LJUDI SU DOBIJALI INFARKTE ZBOG KORONE: Poznati kardiolog Pavlović za Espreso o ZABRINJAVAJUĆIM POSLEDICAMA VIRUSA

Korona virus može izazvati "razarajuće" i trajne srčane komplikacije, pokazale su pojedine studije.

Otkriveno je da ovaj virus može kod nekih pacijenata da izazove upalne procese ne samo u disajnim organima, već i u samom srcu.

O tome kako do ovakvo katastrofalnih pogoršanja stanja dolazi kod kovid pozitivnih pacijenata razgovarali smo sa Sinišom Pavlovićem, kardiologom Klinikog centra Srbije.

- Poznato je da korona virus izaziva povećanu koagulabilnost krvi. To sve je povezano sa mogućnošću da dođe do tromboziranja na nekom nivou koji može biti povezan sa kardiovaskularnim manifestacijama, i to se pokazalo u velikom broju slučajeva.

Naš sagovornik dotakao se i smrtnih posledica od infarkta kod ljudi koji su imali koronu.

- Tragedija je što je odmah proglašeno da neki ljudi nisu umrli od korona virusa već od infarkta ili sličnih stvari, što je potpuni nonsens jer da nisu imali korona virus taj infarkt možda i ne bi dobili. Taj trend je u jednom periodu bio veoma rasprostranjen.

- Primer za to je jedna mlađa žena koja je umrla u Novom Pazaru u svojoj 36 godini i proglašeno je da je umrla od infarkta, a ne od korone. Uopšte nije jasno šta je bio cilj toga.

Inače, primećeno je da se oštećenja srca dešavaju kod pacijenata koji imaju 30, 40 i 50 godina, i da to nisu pacijenti koji su starije životne dobi i imunokompromitovani, zbog čega je struka posebno zabrinuta, ističe naš sagovornik.

- To je više statistika, ali je suština u tome da činjenica da neko ima 30- 50 godina i da bi po prirodi stvari dobije recimo običan infarkt bila teška situacija, ali ako se dobro odradi posao dijagnostike i stavljanja stenta on bi mogao da nastavi da živi bez bilo kakvih posledica. Međutim, ta ista starosna grupa, kada je korona virus u pitanju, ostavlja posledice. Zato smo zabrinuti kada se to desi i zato i dalje nije jasno zašto se stalno insisitira na tome da neko ko je u okviru korona infekcije dobio kardiovasklarnu manifestaciju to nije dobio od korone, a na tome se od početka insisitra. To je razlog više što se kod ljudi stvara konfuzija.

Naučnici su takođe utvrdili da oko 20 odsto bolesnika sa Kovidom-19 ima miokarditis, odnosno upalu srčanog mišića, a dr Pavlović nam je objasnio šta je tu uzročno- posledično.

- Miokarditis je vrlo specifičan i inače kada nije korona u pitanju, jer je virusni miokarditis dosta teško definisati i teško je reći zašto dolazi do miokarditisa sa virusima koji kod nekih ljudi izazovu blagu prehladu, a kod nekih izazovu teške forme miokarditisa sa posledičnom srčanom slabošću. Najčešći razlog je u nekom padu imuniteta koji može biti izazvan bilo kojim od faktora i to jeste razlog zbog koga kod nekih ljudi viđamo da taj pad imuniteta dovede do miokarditisa,a koji nisu imali baš neke velike simptome korona virusa, ali se mngo duže oporavljaju zbog toga što je bio zahvaćen srčani mišić.

- Takođe, ono što su pokazale neke studije jeste da se kod ljudi koji su preležali koronu, kojima je kasnije rađena magnetna rezonanca sa posebnim načina dijagnostikovanja vezivnog tkiva utvrdilo da postoje posledice. Zbog toga vrlo ozbiljno treba shvatiti celu priču sa koronom i kardiovaskularnim posledicama koje ovaj virus ostavlja.

