KARAĐORĐU SU SKINULI KOŽU S LICA I NAPUNILI SLAMOM, A POSTOJAO JE I JEZIV PLAN ZA VOŽDOVU GLAVU: Strašna smrt

Karađorđe Petrović bio je jedan od najvećih srpskih junaka tokom oslobođenja od Turaka. Podigao je Prvi srpski ustanak, bio njegovo vođa kao i osnivač istoimene dinastije koja je, uz prekide, sve do polovine 20. veka vladala Srbijom.

Od savremenika je dobio titulu vožda, koja označava svetovnog gospodara, ali i duhovnog vođu Srba. U godinama koje će uslediti, narod će mu pridodati i neke legendarne, skoro epske crte ličnosti. Način na koji je okončao život znatno je doprineo formiranju mita oko njegovog imena.

Vožda Karađorđa i njegovog pisara Nauma Kanara, u kolibi Dragića Vojkića u selu Radovanju, kod Velike Plane, ubio je Nikola Novaković u noći između 25. i 26. jula 1817. godine. On je mrtvom voždu sekirom odsekao glavu, skinuo mu odelo i sve to predao Vujici Vulićeviću, organizatoru ubistva i Karađorđevom kumu, koji je “tovar” poslao za Beograd.

Karađorđevo obezglavljeno telo sahranjeno je na oko 100 koraka od mesta gde je ubijen, a glava je već sutradan stigla u Beograd, kod naručioca ubistva.

Nestor Letopisac u beogradskom listu “Vreme” maja 1922. godine piše da je u konaku kneza Miloša preko puta Saborne crkve “na belom tanjiru stajala oprana glava njegovog kuma”.

“Tanjir je stajao na tronogoj stolici, a pored njega stajalo je kandilce zapaljeno. Bleda svetlost od kandilca osvetljavala je tamno bledu razbarušenu voždovu glavu pred kojom je Miloš stajao na kolenima, moleći se Bogu i često puta ponavljajućI: “Oprosti kume Đorđe! Oprosti gospodaru!”

— piše letopisac.

Sudbina glave

Sutradan, Miloš je Karađorđevu glavu poslao beogradskom veziru koje je ovo silno obradovalo. Nakon što su Turci prepoznali Karađorđa, vratili su je Milošu koji je istog dana našao jednog kasapina koji je, u podrumu kuhinje konaka odrao voždovu glavu i pri tom je stalno ridao i drhtao.

Odrana koža osoljena je, ispunjena pamukom i slamom i nakon toga poslata veziru u grad, odakle je poslata u Carigrad.

Sultana je pogled na glavu toliko obradovao da je istakao pred sarajem na bedemu sa natpisom: “Glava čuvenoga harambaše srpskih hajduka zvanog Karađorđe”.

Karađorđeva lobanja je pokopana u Beogradu pored Saborne crkve. Kasnije, kada je 1819. godine Karađorđevo telo iskopano i preneseno u Topolu, i onda sastavljena sa telom.

Što se one glave u Carigradu tiče, pričalo se da ju je nekakav Grk heteista (pripadnik grčkog pokreta za oslobođenje) ukrao i odneo u Atinu, i da je ona tamo čuvana u nekom muzeju, ali ta priča nikada nije potvrđena.