MISTERIJA TITOVOG GROBA: Na njegovom grobu nema čuvene PETOKRAKE, zna se i zašto

Narednog četvrtog maja 2020. godine navršiće se četrdesetogodišnjica smrti vrhovnog komandanta Narodno-oslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, kao i doživotnog predsednika SFR Jugoslavije Josipa Broza Tita.

Bezmalo isto toliko vremena u javnosti nesmanjenim intenzitetom opstojavaju brojne dileme, kontradiktorni stavovi, dijametralno različite istorijske ocene, ali i beskrajno maštovite i često sasvim besmislene teorije zavere u vezi sa identitetom, bitnim momentima iz života, datumom i uzrocima smrti, mestom, načinom, pa čak i brojem sahrana "najvoljenijeg sina naših naroda i narodnosti"... Javnost, međutim, već decenijama ponajviše intrigira neobičan i krajnje neočekivan izostastanak ideološkog obeležja na grobnom mestu predsednika Josipa Broza Tita.

I tako dolazimo do, za mnoge, veoma zanimljive i "misteriozne" "Kuće cveća" koja se nalazi u kompleksu reprezentativnog i izuzetnog prestoničkog Muzeja Jugoslavije.

"Kuća cveća" je izgrađena 1975. godine, po projektu arhitekte Stejpana Kralja. Dok je predsednik Tito bio živ, taj objekat je služio kao zimska bašta sa pomoćnom predsedničkom kancelarijom. Drug Tito je upravo tu provodio znatan deo vremena dok je boravio u Beogradu posle razlaza sa suprugom Jovankom, posebno od 1977. godine pa sve do smrti. Objekat se sastoji iz tri dela: cvetne bašte u samoj njegovoj sredini, dva paralelna niza privatnih i radnih prostorija sa obe strane, dok se na suprotnoj strani od ulaza nalazi terasa sa lepim pogledom na Beograd. "Kuća cveća" nalazi se u prijatnom parkovskom ambijentu koji je sve do 1980. godine činio deo kompleksa glavne predsedničke rezidencije.

Predsednik Tito je po sopstvenoj želji upravo tu i sahranjen 8. maja 1980, dok je objekat "Kuće cveća" od 1982. godine otvoren i za posetioce.

U središtu samog zdanja nalazi se sarkofag impozantnih dimenzija, izrađen od belog venčačkog mermera, težak čak devet tona, u kome se nalaze posmrtni ostaci Josipa Broza Tita.

Na sarkofagu se, takođe, nalazi sasvim jednostavan i koncizan natpis koji glasi: "Josip Broz Tito 1892-1980."

I tu, u očima teoretičara zavere, počinje pravi pravcati zaplet.

Na ovom mestu je važno ukazati i na to da je Josip Broz Tito, tokom višedecenijskog perioda, veoma minuciozno i temeljno izgrađivao kult svoje ličnosti što je bilo manifestovano brojnim aktivnostima, podizanjem spomenika, imenovanjem ulica, trgova i gradova, uspostavljanjem "Štafete mladosti" i sveopštom idolatrijom jednog predsednika Republike koja je pretila da preraste u svojevrsno obožavanje sasvim izvesno smrtne osobe.

No, vratimo se "misterioznom" izostanku ideološkog obeležja na predsedničkom sarkofagu.

Naime, izvor svih dilema i "misterija" nalazi se u činjenici da se, mimo svakog očekivanja, na Titovom grobnom mestu, avaj, nigde ne nalazi petokraka! Drugim rečima, kako se uopšte moglo desiti to da na grobu komunističkog vođe nema petokrake?!

I tako smo svi došli u situaciju da od samog dana predsednikove sahrane, a to je bio 8. maj sada već daleke 1980. godine, isuviše često kroz medije i publikacije budemo obasipani najrazličitijim teorijama zavere kojima je javnosti "razotkrivana misterija" izostanka ideološkog obeležja na Titovom grobu pod kojim je on ostvario jednu od najznačajnijih i najkontroverznijih državničkih karijera tokom druge polovine prethodnog veka, i to u regionalnim, evropskim i svetskim okvirima.

Ukoliko samo na čas po strani ostavimo sve te teorije zavere i tumačenja samozvanih znalaca, a pažnju posvetimo isključivo istorijskim izvorima i činjenicama doćićemo do sledećeg, krajnje jednostavnog i istinitog, odgovora na pitanje zašto na predsedničkom sarkofagu u "Kući cveća" nećemo pronaći nikakvo ideološko obeležje, pa ni drugu Titu toliko blisku petokraku.

Kako bismo odgonetnuli ovu u nauci nepostojeću dilemu i "misteriju" potrebno je da se podsetimo toga da je 1960. godine, tokom boravka u SAD u nameri da prisustvuje zasedanju Generalne skupštine UN, drug Tito izrazio želju da poseti Eleonoru, udovicu Franklina D. Ruzvelta, kako bi u vrtu njihove porodične kuće u kome je sahranjen američki šef države iz perioda Drugog svetskog rata njemu i odao počast.

Vredi ukazati i na to kako je predsednik Ruzvelt sahranjen u monumentalnom pravougaonom sarkofagu, izrađenom od belog mermera, koji se nalazi u samom središtu cvetne bašte njegovog nekadašnjeg poodičnog doma. Na sarkofagu ne postoje nikakva obeležja osim jednostavnog ispisa koji sadrži ime i prezime pokojnika, kao i godine njegovog rođenja i smrti.

Predsednik Tito je već tokom same posete porodičnom domu Ruzveltovih izrazio zadivljenost jednostavnošću grobnog mesta jednog od najznačajnijih svetskih državnika prethodnog veka, te je u narednim godinama, u više navrata, govorio kako bi i on voleo da počiva u središtu svoje cvetne bašte, i to u sarkofagu izrađenog od belog mermera na kome bi se nalazio samo koncizan natpis koji bi sadržavao isključivo njegovo ime, prezime i nadimak, kao i godine rođenja i smrti.

I tako je i bilo urađeno.

Cvetna bašta predsednika Ruzvelta simbolički je bila "iskopirana" u objekat pod nazivom "Kuća cveća" koja natkriljuje privatni predsednički vrt zasađen najrazličitijim lepim cvećem.

Kako bi i jugoslovenski doživotni predsednik, baš kao i njegov američki "kolega", počivao pod vedrim nebom, vešto je bilo projektovano, a potom i udešeno da sarkofag sa Titovim posmrtnim ostacima bude postavljen neposredno ispod lanterne u "Kući cveća", drugim rečima pod "otvorenim" nebom.

I tako dolazimo do odgovora na višedecenijsko pitanje zašto nema petokrake na sarkofagu predsednika Tita što bi, konačno, trebalo da stavi tačku na još jedan u nizu naših savremenih mitova koji je dugi niz godina zaokupljao pažnju javnosti na prostorima nekadašnje SFR Jugoslavije.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Srbijadanas.com)