- Dakle, bilo je onih pacijenata koji su ušli u zdravstvene sisteme, i koji nisu imali u početku znake infekcije korone, već su u početku imali simptome kardiovaskularnih bolesti, da bi se to kasnije manifestovalo ka korona. Oni nisu dobili koronu zbog infarkta, nego infarkt zbog korone. To nije pitanje jajeta i kokuške, to je potpuno jasno, ali se stalno insistiralo na tome da je to vezano za kardiovaskularnu patologiju, i da je korona samo korona, i da "to nije ništa strašno".

Doktor Pavlović nam je objasio kako korona utiče na srce.

- Korona na srce utiče na više različitih načina. Ona utiče i upalno, ali i tako što dolazi do tromboziranja malih krvnih sudova, a u nekim slučaju i upala velikih krvnih sudova što dovodi do infarkta.

Da je korona napala srce, pacijenti ne mogu da znaju sami sve dok ne odu kod lekara.

- Običan čovek ne može da prepozna simptome. Običan čovek dobija simtome kao da ima infarkt, miokarditis, oseća slabost.

- Tu postoji takođe i jedan fenomen koji je veoma upadljiv. Kod ljudi koji nisu imali preterano čak ni velike respiratorne simptome, oni se mnogo teško oporavljaju i osećaju se izuzetno malaksalo. To je sama posledica korone na srčanu funkciju. Mislim da ćemo se suočiti u narednom periodu, kada se ovo smiri, a ne verujem da će to biti uskoro, sa velikom grupacijom pacijenata koji će imati određene posledice na samom srčanom mišiću.

Jasno je kao dan zbog čega neko preleži koronu "na nogama" i bez posledica, a nekome se to odrazi tako što, na primer, dođe do poremećaja srčanog ritma.

- Kada vi dobijete upalu, bilo čega i bilo gde, i ako je ta upala jaka postoji mogućnost da organizam tu upalu pobedi i da to tkivo u vrati u funckionalno stanje. Međutim, ako je ta upala jaka, organizam se nekad brani tako što pravi vezivno tkivo. Ako je napravljeno vezivno tkivo u srčanom mišiću, fokalno, na više mesta, to će dovesti do uslova da dođe do poremećaja srčanog ritma i do srčane slabosti. To će sve biti ozbiljni problemi kod onih koji su imali formu koja je povezana sa recimo napadom korona virusa na srčani mišić.

Doktor Pavlović napravio je poređenje korone sa gripom, posledicama koje ostavljaju i smrtnim ishodima.

- Kada se u početku pričalo o koroni, ne znam da li iz neznanja ili nekog drugog razloga, pričali su da je ovo malo teža forma gripa. Grip je vrlo ozbiljna bolest od koga se dosta umiralo u starijoj populaciji, ali ni probližno ne kao od korone. Razlog zbog kog pravim poređenje sa gripom je taj što je i grip umeo da izazove miokarditis, doduše kod malog procenta ljudi, ali se moglo i to desiti.

I od posledica gripa ljudi su, činjenica je, umirali.

- Dešavalo se da ne bude ni grip prepoznat na adekvatan način. Vodilo se time "pa eto bio je stariji čovek, bio je bolestan, i slično". To je bila standardna postavka stvari, međutim definitivno znamo da je u nekim starijim populacijama trebalo raditi i vakcinaciju i na neki način svesti na minimum komunikacija sa osobama koje mogu doneti grip u kuću. Pod tim mislim na ona domaćinstva koja imaju veoma stare osobe u porodici. To je bilo racionalno i tada.

- Ipak, studije su pokazale da je smrtnost kod starije populacije od korone do 20 puta veća nego od gripa. Mi ne pričamo, dakle, o nečemu što je statistika, nego o nečemu što je poprilično izvesno. Drugo, među mladima je bila vrlo moderna floskula od ljudi koji su naneli veliku štetu ovoj priči, a to je "ma verovatno ste vi već to preležali". Ljudi su se zato ponašali vrlo neadekvatno i neoprezno i za sebe i za svoje bližnje. I da jesu preležali, svakako mora da se vodi računa o tome da mi sad imamo ljude koji opet obolevaju. I onda tu imamo i onu preptostavku da je imunitet trajanja dva do tri meseca, što nam pokazuje da ne smemo da se opuštamo - ni sekunde, zaključio je naš sagovornik.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)