BRAZILCI MISLE DA SU SRBI DIVLJI, ŽELIM TO DA PROMENIM: Tiago otkriva NAJVEĆU TRAUMU koju je doživeo u našoj zemlji

,,Prvi put sam došao u Srbiju 2010. zbog jedne ljubavi, koja doduše nije potrajala, ali je bila lepa dok je trajala. Tada ništa nisam znao Srbiji, ali kad sam došao sam doživeo možda najveće iznenađenje u mom životu. Sve što sam otkrio me fasciniralo...'' Ovako svoju priču započinje Tiago Fereira, Brazilac sa srpskim pasošem.

,,Možda je narod na mene ostavio najveći utisak, jer kako su me ugostili, kako su me tretirali, kako su me primili u svojim kućama, to je bilo neverovatno. Naravno, hrana je bila odlična, brzo sam se navikao, ali to iskreno gostoprimstvo je najveći utisak i sama istorija srpskog naroda - jer toliko toga ste lošeg doživeli, imali ste toliko lošu prošlost - da se vratim kući u Brazil i onda ljudi misle da ste vi neki divljaci, da ste opasni. To mi nije bilo pošteno i zaista sam saosećao sa vama po tom pitanju, hteo sam da promenim način na koji ljudi vide i doživljavaju.''

Prvi put je došao 2010. i to na mesec dana. Kasnije je dočekao Novu godinu u Beogradu, a kada se vratio u Rio de Žaneiro, shvatio je da mu je srce ostalo u Srbiji. Brojao je dane do sledećeg povratka. U avgustu 2012. mu se ispunila želja - preselio se u Beograd.

,,Ja sam rođen u Rio de Žaneiru i to je jedini grad u kom sam živeo u Brazilu, s tim što mi je majka iz jednog malog grada u unutrašnjosti koji se zove Tiradentes. Išli smo tamo za svaki praznik, odmor, i moji roditelji danas žive tamo.

Kada je reč o Srbiji, živeo sam u Beogradu sve do ove godine. Zbog cele situacije sa koronom rešili da ne želimo da ovu godinu i svoje vreme provedemo u gužvi, u prevozu, pa smo se premestili u moju tazbinu - Prijepolje. U Beograd dolazimo s vremena na vreme da nešto rešavamo. Inače sve što možemo obavljamo preko interneta. Uživamo. U manjoj sredini smo, bliži smo prirodi, tu su planine, vodopadi, manastiri...''

Kaže da mu se najviše dopada gostoprimstvo srpskog naroda - što smo uvek otvoreni, što umemo da ugostimo ljude i svakog primamo otvorenih ruku.

Voli i to što poštujemo tradicije poput slava, praznika... Kaže da je to drugačije od onoga na šta je navikao, ali da mu je drago što se to poštuje. Dodaje da je slava pravi prikaz srpske duše.

,,Kad te zovu na slavu, to što ne moraju više da te zovu, što si doživotno pozvan, to mi se mnogo sviđa, to je super. I tu te očekuje previše hrane! I kad sam bio samo neiskusan stranac ja sam se odmah prejeo. I to je bilo samo predjelo. To je bila moja najveća trauma u Srbiji...''

Dopadaju mu se i naša hrana i priroda.

Na pitanje šta mu se u Srbiji ne dopada, odgovorio je teška srca.

,,Ljudi misle da sam ja u nekoj čarobnoj fazi, gde je sve predivno i savršeno. To je možda trajalo neka tri meseca, ali posle osam godina sam svestan da dosta toga ne valja. Nešto što sigurno sigurno ne valja, a što vidim svakog dana - kako narod baca sve živo u reke, kako baca smeće pored puteva, kako je smeće svuda u turističkim mestima. Svi se nadamo da će neko to počistiti, a ne treba uopšte ni da bacamo. Narod je sam kriv za to.

Ne sviđa mi se ni to što narod toliko puši cigarete, i to u zatvorenim prostorijama. To mi jako, jako smeta. Pogotovo kad dođe zima pa ne mogu da se krijem od duvanskog dima. Loše je po zdravlje, ali izgleda da narod drugačije razmišlja.

Žao mi je i što ljudi ne poznaju dovoljno svoju zemlju. Putuju u inostranstvo na more, ali nikako da posete svoju zemlju. Ove godine se zbog korone to promenilo, i to je dobra strana korone. Srbija ima toliko toga lepog da ponudi, pa se nadam da će trend putovanja da se nastavi.''

Kaže da je u Srbiji, u odnosu na Brazil, način života dosta drugačiji. Na primer, u Rio de Žaneiru imaju tropsku klimu pa se sve vrti oko plaža. Dane provode trčeći po pesku, pijući kokosovu vodu ili čuveni ,,asai'' - napitak od voća iz Amazonije. Ipak, tvrdi da je mentalitet ljudi sličan.

,,Život u Riu nije savršen, a nije ni u Srbiji. Imamo dosta istih problema - i Srbi i Brazilci misle da je najgore kod njih. Nekako smo opušteni, navikli smo da živimo uz izazove, učeni smo da se snalazimo. I slični smo po dobrom humoru, temperamentu, po tome što volimo da se družimo. Uprkos tome što puno radimo, uvek nađemo vreme za druženje. Možda se u Brazilu maaalo više radujemo životu, ali se i u Srbiji to oseća, pa nisam osetio veliki kulturološki šok.''

