SRBI POKOJNIKU STAVLJAJU NOVAC U SANDUK, a da li ste se nekada zapitali ZAŠTO?

Po prastarom verovanju zagrobni svet smešten je negde na zapadu. U zavisnosti od kulture u kojoj se spominje, do njega se može doći kroz jame ili vode koje poniru u zemlju, prelaskom mistične reke...

Postoji verovanje da i mrtvi imaju jednake potrebe kao i živi, a zadržalo se do danas. Zato se pokojnici sahranjuju u novim odelima, stavlja im se novac u džep da bi platili mostarine samom đavolu.

Verovanje u onaj svet ili zagrobni život duše bilo je poznato svakom primitivnom narodu, svim narodima arijske grupe još u njegovom praistorijskom dobu, pa i Slovenima.

Postoji tvrdnja da su Sloveni za onaj drugi svet prvi put čuli kada su njima došli hrišćanski misionari iz Carigrada. Sloveni su verovali da je duša pozvana nakon smrti na jedan drugi život - ovo nije hipoteza već tvrdnja koju dokazuju mnogobrojni stari tekstovi.

Spaljivanje pokojnika, žrtvovanje žena, robova, konja, pasa, stavljanje hrane u grob pokojnika, razne daće na kojima se katkad specijalno za mrtve mese kolači , pa slava , žrtvovanje domaćem čuvaru i pretku, Božić koji je jedan oblik žrtvovanja svim predcima, neoborivi su dokazi tvrdnje da su Sloveni uistinu verovali u zagrobni život.

Duša pokojnika posle smrti odlazi u pakao ili raj. Etimologija reči raj još uvek je nerešena, ali je on svakako bio poznat Slovenima, pre nego što su primili hrišćanstvo. Ovaj raj bio je mesto pravednih i dobrih duša, a mesto kuda odlazi zla duša označeno je rečju pakao. O mestu gde se taj drugi svet nalazio, postojala su različita mišljenja. Prema mnogim spomenicima i zaostacima u folkloru, potvrđeno je da se verovalo da se onaj svet nalazio "sa one strane mora".

Ova tvrdnja dokazivala se time, što su neka slovenska plemena sahranjivala svoje pretke na taj način, što bi ih polagala na čamac i otiskivala u more, a ako more bilo predaleko, pokojnici su ili spaljivani ili sahranjivani, ali opet položivši ih predhodno u čamac, kako bi makar i simbolički mogli otploviti preko mora u onaj svet.

Najpoznatiji običaj davanja novca pokojniku jeste stavljanje novčića na oči preminulom koji se praktikovao u svim krajevima antičke Grčke. Stari grci su verovali da se u zagrobni život stupa prelaskom reke Stiks . Prelazak je po njihovom verovanju bio moguć samo u čamcu koji je vozio Flegije. Novčićima bi pokojnici plaćali čamdžiji njegovu uslugu.

Običaj darivanja novca pokojniku zadržao se i u našim krajevima do dana današnjeg. Bez dileme je nastao iz sličnog verovanja kao kod starih Grka - plaćanje prelaska u zagrobni život. Pretpostavlja se da je opstao iz krajnje praktičnih razloga a to je prvenstveno novčana pomoć porodici pokojnika. Donošenje cveća na sahranu je daleko noviji običaj, umesto cveća se na sahranu nekada donosila so, žito i razne namirnice.

Vuk Karadžić nam u svome rečniku pod rečju kuga kaže - da "kuga prelazi preko mora i dolazi amo da mori ljude!" Po ovome izgleda da su i Srbi verovali da se onaj svet nalazi sa one strane mora. Još jedan dokaz imamo da su Srbi verovali da se onaj svet nalazi preko mora a to je slaganje ponuda pokojnicima na dasku i puštanje istih niz reku, da ih ona odnese na more, pa zatim u onaj svet preko mora, koji je zabeležen kod Homoljskih Srba.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Mediji)