POVERENIK MILAN MARINOVIĆ IZNEO ZABRINJAVAJUĆE PODATKE: Korona unela nemir među građane, najviše se žalili na OVO!

Tokom prvih godinu dana primene novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti služba Poverenika primila je 143 pritužbe od kojih je dobar deo bio osnovan, rekao je Poverenik za informacije javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović u intervjuu Tanjugu.

Napominjući da se 22. avgusta navršilo godinu dana od početka primene novog Zakona, on je ukazao na specifičnost ove godine u kojoj je bilo ovedeno vanredno stanje izazvano virusom Kovidom 19, pa su, kako je naveo, bili specifični i podaci i prava koja je trebalo zaštiti.

Podsetio je da još pre početka uvođenja vanrednog stanja 9. marta izdao saopštenje da mediji, pre svega štampani, ne objavljuju podatke o zaraženim licima, kao što je bilo slučajeva.

Mediji su na taj apel pozitivno odgovorili, pa su nadalje štićeni podaci o zaraženim i preminulim osobama, naveo je Poverenik.

- Bilo je u toku vanrednog stanja još nekoliko situacija u kojima su podaci o zaraženim i preminulim osobama mogli da izađu u javnost, poput jednog doma zdravlja, opštine i srednje škole, ali su propusti u tom slučajevima reakcijom Poverenika brzo otklonjeni - napomenuo je Marinović.

Jedna od novina Zakona o zaštiti ličnih podataka je "lice za zaštitu podataka o ličnosti", a u obavezi da ovo lice u svojim redovima predvidi je više desetina hiljada državnih organa - organa vlasti, privatnih kompanija, društvenih komapanija i preduzetnika, naveo je Poverenik.

Do sada je od ukupnog broja obveznika, ovo lice odredilo tek njih 2.905.

Iako je reč o malom procentu, Poverenik se nada da će taj broj rasti.

Značaj ovih lica se, prema rečima Poverenika, pokazao u situaciji tokom vanrednog stanja kada su kompromitovane šifre sajta jednog doma zdravlja sa podacima o zaraženim i preminulim osobama u Srbiji od Covida 19.

- Taj dom zdravlja je imao lice za zaštitu podataka o ličnosti i da nije bilo njega mi ne bismo mogli brzo da reagujemo i sprečimo dalju kompromitaciju sajta - naveo je on.

Govoreći o pritužbama, Poverenik je ukazao da se građani najviše žale jer im se u nekim slučajevima traži više podataka nego što bi trebalo, a tu je mahom reč o nagradnim igrama raznih promotera i kompanija.

Na primer, pored imena i prezimena traži im se matični broj, adresa stanovanja, a, kako je naveo, dovoljno je ostaviti ime prezime i imejl adresu, ili broj telefona...

Bilo je, kako je dodao i pritužbi građana da im se podaci nedovoljno dobro čuvaju, jer se dogodilo nekoliko kompromitacija ili proboja privatnih podataka.

U svim osnovanim slučajevima Poverenik nalaže rukovaocima podacima da primene odgovarajuće mere zaštite podataka.

Nekad se to, kako je ukazao, tiče brisanja podataka iz evidencija u kojima ne treba da budu ili ne treba više da budu, a nekad Poverenik nalaže rukovaocima ili obrađivačima podataka da daju podatke licima na koja se odnose.

Iako su pritužbe uglavnom osnovane, verovatno iz neznanja, pojedini građani traže podatke za drugo lice.

- To ne mogu da dobiju, jer svako može da traži podatke samo za sebe", izričit je bio Marinović.

Novi Zakon je takođe uveo obavezu za strane kompanije koje nemaju predstavništvo u Srbiji, moraju da odrede predstavnika kojem će moći da se obrati bilo ko od građana, Poverenik ili neki treći tražilac.

- Posle naše urgencije 'Google' je odredio svog predstavnika za Srbiju. To je značajan momenat, jer se nadamo da će njegov primer slediti i druge kompanije koje obrađuju podatke građana Srbije - smatra Poverenik.

Sprovodeći novi Zakon kancelarija Poverenika je, prema rečima Marinovića, uputila kontrolne liste kako bi stekla uvid u usklađenost raznih obrađivača i rukovalaca podacima o ličnosti sa zakonom.

- Poslato je 1.512 kontrolinih lista od čega je odgovoreno na 1.464, što ne znači da su ti rukovaoci usklađeni sa zakonom, već da su popunili kontrolnu listu - ukazao je on.

Pred uvođenje vanrednog stranja, kontrolne liste poslate su i političkim strankama, u 100 registrovanih u Srbiji, naveo je Poverenik ukazujući da je samo nešto više od trećine njih poslalo popunjene liste nazad.

- Odgovorilo nam je 39, 40 stranaka uopšte nije primilo kontrolnu listu jer pošta nije mogla da ih nađe, a ostalih 30 koji su dobili liste nisu odgovorili - ćutali su. Nisu sve najvće stranke odogovorile, neke jesu, neke nisu. Odgovorile su nam neke stranke za koje građani maltene nisu čuli - ukazao je Poverenik.

Kada su u pitanju žalbe građana povodom zahteva za informacije od javnog značaja, on je naveo da je 2019. godine broj žalbi bio za 57 odsto viši nego 2018. godine.

- Imali smo najveći broj žalbi od istog žalioca prema raznim prosvetnim ustanovama, koji su verovatno vršili neka istraživanja i tražili su podatke od svih. Ako bismo odbili njihov broj, nivo žalbi Povereniku je stalno na istom noviu od 2014. godine - napomenuo je Poverenik.

Međutim, kako je ukazao, od svih podnetih žalbi najmanje 50 odsto njih se odnosi na ćutanje organa uprave - što znači da oni u predviđenom roku uopšte nisu odogovrili tražiocu informacije - niti su mu dali informaciju, niti odbili, niti odbacili zahtev.

Pošto takvo stanje traje već godinama, Poverenik ima ideju da se budućim izmenama Zakona o informacjiama od javnog značaja, propiše sankcija za takvo, faktički, nepostupanje organa, u vidu prekršajnog naloga koji bi izdavao Poverenik.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Tanjug)