DOKTORKA VERICA JOVANOVIĆ JE OTKRILA KAKO ĆE DECA BITI TRETIRANA KADA POČNE ŠKOLA! Ovo pažljivo pročitajte

Poznati su modeli kako će od 1. septembra funkcionisati nova školska godina. Kako roditelji i deca treba da se ponašaju kako ne bi došlo do širenja korona virusa?

Prema podacima iz evropskih zemalja, COVID-19 je registrovan u malom procentu među decom mlađom od 18 godina - rekla je Verica.

Procenat obolele dece od korona virusa u Srbiji je u istim okvirima kao i u evropskim zemljama, odnosno zastupljenost pozitivnih slučajeva u dečijoj populaciji, u uzrastu do 18 godina, je nešto manji od 5 odsto u odnosu na sve inficirane novim korona virusom. U celokupnoj strukturi obolevanja, procenat dece u uzrastu od 5 do 14 godina je 1,7 odsto kaže vršilac dužnosti direktora Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" doc dr Verica Jovanović.

Dr Jovanović kaže da polazak dece u školu u ovoj školskoj godini, kada nas okružuje COVID 19, predstavlja poseban izazov. Napominje da za sada nije dokazano da je otvaranje škola povezano sa značajnijim povećanjem prenosa virusa u opštoj populaciji, kao što zatvaranje škola nije jedina i najefikasnija mera za sprečavanje širenja ove bolesti.

Ističe da istraživanja slučajeva obolevanja od korone u školskim sredinama ukazuju da prenošenje infekcije sa deteta na dete u školama nije često, ali i da je značajno da se svi odgovorno ponašamo kada su mere zaštite u pitanju, kako bi se situacija stabilizovala, jer nam jesen donosi nove izazove za koje moramo biti spremni.

Šta su pokazala dosadašnja iskustva, koliki je procenat obolevanja među školskom decom, odnosno koliko je dece koja pohađa osnovnu školu i niže razrede srednje obolelo od korona virusa do sada u našoj zemlji?

- Prema podacima iz evropskih zemalja, COVID-19 je registrovan u malom procentu među decom mlađom od 18 godina. Naime, podaci iz literature ukazuju da od ukupnog broja obolelih od korone, manje od 5 odsto čine deca mlađa od 18 godina. Infekcija korona virusom kod dece u najvećem broju slučajeva protiče asimptomatski ili sa blagom kliničkom slikom, uglavnom ostaje neotkrivena. Zato je teško precizno utvrditi broj dece osnovnih i srednjih škola, koja su obolela od COVID-19 u prethodnom periodu, jer nisu pohađala nastavu u školi, već se nastava odvijala online.

- Evidenciju o oboleloj deci prikupljali su domovi zdravlja ili bolničke ustanove, u kojima se manji broj dece lečio, jer nije ni bilo potrebe za upućivanjem na bolničko lečenje osim u određenim stanjima, što je i učinjeno.

- Prema podacima kojima raspolažemo iz naše zemlje, procenat obolele dece u Srbiji je u istim okvirima kao i u evropskim zemljama, odnosno zastupljenost COVID pozitivnih slučajeva u dečijoj populaciji, u uzrastu do 18 godina, je nešto manji od 5 procenta od svih inficiranih novim korona virusom. U celokupnoj strukturi obolevanja od COVIDA-19 zastupljenost dece uzrasta od 5 do 14. godina života je 1,7 odsto. Najveći procenat obolelih pripada odraslom stanovništvu, koji su stariji od 18 godina.

Da li je polazak dece u školu trenutno najveći zdravstveni izazov?

- Zdravlje i bezbednost dece, kao i kontinuirani nastavak školovanja su važni prioriteti za njihov razvoj. Zato polazak dece u školu u ovoj školskoj godini, kada nas okružuje COVID 19 predstavlja poseban izazov, obavezuje i prosvetne i zdravstvene radnike, ali i roditelje, na pozornost i saradnju u cilju praćenja zdravstvenog stanja dece i korišćenja preporučenih mera zaštite u cilju kontrole korone među školskom decom. Ne samo za nas, već za sve zemlje u svetu, veliki je izazov organizovati nastavu uz istovremeno smanjenje potencijalnog rizika od infekcije SARS-CoV-2 u situaciji kada je virus prisutan u populaciji.

