JEDNA NAŠA PLANINA NIJE OSETILA KORONU: A nisu Zlatibor i Divčibare!

Turizam na Staroj planini pokazao je najveću otpornost na pandemiju. Stara Planina je već u junu mesecu zabeležila veći broj noćenja nego u istom mesecu prethodne godine, dok je u julu mesecu ostvarila broj noćenja od preko 10 hiljada, u odnosu na nešto iznad 3 hiljade iz istog meseca 2019. godine.

Ovim rezultatima u periodu od proglašenja vanrednog stanja pa do kraja jula (dostupni podaci) Stara Planina je ostvarila najmanji kumulativni pad broja noćenja u Republici Srbiji (za svega 13 odsto), navodi se u najnovijem Kvartalnom monitoru, biltenu Ekonomskog fakulteta, a prenosi Nova ekonomija.

Značajne rezultate i porast broja noćenja u julu mesecu u odnosu na prethodnu godinu zabeležile su i Sokobanja i Banja Palić (kumulativni pad od 27 odsto). Broj dolazaka turista u Republici Srbiji u periodu od marta do jula 2020. godine u odnosu na isti period prethodne godine opao je za čak 69 odsto.

Posmatrano po kategoriji turističkih mesta možemo videti da se banjski turizam oporavlja brže od planinskog, ali i da kod obe kategorije već u julu vidimo približavanje ostvarenim rezultatima iz istog meseca 2019, ocenjuje se u analizi.

U odnosu na jul 2019. godine broj dolazaka turista u banjskim mestima manji je za 11 odsto u 2020. godini, dok je kod planinskih mesta taj pad 20 procenata. Mada je i ovaj pad značajan, daleko je manji nego u mesecima u kojima je pandemija postala očigledna i u kojima je uvedeno vanredno stanje.

Otpornost banjskog turizma još je očiglednija kad se gleda broj noćenja turista. Nakon skoro apsolutnog zaustavljanja turizma u aprilu, banjski turizam je u maju 2020. godine uspeo da povrati skoro četvrtinu broja noćenja iz 2019. godine (24 odsto), dok je planinski turizam uspeo da povrati samo jednu osminu (12,7 odsto). U sledećem mesecu broj noćenja turista u banjama Srbije bio je za "samo" 20 odsto manji od juna 2019. godine. Broj noćenja na planinama Srbije u istom

Bonus video:

mesecu bio je za 22 odsto manji.

U julu je oporavak već bio evidentan – banjska mesta zabeležila su pad od samo 11 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Planinska mesta zabeležila su pad od 20 odsto.

Turizam ima veliki uticaj na privredu Srbije. Uticaj na zaposlenost takođe ukazuje na značaj ovog sektora. Prema podacima ankete o radnoj snazi u sektoru Smeštaja i ishrane u 2019. godini bilo je 105.200 zaposlenih, odnosno 3,6 odsto ukupne zaposlenosti.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), turizam je u 2019. godini ostvario izvoz od 1,436 milijardi evra odnosno 8,2 odsto. Pored toga, izvoz od turizma raste brže od rasta ukupnog izvoza. Sto novih radnih mesta u turizmu otvara još 42 nova radna mesta u povezanim delatnostima: kulturi, industriji događaja i slično.

(Espreso.co.rs/Blic Biznis)