Srpski jezik je počeo da uči kada je došao prvi put - 2010, ali je intenzivnije krenuo sa učenjem 2011. Cele dane je provodio uz udžbenike, učeći.

,,Shvatio sam da, ako želim da živim u Srbiji, moram da naučim jezik. Ako to ne uradim, uvek ću da budem stranac i da se osećam izolovanim. Želim da radim ozbiljne stvari i da bih to postigao moram dobro da razumem ljude i da oni razumeju mene. Zato sam kao lud učio i trebalo mi je možda šest meseci da bih mogao neku osnovnu komunikaciju da obavim, ali dve godine da bih mogao solidno da pogađam padeže. Kad sam došao 2012. da živim, već sam mogao solidno da pričam, ali sam ga usavršavao još uvek i tek posle godinu dana života ovde sam ga baš konkretno i lepo pričao.''

Kao najteže pitanje je izdvojio: ,,Koji grad u Srbiji Vam se najviše dopada i zbog čega?'':

,,Može neko lakše pitanje? Pa, recimo, Beograd je poseban grad. najviše mi se sviđa zato što je to srce Balkana, bio je glavni grad bivše Jugoslavije, tu se okupljaju narodi iz svih krajeva Balkana i sveta. To daje jednu veliku multikulturalnost koja mi se veoma dopada.U Beogradu je ceo svet i tu se razne stvari dešavaju. Ali ne bi bilo pošteno da ne pomenem i druge gradove! Recimo, obožavam i moje Prijepolje. Odatle mi je supruga. Grad koji sam zavoleo i gde živim od marta ove godine. U ovom kraju je tako lepa priroda. Najviše volim da provodim vreme na Kamenoj gori - selu dobrih ljudi, domaćina.''

Tiago se i inače u Srbiji bavi turizmom, a dok je živeo u Brazilu bavio se hotelijerstvom. Radio je u jednom hotelu na Kopakabani, gde je kako kaže, naučio puno toga.

U Srbiji je od 2013. član organizacije ,,Srbija za mlade'' koja se bavi promocijom i razvojem omladinskog turizma. Žele da pokažu mladima da za isti novac koji bi potrošili u klubu ili kafani, mogu da provedu vikend sa njima i upoznaju nova mesta i ljude. Dobitnici su najprestižnije nagrade iz oblasti turizma za 2016. godinu.

Takođe je i suosnivač turističke agencije koja se bavi receptivnim turizmom - promovišu Srbiju kao turističku destinaciju širom sveta, dovode putnike iz svih krajeva sveta u našu zemlju. Organizuju i događaje koji promovišu preduzetništvo, humanitarna hodočašća, akcije čišćenja...

Od ove godine je i voditelj emisije ,,Tiagov Balkan'' koja nije ono na šta smo navikli.

,,Omiljeno srpsko jelo mi je definitvno jagnjetina ispod sača - toga kad ima, to je za mene najbolje! A piće... Pazite ovako, ja pijem rakiju, nije problem... Ja volim onako za ručak, ali umereno. Ali najviše volim da pijem sok od malina. Ovde u Prijepolju se to pravi i baš uživam u tom soku kad je prirodan.''

Tiago inače poseduje i srpski pasoš.

,,Srpski pasoš sam dobio posebnom odlukom Vlade u februaru ove godine i zaista sam bio presrećan jer je to kao san koji se ostvario. Postao sam treći Brazilac ikad da na taj način dobije srpski pasoš i to mi je bilo najveće priznanje do sada. Videli su da promovišem Srbiju od srca, da to radim godinama, da od toga živim... To je moj životni cilj - da promenim način na koji ljudi doživljavaju Srbiju.

Već sam se dugo osećao kao Srbin. Naravno da sam i Brazilac i biću uvek, ali sam definitivno i Srbin i sada mi je mnogo lakše jer sam na papiru i Srbin i Brazilac.''

Kada je reč o izlascima, Tiago ih, kao svaki pravi Srbin voli.

,,Ranije sam voleo noćne izlaske i izlazio sam sa društvom najčešće po kafanama, uživao sam. Sada i dalje volim izlaske, ali dnevne izlaske, najviše volim da idem po prirodi, da se bavim sportom, budem aktivan i udišem svež vazduh, a ne duvanski dim. Najviše volim da legnem rano i da ustanem rano, da provedem vreme sa ljudima koji su mi stvarno dragi.

Iako retko izlazim uveče, moj izbor je i dalje kafana sa dobrom, starogradskom muzikom.''

Tiago je srećno oženjen, a suprugu Bojanu je upoznao ne jednoj konferenciji u Novom Sadu, gde je ona i studirala i završila fakultet - turizam, kao i Tiago. Sada se zajedno bore za razvijanje srpskog turizma.

O povratku u Brazil ne razmišlja jer smatra da sve što radi u Srbiji jeste ispunjavanje njegove životne misije. Kad bi se vratio u Brazil, ne bi znao ni odakle da krene. Za sada, tamo će ići samo na odmor.

Njegov plan je da animira što veći broj mladih - da putuju po Srbiji, da pokrenu svoj biznis, svoju firmu, priču, da doniraju onima koji nemaju. Da nastavi da radi to što radi, samo još bolje.

,,Naučio sam da ne treba preterivati - uvek će biti još hrane, još pića u srpskim kućama, to nikad ne fali. I to je to. Ljudi se okupljaju, druže se, jedu i piju ceo dan. I lepo je to videti i doživeti. takve tradicije su pravo bogatstvo i treba da slavite još milion godina''.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)