TOČKOVI SU MOJE NOGE 14 GODINA, STIŽE ZIMA, TREBAJU MI NOVI: Milovan prodaje vunene čarape kako bi se lakše kretao

Milovan Galić iz Žitišta kaže za sebe da ima dva života. Prvi mu je trajao dok je je mogao na noge, a drugi mu je otpočeo pre tačno 14 godina, preciznije 23. jula 2006. godine pred 22 rođendan.

Do tog datuma, Milovan je bio srećno zaljubljen, pun energije, ambiciozan, živ... Trenirao je, izlazio s društvom, zabavljao se, a onda mrak. U jednoj sekundi desio se preokret koji mu je srušio snove, a kao mlad dečko imao ih je na pretek.

Tog kobnog dana, bio je energičniji nego inače, a nije ni slutio da mu je to poslednji dan na nogama. Sutradan, probudio se u bolničkoj postelji, paralizovan od vrata na dole.

Sa bratom i jos dva druga taj dan sam otišao na popularno zrenjaninsko kupaliste “Peskara” u želji da se malo rashladimo. I onda BUM. Jedan skok u jezero stavio je tačku na sve ono u čemu sam uživao i što me je ispunjavalo. Od 22-godišnjaka u naponu snage u samo jednoj sekundi postao sam C5 kvadriplegičar, paralizovan od vrata na dole. Proveo sam 6 meseci vezan za bolnicki krevet, 22 dana u Beogradu, a ostatak u banji za rehabilitaciju, objašnjava Milovan.

Po povratku kući, počela je Milovanova borba. Životna borba. Kako je naglasio, u prvih nekoliko meseci mnogo puta je poželeo da ga nema, a najteže mu je pala spoznaja, da više ništa nikada neće biti isto.

- Utehu mi je pružala porodica, majka, otac, moj brat i dve sestre, koji su se konstantno smenjivali pored mog kreveta. Tu su bili prijatelji, oni pravi koji su činili sve da me bar malo oraspolože. Nakratko im je to uspevalo, ali krize nisu prolazile. Onda se desilo to da prelomim i kažem sebi: Stvari stoje ovako... Živ si, smeješ se, tuguješ, dišeš, krećes se uz pomoć kolica, ali se krećes i stižeš od tacke A do tacke B. Ta tačka B do koje želim stici, realno, može biti bilo gde u svetu. Tog trenutka shvatio sam da moj psihicki oporavak zavisi od toga koliko sam spreman da prihvatim i razumem situaciju u kojoj sam se našao, dakle da shvatim da nema povratka, da nikada više neću moći da hodam, da ću zavisiti od tuđe pomoći bilo da je reč o porodici ili asistentu...ali heeeeej, živ si! Bog je odlucio tako, bori se! Moraš! Moraš jer je život pred tobom, moraš zbog podške porodice i prijatelja, moraš zbog sebe! Svaki sam se dan borio da pronadjem smisao, smer i put koji, vezan za kolica, mogu savladati. Čekala me je velika borba, ne samo sa sopstvenim telom nego i sa sistemom koji nije narocito blagonaklon prema osobama sa invaliditetom, priča Milovan.

Kako su se dani ređali, Milovan je prvo napustio svoja četiri zida, a onda mu je "boćanje" promenilo način na koji posmatra život.

Naime, na međunarodnom takmičenju u boćanju 2010. godine, na kome je bio učesnik, Milovan je shvatio da je sve moguće ukoliko imaš cilj i upornost da ga ostvariš.

- Ljudi sa kojima sam provodio vreme na tim putovanjima, iz raznih delova sveta, koji su hendikepirani kao i ja naučili su me mnogim stvarima. Upornost, cilj, hrabrost da kazes “da, ja to mogu, i uspeću” su stvari koje sam svaki dan gledao 3 godine. Odrastes, prihvatiš činjenice i boris se! Hvala im što sam pobedio krize koje nisu bile retka pojava do tada, gledajći životne borbe svakog od njih. I učeći. Svaki dan novu lekciju života. Voleo bih da nikada ne saznate kako izgleda suočiti se sa činjenicom da nikad više nećeš biti kao svi “normalni ljudi”, da ćeš neke operacije morati da učiš iz početka, poput deteta, da nikada ne osetite poglede sažaljenja jer ste u invalidskim kolicima, da nikada ne vidite suze svoje majke zbog stanja u kojem ste, da joj u očima ne čitate “da mogu dala bih ti svoje noge da hodas i ruke da pišeš”... ali ne može... Moj život je borba svaki dan, vec punih 14 godina. Aktivan sam, družim se, vozim biciklo svaki dan...i ne, nije lako.. ali ja zelim svojim primerom pokazati svima koji se bore sa ograničenjima da su prepreke savladive ukoliko pobedite sebe, i da iako sam u kolicima ne odustajem od svojih snova i želja. Zapravo, shvatio sam da život nije završio nakon sto sam spletom nesrećnih okolnosti zavrsio u invalidakim kolicima. Naprotiv, počeo je novi život za mene. Svaki dan je novi trijumf za mene. Volja za životom je to što me pokreće i čini da živim život punim plućima uprkos točkovima koji su moje noge vec 14 godina, iskren je Milovan.

Pošto se približava zima, a njemu su potrebni novi točkovi, Milovan je došao na ideju da prodaje čarape od čiste vune kako bi sakupio novac za njih.

On ne želi milostinju, već želi pošteno da prikupi sredstva kako bi se lakše kretao za vreme zimskog perioda.

Milovana možete kontaktirati putem njegovog broja telefona, 064/9939108 kako biste kupili čarape, a ukoliko želite da anonimno uplatite novac, to možete uraditi na putem njegovog žiro računa.

325930060011013654. Milovan Galić ul. Begejski kej 26a Žitište 23210.

On je za kraj poslao poruku svima pred kojima su velike prepreke i ograničenja bilo koje vrste.

- Nikada ne odustajte od svojih snova, ako mogu ja tako, možete i vi. Hvala mojoj porodici na podršci svih ovih godina, hvala mojim prijateljima koji nisu odustali od mene, hvala svim prijateljima koji su u sličnoj situaciji kao ja, koje sam upoznao na putovanjima. Hvala svim lekarima i medicinskom osoblju svake ustanove u kojoj sam boravio svih ovih godina u toku moje rehabilitacije, i hvala svima koje sam mozda zaboravio da navedem. Život je borba, verujte u sebe i nikada ne odustajte, poučio je ovaj hrabri mladić.

Bonus video: