Brak mi je propao, pa sam proverila koliko sam srpskih običaja ispoštovala! Šokirala sam se!

Počećemo redom, a vi dobro pamtite šta treba da radite, osim činjenice da ne treba da se udate na brzinu za prvog frajera koji vam pokloni prsten.

1.Cipele za provodadžiju

Kada mladenci odluče da se venčaju, obavezno moraju da kupe cipele svom provodadžiji – to je osoba koja je učestvovala u njihovom upoznavanju. Verovanje – da bi im ljubav bila duga i srećna.

Kome? Provodadžiji? Dakle konobaru u kafani da kupujem nove cipele, pa nekako mi nije zvučalo smisleno...

"Dobar dan, šta želite da poručite?" "Ah ništa hvala, donela sam vam cipele, lepe, nove." "Što?" "Pa da budem srećna u ljubavi!" "Izađi iz kafane, ludačo!"

2.Crnina

U periodu između veridbe i venčanja mlada ne sme da nosi crninu kao znak žalosti za nekim, jer će joj prema starom verovanju brak biti tužan.

Mislim da od 365 dana u godini, crno nosim 310, ostalim danima su varijacije na temu sa teget. I pitam se šta bi?

3.Bacanje maramice

Kada svatovi uzmu mladu i krenu, pre prvog mosta na koji naiđe, mlada treba da baci belu maramicu u koju je prethodno stavila novac.

Za početak, usput nije bilo nikakvog mosta jer je "mladoženja" živeo kod mene na gajbi, pa put nije bio dalek od dvorišta do sprata. Dakle još jedna greška u "koracima".

4. Bacanje sita

Kada mladenci nakon venčanja dođu u svoj novi dom, mlada uzima od svekrve sito u kom se nalazi jabuka. Jabuku baca sebi iza leđa, a sito na krov kuće. Ukoliko se sito zadrži na krovu – i mlada će se zadržati u kući.

Pa nego gde drugde bi se zadržala nego u svojoj kući, u mom slučaju mladoženja je trebalo da ga baca, kapiram da ne bi dobacio.