LEPOJ MARINI JE DEČKO PUCAO U KIČMU, PRIKOVAO JE ZA KOLICA! Za 3 nedelje dobija ŠANSU da prohoda, FALI JOJ NOVCA

28. februar 2018. godine bio je dan kada joj se život promenio u korenu

Objavljeno: 09.10.2020. 07:09h

Suzana Trajković
Urednik rubrike Vesti

Jedan dan. Samo jedan običan dan bio je potreban da se Marinin život preokrene za 360 stepeni. Vodila je normalan život, onakav kakav može da vodi mlada devojka sa dvadeset i kusur godina. Imala je dečka, počela da živi sa njim. Nadala se lepom životu, ljubavi, porodici. Umesto toga dobila je batine, a kada se drznula da nasilnika ostavi, dobila je metak. Zapravo, ne jedan. Četiri.

Kada upoznate Marinu danas, dve godine nakon što joj desio horor koji će pamtiti dok je živa, ne možete da ne primetite njene oči. Neko bi pomislio da čovek u takvoj muci otupi na sve, da postane bezvoljan.

Marina ne. Marina je nešto drugo.

Ona i dalje ima iskru u očima kakvu ćete retko kod koga videti. Danas je, zbog čoveka sa kojim je planirala život, u invalidskim kolicima. On je mrtav, ubio se nakon što je mislio da ju je ubio ispalivši u nju četiri metka. Marina je pobedila smrt, a sada pokušava da prohoda ponovo.

Marinu Minić upoznali smo u njenom domu u Kotežu. Skromna devojka primila nas je u svoj dom. Na tremu kuće dočekala nas je sa svojim četvoronožnim prijateljem, u kolicima i sa osmehom.

Sećanja na kobni dan, ali i onome što mu je prethodilo, stalno naviru.

Bio je 28. februar 2018. godine. Sasvim običan dan.

Nekoliko godina unazad bila je sa Sašom, a do tada su živeli godinu i po dana zajedno. Posle jedne svađe krvnički je pretukao.

- Tolikom me je silinom tukao da je bukvalno kleknuo na moj grudni koš i lupao mi šamare iz sve snage - ispričala je ona.

Marina je odlučila da preko toga ne pređe. Ostavila ga je, ispričala svojoj porodici šta se desilo, pokušala da se vrati normalnom životu, bez Saše. On nije odustajao, molio je za oproštaj, ali je Marina bila istrajna u tome da se ne vrati nasilniku.

A onda su došle te kobne zadušnice, dan kada joj se život kakav je poznavala promenio u korenu.

- Radila sam u cvećari na groblju tada. Bila sam sama u cvećari, svi su već otišli. On je vrebao okolo, čekao da dođem sama, to sam tek kasnije saznala...U cvećaru je došao pijan kao čep. Ušao je i izvadio pištolj.

Ispalio je prvi pucanj.

- Bol tada nisam osetila. Crvenilo je počelo da mi se razliva po butini, ali sam refleksno pokušala da se izborim sa njim, da mu otmem pištolj. Onda je pucao drugi put. Osetila sam vrelinu na stomaku i nogama. Sve vreme smo urlali jedno na drugo. Sećam se izobličenog lica, osobe koju sa poznavala, a koja kao da se pretvorila u neku drugu osobu.

Marina se trećeg pucnja ni ne seća, tada je već pala. Pucao je još jednom, ispod levog pazuha, da je "overi". Bio je odlučan u tome da zakuca sudbinu svojoj bivšoj devojci koja je ležala na podu, bez svesti.

Probudila se i osetila da leži preko nje. Pucao je sebi u glavu, i tada je već osetila da ne može da pomeri noge, i da to više neće ni moći... Čula je nepoznati glas koji je govorio: "Dva N.N. lica, desila se pucnjava, sada je bezbedno". Pod rotacijama su je odveli u bolnicu, na operaciju.

Tada je počela borba za život. Imala je u Srbiji Marina nekoliko operacija.

Poboljšanja ima, ali Marina i dalje ne može da stane na noge. Jedno rešenje su operacija i tretman matičnim ćelijama u bolnici na Tajlandu, koja košta 90.000 evra.

Za operaciju koja može da joj pomogne mnogo deli je još 40.000 evra za samu operaciju i još nešto novca za troškove puta. Dobila je novi datum za operaciju, koji je baš blizu. Četvrti novembar je dan kada treba da bude na Tajlandu.

Marini je inače već bila na rehabilitacije na koje ima pravo mnogo pomažu. U Sokobanjskoj je u jeku korone bila tri meseca. Tamo se vratila u formu, jer kod kuće može da vežba, ali ne tim intenzitetom. Lekari ovde kažu da ne mogu više ništa da urade.

- Doktor koji me je operisao rekao mi je da budem strpljiva i da će neko medicinsko čudo da se desi. Ovde bi mogli da mi rade tretman matičnim ćelijama, ali nije sigurno koliko bi to bilo učinkovito, vrlo je mali procenat uspešnosti. Kada sam svom doktoru došla sa predlogom operacije i tretmana na Tajlandu bio je vrlo pozitivan. Rekao mi je da ne mogu ništa da izgubim, i da to treba da probam. Moramo samo biti svesni da je ta terapija eksperimentalna. Inače, svi pacijenti koji su bili tamo na Tajlandu su pozitivno odreagovali. Njima je to eksperimentalni projekat i njima se ne isplati da dođem ja, da im to ne uspe i da im pokvari prosek. Oni biraju ljude kojima će to da pomogne zaista. Uspešnost zavisi od stanja tela, vrste povrede, mesta povrede, toga kada se ona uopšte desila To je sve individualno. Nekome terapija pomogne 10%, nekome 90 odsto. U svakom slučaju i posle tretmana, kako su mi rekli tamošnji lekari, moram imati rehabilitaciju mesecima. Ta rehabilitacija bi bila u Srbiji. Na Tajlandu bih bila 35 dana nakon operacije, a za to vreme bi bilo to mapiranje aparata, da mi pokažu koje vežbe treba da radim. To bi bio sam početak, da se uhodam. Posle toga bi usledio povratak u Srbiju, gde bih morala da nastavim rehabilitaciju, ali mi ovde to ovde pokriva RFZO samo tri nedelje. Za period posle ćemo se nekako snaći, sada mi je samo važno da odem na Tajland. To je šansa koju ne smem da propustim - kaže Marina.

Kako je Marinin dan mnogo blizu, svega za tri nedelje, sat sve brže otkucava. Novac joj je hitno potreban. Organizovaće se neki bazari, bilo je i turnira za nju. Ljudi dobre volje pomažu, ali joj trebamo svi mi.

Do tada, Marina u zebnji čeka. Istrajna je, radi ono što radi i poslednjih meseci. Iako je u kolicima, ide gde god može.

- Odem i sa prijateljima na kafu, do grada. U kući spremam ručak, radim sve što mogu. Odlazim na pijacu, u prodavnicu. Život ne sme da stane. Odustajanje jednostavno nije opcija - zaključuje Marina.

Da bi sumu sakupila, potrebni smo joj svi mi. Pomozimo joj.