UZEO SVOJU 54. I POSLEDNJU ŽRTVU: Prvi MIG je sleteo na Batajnicu 1962., poslednji pao danas kod sela Brasina!

Tragedija iznad sela Brasina, gde su prilikom pada aviona Vojske Srbije Mig -21 poginula oba pilota na žalost nije jedina na crnoj listi ove letelice, iako će mnogi reći da je najpoznatiji i najsigurniji mlazni borbeni avion u istoriji vojnog vazduhoplovstva.

Prema dostupnim podacima, MiG-21 je danas uzeo svoju 54. žrtvu od uvođenja u upotrebu u bivšoj Jugoslaviji.

Od osamostaljenja Srbije 2006. godine ovo je jedanaesti udes letelica Vojske Srbije od kojih sedmi sa fatalnim posledicama.

U nesrećama je dakle izgubljeno 11 letelica od kojih 9 aviona i dva helikoptera a pri tom je poginulo 12 članova posade, jedan vojnik na zemlji i tri civila dok je 7 članova posada povređeno.

Avion koji se srušio nad Brasinom, jedini aktivni MiG 21 u Vojsci Srbije. Ratno vaazduhoplovstvo trenuto raspolaže je sa 31 avionom MiG-21 u tri verzije, ali letelice nisu u letnom stanju.

MiG-21UM (NL-16, evidencijskog broja 16185) najmlađi je MiG-21 koga je SFRJ nabavila 1986. godine i jedini MiG 21 koji je bio aktivan u Vojsci Srbije.

Avion je remontovan 2016. godine u Vazudhoplovnom zavodu "Moma Stanojlović" i, bilo je planirano da u upotrebi ostane do 2026. godine. Posle remonta bio je prizemljen do 2018, a ponovo je počeo da leti početkom maja ove godine.

Uzrok pada neprilagođena visina?

Iako je još rano za objavljivanje uzroka pada aviona MiG-21, koji je prema navodima istrage poleteo u ispravnom stanju sa aerodroma Batajnica, sumnja se da bi jedan od uzroka mogla da bude neprilagođena visina. Naime, avion je leteo prenisko, jer pilot želeo da preleti iznad svog mesta?! Ipak tačan uzrok pada, daće zvanični organi po završetku istrage.

Ne postoji nebo nad kojim nije leteo, NITI RAT U KOME NIJE UČESTVOVAO

Svaki iole bolji znalac ratne avio - tehnike reći će vam da je ruski lovac-presretač MiG-21 svakako najpoznatiji mlazni borbeni avion u istoriji vojnog vazduhoplovstva. Kako u glas ističu specijalizovani sajtovi MiG 21 je avion koji je u klasi mlaznih vojnih aviona napravljen u najviše primeraka, u najviše verzija i u kontinuitetu najduže proizvođen (od 1958-1985). U upotrebi se našao u ubedljivo najvećem broja država, korišćen u najviše svetskih sukoba.

Prvi let prototipa MiG-21 dogodio se 14. februara 1955. godine a prva varijanta MiG-21F je uvedena u naoružanje 1959.godine. Vrhunac razvoja avion MiG-21 doživeo je 1971. kada se pojavila varijanta MiG-21bis. koja je uvedena u upotrebu 1972. godine.

Decenijama je u Jugoslaviji ovaj avion bio osnovni, jedno vreme i jedini namenski avion za odbranu od napada iz vazduha, dok je u građanskom ratu prilikom raspada SFRJ služio i za dejstva po ciljevima na zemlji.

Već više od 58 godina sa batajničkog aerodroma poleću i sleću lovci-presretači MiG-21, tako se slobodno može reći, da zauzima mesto jednog od najznačajnijih i najpoznatijih borbenih aviona u istoriji našeg vojnog vazduhoplovstva.

SFRJ prvo naručila MIG 19, ne znajući za novi MiG 21

Početkom 1960. stvorila se mogućnost o početku pregovora za nabavku novog lovca a Komanda JRV je zatražila da se nabavi licenca za avion MiG-19.

Uslov za nabavku bila je licenca a 10. oktobra je na završnom sastanku Sovjetima rečeno da ako ne bude kupovine MiG-a 19 možda će biti pokrenuta nabavka novog, kako je tada rečeno – savremenog lovačkog aviona, ako bi to naravno odobrila vlada SSSR.

Priča kaže da je nešto kasnije, jugoslovenska delegacija je saznala da se novi avion, sa oznakom MiG-21 već nalazi u serijskoj proizvodnji, te je odustala od ponude za MiG 19.