- Epidemiološki rizik koji nosi okupljanje dece u školama, odnosno polazak u školu, potrebno je maksimalno smanjiti primenom zaštitnih mera. Imajući u vidu da je korona virus među nama, neophodno je koriščenje ličnih zašitnih mera svakodnevno, kako u školi tako i van nje, ukoliko ima okupljanja.

- U cilju što efikasnijeg rada i postizanja bezbednosti za svu decu, škole će organizovati svoj rad uz poštovanje preventivnih mera. S obzirom na to da će u učionici biti smanjen broj đaka, deca će imati adekvatnu distancu u učionicama, pa će masku moći da skinu kada sede u klupi, jer postoji fizička distanca. U svim drugim slučajevima, kada deca razgovaraju, odgovaraju na času, idu na odmore ili u toalet, moraće da nose maske. Upotreba maski, poštovanje fizičke distance i higijena ruku su mere koje su neophodne i i dalje ih treba dosledno sprovoditi.

Poznati su modeli kako će od 1. septembra funkcionisati nova školska godina. Kako roditelji i deca treba da se ponašaju kako ne bi došlo do širenja korona virusa?

- Početak školske godine je značajan događaj za svakog đaka i celu porodicu, a ova će imati određene specifičnosti u odnosu na sve prethodne godine. Kao i u većini zemalja, i u našoj zemlji praksa u ponašanju i primeni zaštititnih mera biće deo svakodnevice, radi očuvanja zdravlja dece, roditelja, zaposlenih u školama i svih nas. Uz školske torbe, deca će nositi i maske. One mogu biti različite - platnene, hirurške, epidemiološke, i najvažnije je da se nose i da se koriste pravilno, tako da pokrivaju nos i usta.

- Upotreba maski, fizička distanca i higijena ruku, su pravila po kojima živimo već mesecima i sa kojima su se deca već upoznala i verujem, prihvatila, zahvaljujući i svojim članovima porodice. Sada će to iskustvo i praksu u ponašanju, primenjivati i u svojim školama. Zato će prvi dan školske godine biti posvećen predavanjima o načinima i značaju prevencije COVID-19 u školskoj sredini.

- Pri ulasku u školu, u zatvoreni prostor dete treba da nosi masku. Takođe je važno da opere ruke ili da izvrši dezinfekciju ruku čim uđe u školu.

- Preporučujemo da se maska nosi neprekidno, jer je to apsolutno najbezbednije. Dete može da odloži masku dok sedi u svojoj klupi i sluša nastavu, jer će organizacija sedenja u učionici podrazumevati propisane distance i raspored, te u takvim okolnostima može da sedi i bez korišćenja maske. Takođe, veoma je važno da roditelji svakog jutra provere zdravstveno stanje svoga deteta i, ukoliko primete da ima respiratorne smetnje, ili povišenu temperaturu, ono ne treba da ide u školu.

Ukoliko se virus, hipotetički gledano, javi među školskom decom, šta onda možemo da naučimo o njemu?

- Za sada nije dokazano da je ponovno otvaranje škola povezano sa značajnijim povećanjem prenosa virusa u opštoj populaciji. Takođe, zatvaranje škola nije jedina i najefikasnija mera za sprečavanje širenja COVID-19 u populaciji, a do sada je registrovan mali broj epidemija COVID-19 u školama u svetu. Škole su veoma bitne za pravilan razvoj naše dece. Svakako da ćemo pratiti kretanje obolevanja dece u školama, kako bismo adekvatno i pravovremeno reagovali, ukoliko do povećanja obolevanja kod dece dođe. Praćenjem obolevanja u školama, preko nadležnih zdravstvenih ustanova, ne samo u našoj zemlji nego i u zemljama u svetu, vremenom ćemo steći više znanja o načinu i stepenu širenja virusa u školskoj sredini i uticaju na tok epidemije u populaciji, efikasnosti preventivnih mera i u skladu sa tim preduzeti sve kako bi unapredili i zaštitili zdravlje naše dece, a u isto vreme omogućili im pravilan razvoj, dobro obrazovanje i rast uz svoje vršnjake.

