam reagovala. Drugi, treći i ostali razlozi su što sam osetila strah i beznađe u njihovim očima, zato sto je dečak zatražio pomoć javno, zato što je već pokušao suicid, a to se u literaturi smatra POZIVOM U POMOĆ.

Dragana je vaspitačica u jednom niškom vrtiću, ima dve ćerkice i skladan brak, ali je proteklih meseci i te kako na usluzi celoj Srbiji:

- Pomažem zato što tako osećam i zato što sam sebe ubedila da je svaka moja pobeda, pobeda kojom činim dobro mom Aleksi. Šta god uradim ili krenem da radim, radim s njegovim osmehom u očima.