Već januara 1961. je preko jugoslovenske ambasade u Moskvi zatraženo 200 aviona MiG-21, od toga 26 gotovih aviona, 12 u delovima koji bi se sklopili u Jugoslaviji a ostatak je trebalo proizvesti po licenci.

Cena aviona bila je 576.000 klirinških dolara i 4,5 miliona dolara za licencu, bez podvesnog naoružanja.

Posle dugotrajnih pregovora sa tadašnjim SSSR-om početkom septembra 1962. godine, prvih pet MiG-21 varijante MiG-21F-13 sleteli su na Batajnicu.

Jugoslavija je do 1992. raspolagala sa 261 letelicom u 10 različitih verzija. Tokom raspada SFRJ avione su nasledila vazduhoplovstva novonastalih država. Deo ih je uništen tokom ratova od 1991. do 1995, kao i tokom NATO bombardovanja 1999. godine.

Svi udesi letelica vojnog vazduhoplovstva u poslednje dve decenije

Vojni avion "supergaleb G-4" pao je 11. aprila 2018. godine kod Kovačice, a poginuo je pilot Robert Kaloci.

Avion Vojske Srbije "supergaleb G-4" sa dvojicom članova posade srušio se u aprilu 2017. godine u selu Slatina kod Šapca, a u teškoj vazduhoplovnoj nesreći poginuli su piloti potpukovnik Nenad Ćulibrk i kapetan Dejan Pandurović.

Dve godine pre toga, srušio se vojni helikopter Mi-17, kojim je u Beograd transportovana životno ugrožena beba iz Novog Pazara. U toj nesreći poginulo je sedam osoba.

U novembru 2013. godine, avion "orao" pao je par stotina metara od centra Mrčajevaca, a pilot je uspeo da se katapultira i ostane bez težih povreda.

Godinu dana pre te nesreće, preminuo je pilot Goran Savić, koji je povredama podlegao nakon pada aviona vojnog vazduhoplovstva "lasta V-54" kod Nove Pazove.

Još jedan "orao" srušio se 3. juna 2010. godine, pao je u Gružansko jezero, a pilot se spasao katapultiranjem.

Tokom priprema za letački nastup, jula 2009. godine, u blizini batajničkog vojnog aerodroma srušio se avion tipa "mig 29".

Pilot aviona potpukovnik Rade Ranđelović se katapultirao, ali je preminuo od posledica povreda, a prilikom udara aviona u zemlju poginuo je i vojnik Milan Ulemek, koji je bio požarni u obližnjem magacinu.

U 2008. godini Vojska Srbije izgubila je dva aviona i jednog pilota.

U okolini vojvođanskog sela Baranda 21. maja major Tomas Janik "katapultirao se" iz aviona "orao" za vreme trenažnog leta, dok je 24. septembra, na aerodromu Batajnica život izgubio potpukovnik Ištvan Kanas u avionu G-4, prilikom pripreme za aeromiting.

U 2004. i 2005. godini izgubljen je avion "utva-75" i helikopter "gazela", čije su posade preživele, dok u 2006. i 2007. godini nije bilo gubitaka.

Pretposlednjeg dana decembra 2003. godine u centru Kragujevca pao je helikopter "gazela", a tragedija je izbegnuta, dok je pet osoba povređeno.

Jedanaestog oktobra 2003. godine, u okolini aerodroma Lađevci kod Kraljeva, oštećen je avion utva-75 prilikom prinudnog sletanja, a dva člana posade su povređena.

U okolini Niša, 2002. godine, izgubljen je helikopter "gazela", čija su dva člana posade uspela da prežive.

Krajem oktobra 2000. godine, u okolini aerodroma u Golubovcima kod Podgorice, izgubljen je avion "supergaleb G-4", ali su se dva pilota spasila "katapultiranjem".

Tragedija se dogodila 20. marta 2000. godine, kada su na aerodromu Kovin, u udesu školskog aviona utva-75, poginuli kapetan Prve klase Stevica Žarkov i poručnik Dejan Radovanović.

Prvi udes nakon bombardovanja dogodio se 14. avgusta 1999. godine kada je avion An-26 prinudno sleteo na civilni aerodrom u Surčinu bez izvučenog stajnog trapa. Posada je ostala nepovređena, ali je avion zbog oštećenja rashodovan i korišćen za rezervne delove.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / tangosih.rs)