- U borbi sa ovim virusom, ključna je upotreba preventivnih mera i potrebno je da smo svi svesni toga. Značajno je da se svi odgovorno ponašamo kada su mere zaštite u pitanju, kako bi se situacija stabilizovala, jer nam jesen donosi nove izazove za koje moramo biti spremni - pojavu drugih virusa, pre svega virusa gripa koji će se pojaviti tokom jeseni, a veoma verovatno biće udružen sa virusom koji izaziva COVID-19. Preporuke za bezbedan povratak u škole, odnosno početak školske godine, tokom pandemije COVID-19, predviđaju odredjene procedure, ukoliko se simptomi pojave kod učenika u školi.

- Nastavnici i učitelji će biti upoznati i već jesu, sa načinima prepoznavanja sumnji da se radi o COVID-19 oboljenju. Ukoliko postoji sumnja na respiratornu infekciju kod učenika, dete se smešta u sobu za izolaciju, obaveštavaju se roditelji koji potom odvode dete u najbližu kovid ambulantu na pregled. Ukoliko neko od zaposlenih oseti simptome respiratorne bolesti, treba otkloniti sumnju. I zaposleni treba što pre da se javi u kovid ambulantu nadležnog doma zdravlja. Ukoliko se bolest pojavi kod ukućana školskog deteta, dete ne treba da dolazi u školu, već nastavu treba da prati od kuće dok se ne steknu uslovi za povratak u školu.

- Istakla bih da škola treba da uputi svoje đake kako da se ponašaju, i da im na prvom času daju informacije o koriščenju maski, poštovanju fizičke distance, dezinfekciji i pranju ruku, kao i druge informacije o postupanju ukoliko neko u njihovom okruženju oboli.

Ankete pokazuju da bi većina roditelja i dece želela da, ipak, uče u školi, a ne od kuće, da li je to rizično?

- Istraživanja slučajeva obolevanja od COVID-19 u školskim sredinama ukazuju da prenošenje infekcije sa deteta na dete u školama nije često, i da nije glavni uzrok širenja infekcije SARS-CoV-2 među decom, odnosno da do zaražavanja dece najčešće ne dolazi prilikom boravka u školi. Takođe, zatvaranje škola ne pruža sigurnu zaštitu po zdravlje dece, koja i ako obole od COVID-19, u većem procentu razvijaju vrlo blag ili asimptomatski oblik infekcije.

- Uz primenu preporučenih opštih mera prevencije, prenošenje infekcije u školama biće manjeg intenziteta nego prilikom boravka na ostalim mesta gde istovremeno boravi veći broj ljudi, a gde ne postoji stroga kontrola primene opštih mera prevencije.

- Procenjeno je da je za najmlađe đake najbolje da pohađaju nastavu u školskoj sredini. Mlađi učenici će moći da imaju maksimalno četiri časa dnevno, koji će biti skraćeni na 30 minuta, u učionicama će biti maksimalno 15 đaka, uz udaljenost sedenja u klupama minimalno jedan i po metar. Nastava će se organizovati uz primenu svih mera koje će maksimalno smanjiti potencijalni rizik od širenja respiratornih infekcija. Na roditeljima je da, kao i uvek, budu podrška svojoj deci i da im budu primer tako što će i sami u svakodnevnom životu primenjivati sve preventivne mere, kako bi zaštitili sebe i svoju porodicu od COVID-19. Uverena sam da roditelji razumeju koliko je važno da u novim okolnostima i ličnim primerom svojoj decu pokažu važnost poštovanja svih mera, koje znače očuvanje zdravlja svih nas.

(Espreso.co.rs/Telegraf.rs)