U BANATU SE I DANAS PREPRIČAVA ZLO KOJE SE TAMO DESILO: MLADIĆ je TRČAO prema kuli, a BESNI PSI su ga stizali...

U Ečkoj, u parku ispred dvorca Lazarevih, od ranog jutra je vrilo, jer su glumci, putujuće glumačke družine Jove Čizmića, spremali predstavu. Postavljali su improvizovanu binu kraj fontane. Tu će, prema dogovoru sa spahijom, boraviti i nekoliko večeri igrati predstavu. Pažnju spahijinih ćerki, posebno najmlađe, najviše je privukao mladi, lepuškasti glumac, a opasnost je primetio i otac.

Jermenski trgovac i vlastelin Lazar Lukač je na licitaciji 1781. godine u Temišvaru kupio pustaru Ečku, izgradio crkvu i osnovao naselje. "Kaštel" je podigao sin Agošton Lazar, a otvaranje je bilo spektakualarno! Svirao je Franc List, a među 300 zvanica je bio čuveni grof Esterfahi, najbogatiji vlastelin Ugarske.

Pomenuti vlastelin je, shvatajući kolikoje ćerka očarana glumcem, odmah posle predstave pozvao Jovu Čizmića, vođu trupe, isplatio novac i naredio da pokupe svoje stvari i odu sa imanja.

Besni vlastelin je pustio pse na glumca!

Trupa je otišla, ali je mladi glumac ostao. Krio se na imanju u gustoj šumi i sastajao sa lepom ćerkom. Jedne večeri ljubavnike je ugledao vlastelin i psutio pse na mladića. Glumac je trčao, ali uspeo je da pobegne do kule, preko puta zamka, gde su ga psi stigli i živog rastrgli. Devojka je dugo je bolovala i nikada se nije udala.

Bez obzira što niko ne pamti imena glumca i lepe ćerke, zloslutna kula i danas stoji preko puta kaštela. Tu se i danas okupljaju čopori pasa lutalica koji reže i teraju sve koji bi joj se približili, kao da još čuvaju dušu nesrećnog mladića.

Nesrećama u kaštelu tu nije kraj. Mihalj je bio mlađi Lukačev sin, ali svadljiv i ni približno uspešan kao brat Agošton. Živeli su zajedno na imanju, ali je Mihalj bio ljubomoran na brata. Jedne noći je iz čiste obesti, Mihalj je sa prijateljima došao u Ečku i ukrao nekoliko grla. Agošton je, da li greškom ili iz besa, ubio brata. Iako se pokajao, bratu podigao spomenik i telo preneo u porodičnu crkvu - bruka je ostala zauvek!

Treći sin je poginuo u dvoboju u dvorcu u Elemiru

Nije sreće imao ni treći sin Lukača Lazara. Janoš je, takođe, umro nesrećnom, ali romantičnom smrću. Naime, Janoš se borio za čast dame, u u dvorcu kraj Elemira, i stradao je u dvoboju. Ni ovaj dvorac nije posle toga video srećne dane, već je propadao i banke su odnosile ciglu po ciglu na ime dugova...

Lovački dvorac je tokom celog 19. veka bio stecište austrougarske aristrokratije koja je ovde dolazila da se lovi, da se zabavlja, pije... Među gostima je bio i sam Franc Ferdinand. Poslednji put, samo dva dana uoči ubistva u Sarajevu, 28. juna 1914. godine. Ovde se i tajno oženio, a brak je sklopio u obližnjoj katoličkoj crkvi, zadužbini Lazarevih.

Franc Ferdinand je ovde boravio dva dana pre ubistva u Sarajevu.

Pre Franca Ferdinanda ovde je dolazio i Rudolf, sin Franje Josifa koji se kasnije obesio u dvorcu nedaleko od Beča. Posle Franca Ferdinanda zlsorećna sudbina zadesila je i kralja Aleksandra koji je, takođe, bio gost.

Upravo je obližnja Carska bara po krunisanim glavama i dobila ime. Od dvorca je udaljena nekoliko kilometara, a čine je tri močvare: Tiganjika, Perleska i Carska bara.

Alisa Harlokurt, poslednji potomak porodice Lazar, kaštel je napustila 1945. godine i otputovala u Ameriku.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Magazin Novosti)